Krišto: Nametanje izmena Izbornog zakona nespojivo sa evropskom budućnošću BiH

„Nametanje odluke o izmenama i dopunama Izbornog zakon BiH za mene je neočekivani izazov na koji ćemo, skupa s vama, morati odgovoriti na način da se ne ugrozi naš EU put, kao ni rad institucija BiH, jer upravo institucije u BiH moraju preuzeti odgovornost za donošenje svih odluka“, navela je Krišto u pismu visokim zvaničnicima EU.

„Nametanje opsežne međunarodne supervizije, od čak 114 izmene, nespojivo s evropskom budućnošću BiH, a najpogubnije je za nezavisnu i suverenu BiH, s obzirom na to da se radi o zakonu na kojem počiva demokratski sistem i koji je, posle Ustava BiH, najvažniji pravni akt“, napisala je Krišto.

U pismu upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, predsednici Evropskog parlamenta Roberti Metsoli, visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednost Džozepu Borelju i evropskom komesaru za susedstvo i proširenje Oliveru Varheljiju, predsedavajuća Saveta ministara BiH je naglasila da je „svima u BiH jasno da je za tu zemlju od posebnog značaja celokupna izborna reforma“

U skladu sa tim, dodala je, radi se na usaglašavanju izmena i dopuna Izbornog zakona BiH, koje je Ministarstvo pravde BiH, kao nacrt zakona, 21. marta uputilo u proceduru.

Prema njenim rečima, ovaj nacrt zakona trenutno se nalazi u javnoj raspravi na koji svi u BiH mogu dati svoje komentare i amandmane.

Na čelu Ministarstva pravde BiH, koje je predlagač nacrta izmena Izbornog zakona BiH, nalazi se kadar HDZ BiH, a u njime se definiše izbor članova Predsedništva BiH, odnosno hrvatskog člana, koji mora imati većinu glasova u najmanje tri kantona sa hrvatskom većinom u Federaciji BiH.

Iz Ambasade SAD u BiH su ocenili da taj predlog uvodi hrvatsku izbornu jedinicu u Federaciji BiH, što je u suprotnosti sa Ustavom BiH.