Kurti: Vučić, Brnabić, Vulin i Dačić glavna naredbodavna instanca za ono što se dešava na barikadama, mislim da će doživeti neuspeh

Tvrdi da su na barikadama paravojne formacije koje imaju svoju strukturu i naredbe.

“E, sad, znači da li će biti incidenata ili ne, zavisi od naredbi iz Beograda. To dolazi od srpske vlade i srpskog predsednika. To dolazi od ove četvorke – Vučić, Brnabić, Vulin i Dačić. Ova je četvorka iz Beograda koja je glavna i naredbodavna instanca za ono što se dešava po barikadama.

Ističe da ako varikade na ukloni KFOR, onda će oni delovati.

“I uklanjanje barikada na severu Kosova je, čini se, samo pitanje dana. To ne može trajati mesecima. Ne može sedmicama. To može trajati samo danima”, pojasnio je kosovski premijer.

Sarajevo, Podgorica, Priština, Skoplje, Tirana, prema rečima Kurtija, treba da sarađuju i u smislu ovog zajedničkog uzroka problema koji imamo, pogotovo u smislu mira i sigurnosti.

“Taj uzrok je Beograd takav kakvog ga mi znamo. I sada se očigledno vidi da vlast u Beogradu je ta koja želi da svojim potencijalom za destabilizaciju regiona bude ta koja će se koja će se prva čuti od strane EU i SAD-a.

Znači, oni računaju na strah demokratskog zapada sa svojim potencijalom koji imaju, pogotovo vojnim, jer znamo da Srbija izdvaja najmanje tri odsto svog bruto nacionalnog proizvoda za svoju vojsku. S druge strane, očigledno je, takođe, da službeni Beograd čeka ishod rata u Ukrajini, nekakav oportunizam, gde bi oni želeli da, naravno, Rusija pobedi.

Ali sada, kada su videli da je Ruska Federacija doživela jednu široku i duboku ranu u Ukrajini, malo strepe i ne znaju kako da se ponašaju”.

Tvrdi da Beograd čeka ne samo ishod rata u Ukrajini nego i promenu administracije u Vašingtonu.

“Oni bi želeli da se vrate nekim projektima koje su smislili pre nego što sam ja postao premijer, a to je razmena teritorija. To je vreme Grenela gde je Beograd želeo da upotrebljava okolnosti u kojima nema dovoljno pažnje ka istoriji i volji naroda, nego ko je jači, dobije najviše.

I mislim da u tom smislu oni sada, ovu tenziju koja postoji danas na zapadnom Balkanu žele da još više povećavaju da bi i Vašington i Brisel slušali njih”.

Po mišljenju Kurtija, Beograd upotrebljava demokratiju kao izgovor.

“Oni bi želeli da ne bude uopštee demokratije. U Srbiji se ne zna datum izbora. Rezultat se uvek zna. I oni bi hteli da demokratija bude sredstvo za legitimizaciju iste stranke, iste vlasti.

Mislim da u tome pomaže dosta Srpska pravoslavna crkva čiji glavni politički uticaj se odnosi na ideju formalne demokratije bez političkog pluralizma i bez ljudskih prava. Ovaj uticaj SPC je bio veoma očigledan u Crnoj Gori.

I za mene je veoma jasno da baš to što je Rusija uspela sa svojim destruktivnim aktivnostima zajedno sa Srbijom u Crnoj Gori, a mi znamo da je Crna Gora članica NATO-a, ohrabrilo i Moskvu i Beograd da pokušavaju isto i po drugim zemljama našeg zapadnog Balkana. Znači, i na Kosovu, a ja mislim i u Bosni i u Severnoj Makedoniji”.

U Crnoj Gori, kaže, to nije potpuni uspeh, ali ne može se reći ni da su doživeli neuspeh.

“Kad su tamo oni donekle uspeli, naravno da ih to ohrabruje da pokušavaju i u Bosni i na Kosovu. Zato ja vidim da je destabilizacija glavno sredstvo Beograda, koje ide na ruku i Kremlju”, ističe Kurti.

Na pitanje kako gleda na izjavu američkog zvaničnika Gabriela Eskobara koji kaže da neće niko dopustiti da Kosovo ugrozi Srbiju, Kurti navodi da se sa Eskobarom u nekim stvarima slaže a u nekima ne.

“Na primer, utvrdili smo da imamo različito mišljenje što se tiče projekata Otvorenog Balkana. A i s druge strane ja mislim da on (Eskobar) želi dobro Srbiji. On želi dobro i Kosovu. Želi dobro celom našem regionu.

Ali gospodin Eskobar misli da mu se diplomatija, sa izuzetno dobrim ponašanjem prema Beogradu, vratiti. Ali mi koji živimo ovde znamo da to nije slučaj. Jer Beograd time što nije demokratski samo učvršćuje stav da našu velikodušnost oni razumeju kao strah prema njima”.

Beograd, tvrdi Kurti, ne razume ustupke Eskobara.

“Oni nisu u stanju da pomisle da je to velikodušnost Amerike. Oni misle, a, ovi nas se plaše. Zato, hajde da tražimo još više. Mislim da i gospodin Eskobar, ako do sada nije razumeo, veoma brzo će shvatiti da ova velikodušnost prema Beogradu se ne isplati”.

Nestabilnost na Kosovu, Crnoj Gori I BiH posmatra kao direktnu posledicu situacije u kojoj, kaže, imamo lažnu neutralnost Beograda prema Ruskoj Federaciji.

“A ne možeš da budeš neutralan između vatrogasca i vatre. Kakva neutralnost tu. Ali Beograd se pravi da je neutralan oko ruske invazije u Ukrajini. Ova neutralnost jeste lažna. Ali sa druge strane imate neutralnost i demokratskog zapada naspram ove lažne neutralnosti.

Neutralnost Zapada naspram neutralnosti Srbije je prava neutralnost. Dok je neutralnost Srbije prema Ruskoj Federaciji lažna neutralnost. Mislim da od ove premise imamo ove posledice ponašanja Beograda.

Mislim da će veoma uskoro i gospodin Eskobar shvatiti da time što daješ nešto Srbiji ona ne postaje bolja. Naprotiv. Ja mislim da je to vezano time što se Beograd nije distancirao od svoje zločinačke prošlosti i režima Miloševića.

I s druge strane se nije distancirao od zločinačke prošlosti Kremlja i predsednika Putina”.

Dvostruko ne distanciranje Beograda je problem zbog toga što, ističe Kurti, Srbija nikada ne može da postane demokratska, da bude u miru sa svojim susedima i, s druge strane, što gad da joj daš, postaje lošija.

Smatra da je Beograd odbacio predlog Nemačke i Francuske.

“Da bi oni ambalažirali odbacivanje tog predloga, oni su izašli iz institucija i, potom su to koristili kao izgovor. Govorili su da ćemo mi kazniti sve građane koji imaju tablice sa KM (Kosovska Mitrovica) iz vremena Slobodana Miloševića. I govorili su kao izgovor da ćemo mi održavati izbore na četiri opštine na severnom delu Kosova iako Srpska lista neće učestvovati.

Ali mi smo odlučili da odložimo izbore za april naredne godine. Jer kad bismo sada održali izbore, verovatno bi bilo nekih incidenata. Ali najveći bi problem bio da ljudi ne bi izašli na izbore, jer Srbi su se mnogo plašili ilegalnih struktura Beograda koje su postale zločinačke bande sa ovim barikadama sada”.

Napominje da Srbija više nema izgovor KM tablicama te da je Priština jasno rekla rekli da neće kazniti nikog.

“I sada kada su ostali bez izgovora, postaju još agresivniji. Mislim da je njihova agresivnost zapravo njihova nemoć. Probali su sa par demonstracija, ali previše truda i previše para, previše transporta autobusima im treba da bi održali jedan skup. Istorijski gledano, mi Albanci imamo duboku tradiciju organizovanja demonstracija. Srbija tokom dvadesetog veka ima mnogo više tradicije za ratovanje nego za demonstracije.

Barikade su navodi takođe nemoć u smislu da ne znaju ništa drugo, nisu kreativni.

“Ne znaju ništa drugo nego da ponavljaju greške iz devedesetih kada su napravili barikade po Bosni, po Hrvatskoj. Znači, na neki način, oni znaju samo da ponavljaju sebe. Ali ako ponavljaš sebe, onda pripremaš neuspeh. Mislim da će oni doživeti neuspeh.

Ove barikade nisu barikade studentskih protesta 68. u Parizu. Ovo su barikade ljudi koji su po tamnim uniformama ljudi koji su ćelavi, sa bradama, imitiraju Dražu Mihailovića. Vagner barikade.

Imaju puške i postavljaju barikade ne da ne bi prošla vozila, nego da se brani taj uniformisani i naoružani čovek koji bi pucao na vozila koja bi im se približila. Znači, ovo su ratoborne barikade. I ja mislim da je dosta toga povezano sa Srbima koji dolaze iz Srbije. I na slikama po društvenim mrežama se vidi kako se hvale i kako obožavaju i Kremlj i Vagnerovce”.

Kurti izražava žaljenje što KFOR odugovlači sa uklanjanjem barikada.

“I ako KFOR nije u stanju da ukloni barikade ili, zbog meni nepoznatih razloga, to neće da učini, onda ćemo to morati uraditi mi. Jer barikade blokiraju ponajviše Srbe na severu. One su kršenje i tlačenje našeg ustavnog poretka i reda i zakona. Ali prvenstveno, to je protiv slobode kretanja. KFOR se ovih 23 godine hvalio da se zalaže za mir, za sigurnost, a prvobitno za slobodu kretanja.

E, sad treba da se dokaže na delu.

Barikade su, konstatuje, veoma štetne, pogrešne i istovremeno one “vraćaju nam gorka iskustva i pamćenje od pre trideset godina”.

Kurti smatra da ova vlast u Beogradu zapravo priprema srpski narod da postanu ruska gubernija. Jer očigledno je, kaže, da oni ne žele da postanu članica EU.

“Kada ulaziš u EU, moraš da se otarasiš Rusije. Treba da se sučeljavaš, da se obračunavaš sa svojom prošlošću. Treba vladavina prava, treba sloboda medija. A Srbija ne želi nijedno od ovoga.

Ali kao gubernija Rusije, oni ne bi menjali ništa od ovog što imaju. Centar za ovu regiju Sputnjika je u Beogradu. U Nišu imaju takozvani Ruski humanitarni centar. Oni bi želeli ironično da kažu – ako je NATO intervencija na Kosovu bila humanitarna, takav jeste i ovaj ruski centar tamo.

I kada je Ruska Federacija izbačena iz Saveta Evrope, gde mi sad težimo učlanjenju, nijedan od sedam srpskih poslanika u Savetu Evrope nije otišao da glasa za njih.

I kulturne i istorijske veze su veoma široke i ja mislim da u Beogradu danas nemaju dovoljno snage da grade autentičnu politiku. To što bi oni hteli da dobiju oružje iz Rusije, investicije iz Kine, novac iz EU i američku toleranciju, to je samozavaravanje koje oni rade sebi.

Nikome drugo. To neće dugo trajati. Ja ne volim da se to dešava srpskom narodu, ali sa ovom vlašću koja se uspostavila tamo ja ne vidim dobru budućnost za taj narod koji je naš sused”. Podseća da u srpskoj najnovijoj istoriji ne možeš da razumeš politiku bez tri ubistva – Ivana Stambolića, Zorana Đinđića i Olivera Ivanovića.

“U ovom smislu, ubistvo Olivera Ivanovića je mnogo sličnije sa ubistvom Ivana Stambolića. Jer pre više od trideset godina Milošević je pobedio i potom ubio svog rivala. Znači, nakon pobede. Baš isto se desilo i u Severnoj Mitrovici. Najpre stranka koja je dobila izbore i koja je bila pod kontrolom Beograda je pobedila Olivera Ivanovića. Potom ga neko iz te struje ubije”, kazao je Kurti.

Evropski Balkan dosta otvoren, dok je Otvoreni Balkan nedovoljno evropski
Povodom inicijative Otvoreni Balkan Kurti ističe: “Mislim da je evropski Balkan dosta otvoren, dok Otvoreni Balkan je nedovoljno evropski. Mislim da nama treba demokratski i evropski Balkan.

Dok Open Balkan želi da Balkan bude otvoren prema Ruskoj Federaciji. Baš kao što je i Srbija otvorena prema Ruskoj Federaciji”.

Taj projekat je, ukazuje, počeo u Novom Sadu u oktobru 2019. To je mesec kada je naš pokret postigao najveći uspeh u našoj kratkom istorijskom delovanju. Kada smo mi pobedili, to je prva pobeda naša.

“Beograd je šiznuo. I tada je počela panika u Beogradu i Vučić je odmah pozvao Ramu (Edi Rama, premijer Albanije) i Zaeva (bivši premijer Severne Makedonije Zoran Zaev) i kaže im dođite u Novi Sad.

A to je takođe mesec kada je bilo jasno da neće početi pregovori za članstvo u EU Albanije i Severne Makedonije. Znači, imate ta dva događaja. I tada Vučić kaže – ovi iz EU nas neće, hajde da mi uradimo nešto zajedno. Posle toga su napravili 4-5 sporazuma. Niko ne zna kakvi su to sporazumi.