Kristijan Šmit nametnuo izmene Izbornog zakona: U BiH nema prvorazrednih i drugorazrednih građana

„Čuo sam puno izjava. Za neke mogu reći da im je bilo bolje a zatvore usta, nego što su bilo šta rekli. Ja ne podržavam huškačku kampanju“, istakao je Šmit, prenosi Oslobođenje.ba.

Posebno je naglasio da deluje isključivo u interesu BiH i njenih građana. Napomenuo je kako ga brine što se još nije došlo do provedbe Aneksa 7 Dejtonskog sporazuma, koji podrazumeva da ljudi mogu živeti i vratiti se gde god žele.

Komentarišući proteste koji su tri dana trajali ispred zgrade OHR-a dodao je i kako podržava mirno javno izražavanje mišljenja.

Podsetio je da je održao konsultacije sa domaćim političarima, te je kazao kako od njih očekuje da rade za narod. Ukoliko ne budu radili svoj posao, najavio je, preuzeće odgovornost za ono što su domaći političari trebali uraditi.

Posebno je naglasio kako neće učestvovati u predizbornoj kampanji bilo koje stranke, nego će uvek podržavati građane BiH.

„Kako je moguće da na letu za BiH sretnem toliko mladih koji rade u Evropi i dolaze kući. Šta se može uraditi da oni ostanu u BiH? Moj jednostavan predlog je da ne govorite samo šta nije postignuto, nego šta mođete uraditi da poboljšate situaciju“, napomenuo je Šmit.

Kao zadatke koje su trebali ispuniti domaći političari spomenuo je nedonošenje zakona o javnim nabavkama, neimenovanje sudija Ustavnog suda FBiH i neimenovanje Vlade FBiH nakon izbora 2018.

“ Znam da ovde nekad ima puno izazova, ali moram reći da nema prvorazrednih i drugorazrednih građana. Ova se zemlja sastoji od tri naroda koja odlučuju o sebi. Ponekad imam osećaj da neki drugi odgovorni ljudi misle da oni mogu govoriti u ime naroda. Znate da nažalost imamo i političku trećerazrednu borbu o tome da li ćemo imati izbora ili ne. Izbori nisu moneta za potkusurivanje stranaka. Oni su osnovno pravo svakog pojedinca tako da je meni zadovoljstvo da mogu izbore vratiti svima“,  naglasio je Šmit.

Kazao je da je, što se tiče Izbornog zakona, nametnuo odredbe koje se odnose na transparentnost, dok će o ostalima razgovarati sa predsednikom Evropskog veća Šarlom Mišelom.

Posebno je naglasio kako se nikome ne sme zabraniti da živi i radi u BiH, da ovde zasnuje porodicu.

„Ovo je zemlja svih ljudi koji ovde žive i niko ne sme biti diskminisan. Pri tome mislim posebno na grupu ostalih. Pozivam domaće lidere da to reše. Već 12 godina imamo presudu o tome, koja nije impelemntirana u domaće zakone“, istakao je Šmit, napominjući kako i pripadnici ostali moraju imati ista prava, kao što je pozivanje na vitalni nacionalni interes.