Kao visoki predstavnik želim da 2. oktobra građani Bosne i Hercegovine osete da je moć u njihovim rukama. Dan izbora trebao bi biti vrhunac aktivne demokratije. Izbori pripadaju narodu, a ne političkim strankama, piše Kristijan Šmit u autorskom članku za sarajevsko Oslobođenje. Dodaje da su građani ti koji koriste svoje osnovno pravo i odlučuju ko će upravljati zemljom.
Podsetio je da je letos usvojio mere koje “osiguravaju finansiranje i transparentnost oktobarskih izbora iz jednostavnog razloga: Veće ministara BiH nije postiglo dogovor o usvajanju državnog budžeta.
Tek nakon moje odluke osigurano je održavanje izbora u planiranom terminu. Centralnoj izbornoj komisiji je omogućeno da naruči i plati biračke listiće i osigura druge neophodne uslove kako bi građani mogli glasati”. Na taj način se, naveo je, jača integritet izbornog procesa i osigurava transparentnost u provođenju poštenih i fer izbora.
Zapretio je oštrim kaznama svima koji pokušavaju da ometaju održavanje slobodnih i poštenih izbora, ugrožavajući time slobodu birača da glasaju za koga žele.
“Onima koji nastoje da na nezakonit način vrše uticaj ili pritisak na birače i njihove porodice poručujem: izborne prevare i prisile nisu samo krivične radnje nego se mogu smatrati i antidejtonskim delovanjem koje se neće tolerisati”.
Domaće vlasti, podseća Šmit, takođe nisu pronašle rešenje i preuzele odgovornost za izborne i ustavne reforme.
“Nisu postigli saglasnost oko načina na koji bi se menjao Ustav BiH kako bi se uskladio s presudama Evropskog suda za ljudska prava. Ovim presudama je utvrđeno da prava građana koji se ne identifikuju ni sa jednim od tri konstitutivna naroda (Ostali i manjine poput Jevreja i Roma) trebaju biti zagarantirana.
U ovoj zemlji svi imaju jednaka prava. Pasivno i aktivno biračko pravo ne može diskriminisati nijedan od tri konstitutivna naroda, niti pripadnike Ostalih, koji čak i danas nisu u ravnopravnoj poziciji”, piše Šmit.
Ustav BiH, kaže, ne može menjati niti Dejtonski sporazum.
“Ustav može menjati jedino Parlament Bosne i Hercegovine, koji biraju građani ove zemlje, i doneti izmjene koje su u skladu s presudama Evropskog suda za ljudska prava. Ove presude su donesene u predmetima Sejdić-Finci, Zornić kao i druge slične presude.
Spreman sam pomoći onima koji pozivaju nadležne organe da osiguraju što hitniju provedbu ovih odluka. Žalosno je što građani BiH više od decenije čekaju na ove preko potrebne izmene, koje su ključne za evropske integracije. Moraju se preduzeti odlučne mere kako bi se stalo u odbranu ljudskih prava i međusobnog poštovanja. Tome ću doprineti u okviru nadležnosti koje imam”.
Smatra da lideri moraju građanima ponuditi jasan izlaz iz ove trenutne političke blockade i pokazati svoju demokratsku odgovornost za formiranje vlasti ili postati konstruktivna opozicija nakon prebrojavanja glasova početkom oktobra.
Treba podržati osnovni preduslov demokratije: vlast na svim nivoima mora se formirati brzo nakon izbora 2. oktobra, na osnovu volje birača. Kao visoki predstavnik pobrinuću se da svaki glas bude ispoštovan. Odlučan sam da ispunim svoj mandat, a to su obnavljanje i zaštita funkcionalnosti država
“Od poslednjih opštih izbora 2018. Predsedništvo i Vlada Federacije rade u ‘tehničkom mandatu’ jer su političke stranke blokirale formiranje institucija. Blokiranje institucija služi samo uskim stranačkim interesima, na štetu građana.
Institut vitalnog nacionalnog interesa zaslužuje poštovanje i čuva identitet građana kao dela celine. On je previše ozbiljan da bi se zloupotrebljavao kao teren za političke igre.
Sve to se ne može nastaviti nakon oktobarskih izbora, a ja ću to pomno pratiti i ako bude potrebno blagovremeno delovati”, ukazuje Šmit.
BiH, kao država od nekoliko miliona građana, trebala bi postati, ukazuje, prepoznatljiv deo Evropske unije, koja ima 450 miliona građana.
“Pojedini političari na svojim platformama nagađaju da li ću ukinuti blokade koje onemogućavaju funkcioniranje institucija države, entiteta, kantona i opština. Oni treba da znaju da ću, ukoliko bude potrebno, delovati u okviru svog mandata.
Građani Bosne i Hercegovine zaslužuju da znaju kako njihovi lideri planiraju rešiti brojne izazove pred kojima se ova zemlja nalazi. Mora postojati jasna poruka o tome kako se boriti protiv korupcije i nepotizma, kako osigurati vladavinu prava i napredak ka statusu kandidata za članstvo u EU, uključujući i ispunjavanje obaveza preuzetih u junu pred predsednikom Veća EU Šarl Mišelom”.
Onima koji nastoje da na nezakonit način vrše uticaj ili pritisak na birače i njihove porodice poručujem: izborne prevare i prisile nisu samo krivične radnje nego se mogu smatrati i antidejtonskim delovanjem koje se neće tolerisati
Ističe da je kroz razgovore sa građanima Bosne i Hercegovine shvatio da svi imaju iste želje za svoju zemlju: unapređenje ekonomskog i socijalnog prosperiteta, jačanje vladavine prava i izgradnja bolje zemlje za svoju decu. Rešavanje tih pitanja stvara bolju budućnost za celu Bosnu i Hercegovinu umesto, kaže, održavanja statusa quo za dobrobit nekolicine.
U Bosni i Hercegovini mora se staviti tačka na nazadnu politiku, upiranja prstom i lične napade.
„Zalagaću se za bolje mogućnosti učešća za sve pojedince i grupe. Mladi ljudi posebno zaslužuju veću integraciju u javno odlučivanje i očekujem da donosioci političkih odluka urade nešto u vezi s tim. Morate ponuditi više mladima kako biste ih zadržali u ovoj zemlji.
Pre svega, treba podržati osnovni preduslov demokratije: vlast na svim nivoima mora se formirati brzo nakon izbora 2. oktobra, na osnovu volje birača.
Kao visoki predstavnik pobrinuću se da svaki glas bude ispoštovan. Odlučan sam da ispunim svoj mandat, a to su obnavljanje i zaštita funkcionalnosti države.
Besmisleno blokiranje mora se okončati. Ova opasna silazna putanja mora se preokrenuti, a sudske odluke, bilo one koje su doneli domaći ili evropski sudovi, moraju se ispoštovati i pretočiti u dobre zakone. Bosna i Hercegovina se mora vratiti na put prosperiteta, kakav njeni građani zaslužuju“, zaključio je Šmit.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.