Žarko Korać i Zoran Živković za Danas: Dejtonski sporazum zaustavio brutalan rat, BiH samo podseća na ozbiljnu državu

Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini (BiH), poznatiji kao Dejtonski mirovni sporazum potpisan je 21. novembra 1995. godine u Dejtonu, američkom Ohaju.

Sporazumom je rat u BiH prekinut, a teritorija podeljena na dva dela – Federaciji BiH pripalo je 51 odsto teritorije, a Republici Srpskog (RS) 49 odsto.

Konferencija je traja od 1. do 21. novembra 1995. godine, a glavni učesnici su bili tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević, predsednik Predsedništva Republike BiH Alija Izetbegović i predsednik Hrvatske Franjo Tuđma.

Zoran Živković, bivši premijer Srbije, za Danas kaže da je Dejtonski sporazum označio formalni i međunarodno priznati prekid neprijateljstava i međusobnog ubijanja između građana i raznih nacija i narodnosti u BiH.

„Sa te strane on ima ozbiljan značaj. Od tada, ljudi u BiH ne moraju da se plaše da će stradati ukoliko su različite etničke ili verske pripadnosti. Naravno, ambicija Dejtonskog sporazuma je bila da se napravi ozbiljna država od BiH, ali to nije uspelo. Mislim da način na koji je to rađeno nije ni mogao da donese tako nešto“, kaže Živković.

Prema njegovim rečima, prva uloga Dejtonskog sporazuma, da se prekine prolivanje krvi, u minimalnim kategorijama dovoljna je da budemo zadovoljni što je on donet.

„Na taj način, ali i mnogo bolji, mogli bi da se rešavaju sukobi na Balkanu u svetu, koji nose sa sobom hiljade nevinih žrtava“, ukazuje naš sagovornik.

Kako dodaje, dobra je stvar da nema mrtvih, a loša je jer BiH samo podseća na ozbiljnu državu.

„BiH mora da ima međunarodnu kontrolu i zaštitu da bi opstala. Nadam se da će se u budućnosti kod sve tri strane pojaviti neka nova generacija zdravih ljudi i zdravih političara koji će biti u mogućnosti da nađu način da naprave projekat kako da se uredi BiH da bude ozbiljna država“, ističe Živković.

Sličnog je mišljenja i Žarko Korać, nekadašnji potpredsednik Vlade, koji za Danas ističe da su samo SAD mogle da izvrše dovoljno veliki pritisak da zaraćene strane dođu u američku vojnu bazu i potpišu ga.

„Na žalost, on je ostavio mnoga pitanja nedorečenim i nejasnim. To je u osnovi mirovni sporazum za koji se verovalo da će vremenom da evoluira. Da neće biti visokog predstavnika kao arbitra političkih sukoba ili međunarodnih sudija u glavnom sudu BIH. To se na žalost nije dogodilo“, uočava Korać.

Kako kaže, sve ponekada izgleda kao i dalje zamrznut konflikt.

„To otežava život svim građanima BiH i zato sve više mladih iz nje odlazi. BIH je zaslužila mnogo bolje političare od ovih koji je vode“, naglašava Korać.

Povodom 29. godišnjice Dejtonskog sporazuma, oglasili su se zajedničkim saopštenjem Murat Tahirović, predsednik Udruženja žrtava i svedoka genovida i Munira Subašić, predsednica Udruženja Pokret Majke enklave Srebrenica i Žepa, koji su istakli da su i nakon gotovo tri decenije od potpisivanja u BiH na sveni politike koje baštine tradiciju zločina počinjenih tokom agresije na BiH.