Kuda ide Crna Gora nakon izbora u Podgorici?

Značaj izbora u Podgorici je posebno naglašen jer se radilo o vanrednom izlasku građana na birališta, na kojem se dogodio prvo sučeljavanje koalicija premijera i predsednika Crne Gore, piše Al Jazeera Balkans.

Takođe, na ovim izborima Demokratska partija socijalista (DPS) je postala najjača stranka, a u Podgorički parlament ušla su i dva zastupnika Građanskog pokreta “Preokret”, što predstavlja novi koncept u crnogorskoj politici.

Komentarišući izbore, analitičar i kolumnista portala CdM Andrej Nikolaidis smatra da se DPS vraća, ali da raste i popularnost bivšeg Demokratskog fronta.

“Imamo očit povratak Demokratske partije socijalista, što nikoga ne treba čuditi zbog toga što je DPS pao usljed strahovitog udara velikosrpskog nacionalizma. To je jedna strana, a s druge strane od Kvinte, nevladinih organizacija i ‘nezavisnih medija’ plasirana je ideologija promjene.

Oni koji plasiraju tezu da su potrebne promjene, po pravilu zaborave da kažu da promjene mogu biti na bolje, ali i na gore.

U Crnoj Gori su bile mnogo gore. S druge strane, raste bivši Demokratski front, odnosno Koalicija za budućnost Crne Gore.

To je rebrendirana ultradesna, ultrasrpska i ultraruska politička grupacija. Oni su na nekih 20 posto u Podgorici, a to je praktično trećina Crne Gore“, smatra Nikolaidis.

Izbori kao lakmus

Ukazuje na pad popularnosti Pokreta Evropa sad (PES), uprkos činjenici da su plate udvostručene u mandatu premijera Milojka Spajića.

„Najzanimljivija stvar koja se dešava u Crnoj Gori i najpoučnija za mnoge ljude u cijelom regionu je nezaustavljivi pad Pokreta Evropa sad Milojka Spajića, zato što on strada kao žrtva ideologije koja kaže da je bitna samo ekonomija i da su identitetska pitanja uvijek plod manipulacija.

Dakle, PES nema ideologiju i odbija da se jasno izjasni o bilo kojem identitetskom pitanju. PES dopušta javna ponižavanja Crne Gore od strane Srbije.

U situaciji u kojoj je Crna Gora pod ultrajakim, neprekidnim, hibridnim napadom Beograda, PES se ponaša kao da se to ne dešava.

S druge strane, nesporno je da je Milojko Spajić praktično udvostručio plate. Što je tu zanimljivo? Čovjek koji je udvostručio plate je u padu iz izbornog ciklusa u izborni ciklus“, pojašnjava Nikolaidis.

On smatra da ovakav proces pokazuje da ljudi, osim novca, imaju potrebu i za ljudskim dostojanstvom i nisu spremni zarad veće plate pustiti da ih bilo ko gazi.

„Mislim da će rezultat ovakve politike u Crnoj Gori, koja kaže da treba pojesti ono što se ne jede, kada su u pitanju nacionalna, vjerska i ostalo identitetska pitanja, zarad većih plata imati isti epilog i u drugim državama regije“, zaključuje Nikolaidis.

Čiji glasači su ostali kod kuće?

Ključno pitanje nakon izbora u Podgorici jeste to je li zaustavljen trend od 30. avgusta 2020. godine i ima li DPS koalicioni kapacitet da se vrati na vlast.

„Iako su koalicija Milatovića i Građanskog pokreta URA potencijalno u poziciji da odluče o formiranju vlasti, odluka o saradnji sa DPS-om nosi rizike, te rezultati izbora u Podgorici ne ukazuju na mogućnost povratka DPS-a na vlast, ali jasno pokazuju fragmentaciju političke scene i složenost pregovora.

Kratkoročno, ulazak u ovu koaliciju sa DPS-om bi moguće uticao na dobijanje većeg broja funkcija, ali dugoročno bi to moglo naštetiti principijelnosti, što se empirijski sa GP URA i manjinskom vladom pokazalo kao nepogodno“, smatra Nevenka Vuksanović, direktorica Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).

„Istovremeno, politička scena ostaje izrazito fragmentirana.

Više subjekata, uključujući Evropski savez i Stranku evropskog progresa, igra ključne uloge u odlučivanju o budućem pravcu, dok je značajan i sukob između Milatovića i Spajića, koji dodatno komplikuje pregovore.

Snažan anti-DPS narativ, naslijeđen iz prelomnih izbora 30. augusta 2020. godine, još je dominantan, što dodatno otežava mogućnost saradnje s DPS-om“.

Slabija izlaznost na izbore ukazuje na nastavak trenda apstinencije glasača koji nisu zadovoljni ponudom političkih subjekata.

„Iz rezultata bi se dalo ocijeniti da nisu apstinirali glasači DPS-a, već da su oni izašli u gotovo punom kapacitetu. Isto važi i za prosrpske partije, ali je evidentno izostao, tj. apstinirali su glasači građanskih partija, koje se nisu pronašle ni u jednoj predizbornoj kampanji.

To je isto glasačko telo koje je donelo prevagu i 30. avgusta 2020. godine.

Prema istraživanju koje je realizovano otprilike mesec dana prije izbora, mladi od 18 do 30 godina su najviše apstinirali i to su verovatno ovi izbori i potvrdili. Kampanjama prosto nisu targetirani njihovi prioriteti“, ocenjuje Vuksanović.

Pokret ‘Preokret’ vraća nadu

Građanski aktivista Dževdet Pepić ističe da su najveći pobednici ovih izbora apstinenti.

„Najveće dobro koje su ovi izbori donijeli je povratak nade da nije sve izgubljeno u Crnoj Gori jer je Pokret Preokret sa dva mandata ušao u Podgorički parlament.

Znam te ljude i odgovorno tvrdim da je poslije Liberalnog saveza Crne Gore (LSCG), Preokret nešto najbolje što je dala i što ima Crna Gora.

Ovakav rezultat Preokreta je, koliko dobar za njih, puno bolji za šansu da ubrzo počnemo da ličimo na što normalnije i demokratskije društvo“, smatra Pepić.

Mirza Krnić, glavni koordinator Pokreta Preokret, kaže da je u politiku ušao iz potrebe da društvo učini elementarno pravednim i funkcionalnim, jer su političari prevršili svaku mjeru.

„Imamo četiri političke korporacije koje su uvezane, imaju dealove koji blokiraju ne samo politički sistem već i brojne druge pore društva, uključujući i preduzetništvo.

Odlučili smo da se samoorganizujemo i kreiramo autentičan odgovor na tu degradaciju i potcjenjivanje onih koje bi trebalo da predstavljaju. Odbijamo da budemo dio predstave koju su pripremili za nas. Mi izmještamo moć od političkih moćnika i vraćamo je u ruke građana“, pojašnjava Krnić.

Novo lice crnogorske politike

Preokret se bori protiv koncepta da oni koji znaju manje upravljaju onima koji znaju više i imaju merljive rezultate.

„Političkim korporacijama obesmišljavaju politiku i isključuju građane iz procesa odlučivanja. Nažalost, dijelom uspijevaju jer je sve više apstinenata. Partijski zapošljavaju i onda ucjenjuju te zaposlene i traže im glasove u zamjenu za zaposlenje.

Tako se zarobljava cijeli sistem i prave, maltene, dvije klase – privilegovanih i obespravljenih. Moj politički cilj je da budem dio pokreta koji čine istinski predstavnici građana i da glasno govorimo istinu, kakva god bila cijena“, dodaje Krnić.

Kaže i da je rezultat Preokreta ravan podvigu, što je do sada bilo nemoguće u crnogorskoj politici.

„U uslovima medijske zatvorenosti, uz skromna sredstva na raspolaganju, jer smo odlučili da ne budemo oružje u rukama krupnog kapitala, već isključivo za interese građana i zajednice, ostvarili smo parlamentarni status u Podgorici.

Nećemo saučestvovati u dealovima partijskih korporacija, koji se sklapaju na račun i štetu građana, pokazujemo da ono što smo obećali u izbornoj kampanji, da ćemo to i ispuniti. To je novo u crnogorskoj politici.

Naša politika će rasti iz ciklusa u ciklus i kada prevlada, moći ćemo proizvesti istinski preokret, na korist naše i budućih generacija“, zaključuje Krnić.