Krug 99: Šmitova nagoveštena rešenja idu u prilog tzv “ruskom svetu“ 1Foto: EPA-EFE/ANTONIO BAT

Izgleda da aveti prošlosti i u 21. veku dave narod BiH i stežu omču za neko novo pucanje u ovu kuću već vekovima željnu mira, ravnopravnosti i slobodnog razvoja.

Svetlo demokratskih promena 90-ih godina 20. stoljeća rezultiralo je jasnom demokratskom voljom “za suverenu i nezavisnu BiH, državu ravnopravnih građana“.

Tako iskazana referendumska odlučnost 64 odsto izašlih i 99 odsto glasova za odluku, bilo je jasno slobodno opredeljenje naroda BiH i obaveza izgradnje moderne demokratske bosanske nacije, suverene države svih svojih slobodnih građana.

Samo je rat protiv nezavisnosti BiH mogao usporiti tu nezaustavljivu narodnu volju koja je opstala i pored 100.000 mrtvih, i genocida, i udruženih zločinačkih poduhvata uz učešće susednih država.

Indikativno je da se istog dana sa nagoveštajem mogućih odluka Visokog predstavnika oglasila i Ambasada Ruske Federacije  sa oštrom kritikom “formiranja  nacionalnog identiteta i samosvesti“ kao da taj istorijski proces nije legalizovan sa prijemom BiH u Ujedinjene nacije

Ista narodna volja za državom BiH preživela je i internacionalne kolaboracionističke politike činjenja ustupaka snagama uništenja bosanske države (appeasement policy) tokom devedesetih, podjednako koliko je i danas glasna protiv zaustavljanja BiH u poziciji “posebnog slučaja“ mimo i izvan standarda modernih država i demokratskog društva.

Nagoveštaji rešenja Visokog predstavnika o izmenama Izbornog zakona predstavljaju reafirmaciju realpolitike appeasement-a povratkom na odbačeno tzv. “zagrebačko-livanjsko referendumsko pitanje“ kojim se htelo da se Republika BiH preoblikuje  u “državnu zajednicu konstitutivnih i suverenih naroda…. u njihovim nacionalnim područjima (kantonima)“.

I koja predstavlja osovinu politike koja neprekidno traje i pored poraza u internacionalnim sudištima i demokratskim institucijama u svetu, ojačana formalnim članstvom i integracijom dela stanovništva BiH u EU.

Prepoznatljive etno teritorijalne pretenzije, paternalistički i hegemonijski odnos Republike Hrvatske prema državi BiH te preuzimanje suvereniteta preko političkih satelita u BiH, Visoki predstavnik bi nagoveštenim odlukama abolirao namesto nametanja odgovornosti na otklanjanju političkih u drugih posledica nakon izrečenih presuda za UZP u međudržavnom oružanom sukobu.

Nagoveštenom odlukom Visoki predstavnik faktički bi stavio van snage deo od 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Europske komisije, Programa reformi dostavljenih NATO-u, mera na otklanjanju diskriminacije u političkom sistemu koje se tiče aktivnog prava glasa, čime bi trajno bio zaustavljen put BiH ka EU.

“Etnički prag“ ili “etnički cenzus“ od tri odsto što je suprotno svim demokratskim sistemima i evropskoj demokratskoj praksi, odriče značajnom broju građana pasivno biračko pravo i mogućnost kandidovanja i izbora u Domove naroda.

Nagoveštenom odlukom Visoki predstavnik faktički bi stavio van snage deo od 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Europske komisije, Programa reformi dostavljenih NATO-u, mera na otklanjanju diskriminacije u političkom sistemu koje se tiče aktivnog prava glasa, čime bi trajno bio zaustavljen put BiH ka EU

Obezvređivanje pet važećih presuda Evropskog suda za ljudska prava, legalizovalo bi rezultate etničkog čišćenja, i značilo okončanim Aneks 7 Dejtonskog sporazuma. To ne može dovesti do stabilizacije odnosa u državi, pa ni u regionu, već naprotiv.

Indikativno je da se istog dana sa nagoveštajem mogućih odluka Visokog predstavnika oglasila i Ambasada Ruske Federacije  sa oštrom kritikom “formiranja  nacionalnog identiteta i samosvesti“ kao da taj istorijski proces nije legalizovan sa prijemom BiH u Ujedinjene nacije.

Šmitova nagoveštena rešenja samo idu u prilog i po dubini i po opsegu namerama Rusije za uspostavljanje novog svetskog poretka, tzv “ruskom svetu“ i njihovim balkanskim kopijama.

Krug 99 će učestvovati u predstojećim protestima tim povodom.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari