Kristijan Šmit uporedio sebe sa austrougarskim carem Franjom Josipom

“Ja sam racionalni Nemac. Prvo, treba nam biti jasno da nećemo stvoriti raj u BiH. Drugo, Hrvati nisu totalno potisnuti. Treće, i Bošnjaci ovde žive i treba da živeti. Ja bih se radovao da svi oni koji vide neke prednosti ili mane o tome razgovaraju.

U ovoj zemlji jednostavno se mnogo priča okolo, a malo se donose odluke. To vam mogu reći iz svog iskustva ovde. Car Franjo Josip koji je vladao ovde jednom je rekao: “Bio sam dobar vladar ako su svi moji narodi podjednako nezadovoljni”, kazao je Šmit.

Visoki predstavnik naglasio je kako bi se sve strane u Bosni i Hercegovini trebale više potruditi na postizanje konsenzusa oko važnih pitanja.

“Rekao sam da oduzimam mogućnosti za blokade i to se odnosi i na mogućnosti koje bi koristila i hrvatska strana. A mislim da se pri postizanju konsenzusa moramo odmaknuti od principa nametanja veta i više se orijentisati na postizanje dogovora.

Dakle, o pitanjima u kojima postoji mogućnost da se donese zajednička odluka, o njima treba zajednički odlučiti, a samo tamo gde je zaista reč o nacionalnom interesu mora se odlučivati prema posebnim pravilima. I moramo definirati te interese, možda to ponekad nisu interesi koji se tiču cele etničke skupine, već neki sasvim drugi interes”, ocenio je Šmit.

Po njegovim rečima, otvorena pitanja u Bosni i Hercegovini trebaju da se rešavaju međusobnim razgovorom unutar zemlje.

“Ja nisam pristaša Dejtona 2, nekog sastanka u nekoj avio bazi u kojoj će se sastati neki ljudi koji misle da poznaju konkretne interese dotičnog stanovništva. Ja se nadam i zagovaram to da ljudi ovde budu više spremni da vode računa jedni o drugima, čak i u smislu ustavne pozicije.

Verujem da ovo sad nije dovoljno, ali treba videti što se može pojednostavniti. Imamo toliko komplikovana pravila da ona jednostavno pozivaju da ih ne poštujete. Treba sesti i razgovarati o problemima, rešavati ih unutar BiH.

Osim toga, Dejton 2 više bi reflektirao interese zemalja učesnica nego same BiH. Dejtonski sporazum bio je neophodan jer je bio rat i trebalo ga je zaustaviti, ali Dejton više ne daje sve odgovore na pitanja nove generacije u ovoj zemlji.

Mi moramo nešto napraviti za ovu i sledeće generacije – poručio je.

Šmit smatra kako evropski put Bosne i Hercegovine može biti cilj oko koga će se okupiti sve strane.

“Svakako bih volio da u sledećim mesecima zatražimo od EU da BiH dobije status kandidatkinje za članstvo. Ja znam da u BiH nije sve najbolje, ali smatram da nam je potreban politički signal i za mlade, treba im dati perspektivu da ostanu ovde. Mislim da je ta poruka jako važna”, kazao je visoki predstavnika.

Dodao je kako Evropska unija ne bi trebala o regiji govoriti kao o problematičnom prostoru, već da bi trebalo jasno kazati da je zapadni Balkan deo Evrope.

“Ako želimo sigurnosno, ekonomski i energetski stabilnu Evropu, moramo sarađivati i s ovom regijom. I u našem je interesu da imamo ove zemlje unutar EU. Nekome poput BiH treba i pomoći malo više u tome, ali ne mogu pristati na to da ostavimo ovde neki prazan prostor koji će popuniti neki drugi izvan Evrope.

Ovo nije nikakva igra hoću li BiH u EU. Ovo je postalo geostrateško pitanje, a mnogi su to prevideli – zaključio je Šmit u intervjuu za bh. izdanje Večernjeg lista.