Foto: MOD (arhiva)Univerzitetski profesori, književnici, pravnici, privrednici, sveštena lica, ali uglavnom političari – oni su do sada bili članovi Senata Republike Srpske (RS), savetodavnog tela koje nema izvršna ovlašćenja, nije se sastalo nekoliko godina, ali postoji već skoro tri decenije.
Od početka decembra im se pridružio i Aleksandar Vulin, bivši ministar odbrane i unutrašnjih poslova u Srbiji, nekadašnji direktor tamošnje Bezbednosno-informativne agencije, kao i dugogodišnji koalicioni partner Aleksandra Vučića, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Senat Republike Srpske postoji od 1996. godine, i kako je navedeno u Ustavu RS, savetuje najviše ustavne institucije entiteta, a uglavnom se sastoji od ljudi iz RS i Srbije.
Ovo telo nema zvaničnu internet stranicu, senatori se ne sastaju redovno, njihove odluke nisu obavezujuće za institucije RS, a njegovi članovi ne primaju nikakvu naknadu.
Senat će da broji 34 člana kada odluka o postavljanju Vulina za senatora bude objavljena u Službenom glasniku RS.
Kada je održana poslednja sednica?
Nakon što je Milorad Dodik ponovo postao predsednik RS, krajem prošle godine, još nije održana nijedna sjednica Senata, rekao je za Radio Slobodna Evropa senator i direktor banjalučke Tvornice obuće „Bema“, Marinko Umićević.
„Ja sam pisao par puta da se to sazove, i bilo je već govora da će se sazvati, pa se odustalo“, ističe Umićević.
On kaže da su se po nepisanom pravilu, sednice Senata održavale jednom godišnje – ali da bi češće trebalo da se sastaju.
„To je savjetodavni organ, neobavezujući, mada mislim da ga treba malo i doraditi. Ili ga ukinuti“, smatra Umićević.
Kaže da „nije bilo odavno“ sednice, te da se ne može tačno setiti kada je poslednja održana.
Jedna od poslednjih sjednica o kojoj se mogu naći podaci na internetu je ona koja je održana 8. januara 2020, dan uoči održavanja Dana RS, koji je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim.
Kako je tada objavljeno u entitetskim medijima, razgovaralo se o obilježavanju Dana RS i ekonomskim reformama.
Kada je uspostavljen Senat?
Iako je ovo savjetodavno telo ugrađeno u entitetski Ustav, tek četiri godine nakon njegovog donošenja je uspostavljen njegov prvi saziv, a Zakon o Senatu je usvojen 1997. godine.
Nakon izbora prvog saziva, novi senatori su birani tek 2009. godine, a poslednji saziv – koji je i dalje aktuelan – izabran je 8. januara 2017. godine.
Mandat senatora traje sedam godina, i mogu biti imenovani još jedan uzastopni mandat.
Bivši i sadašnji senatori
Poslednji saziv Senata RS, koji broji 41 člana, izabran je 2017. godine, po sastavu sličan sazivu imenovanom 2009. godine.
Od stranih članova, imenovana je (i to po drugi put) ruska istoričarka Jelena Guskova, američki doktor balkanskih korena, Branko Bojović, te Arie Livne, državljanin Izraela i dugogodišnji savetnik predsednika RS, koji je preminuo 2020. godine.
Za senatora je tada imenovan i režiser Emir Kusturica, zatim bivši član Predsedništva BiH i Dodikov savetnik, Nenad Kecmanović, kao i Grigorije Durić, vladika Srpske pravoslavne crkve u Nemačkoj.
Među njima se našlo mesta i za političare u penziji, kao što su Rajko Kuzmanović, bivši predsednik RS, Borislav Paravac, bivši član bh. Predsedništva, te Vladimir Lukić, premijer RS tokom rata u BiH.
Neki iz saziva su preminuli tokom mandata, kao što je Živko Radišić, bivši član Predsedništva BiH, Manojlo Milovanović, general-pukovnik u Vojsci RS, te Smilja Avramov, profesorka beogradskog Pravnog fakulteta.
Prvi saziv Senata RS u septembru 1996. godine je izabrala Biljana Plavšić, tadašnja entitetska predsednica, koja je kasnije u Hagu osuđena na 11 godina zatvora za ratne zločine.
U tom sazivu je bio Momčilo Krajišnik, bivši predsednik Narodne skupštine RS, a kasnije i član Predsedništva BiH.
On je kasnije u Hagu osuđen na 27 godina zbog ratnih zločina, a oslobođen je nakon 13 godina odslužene kazne.
Tu je bio i nekadašnji episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda, koji je kasnije bio optužen za pedofiliju, a Sinod Srpske pravoslavne crkve ga je 2013. razrešio dužnosti.
Za senatore su tada izabrani i pisci Momo Kapor i Brana Crnčević.
Crnčević je bio član Srpske radikalne stranke, ali i prijatelj bivšeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića.
Čime se bave senatori?
Senat Republike Srpske je deo Ustava ovog bh. entiteta, koji je usvojen 1992. godine.
„Senat razmatra pitanja od posebnog značaja za politički, nacionalni, ekonomski i kulturni razvoj Republike Srpske i najvišim ustavnim institucijama daje mišljenje o pitanjima iz njihove nadležnosti“, navodi se u Ustavu.
Prema njemu, Senat ima do 55 članova koje imenuje predsednik RS, koji saziva sjednice i njima predsjedava, a za članove se biraju „istaknute ličnosti iz javnog, naučnog i kulturnog života“.
Entitetski predsednici samim izborom na tu funkciju postaju članovi Senata.
Zakon o Senatu predviđa da oni razmatraju pitanja koja su im upućena na zahtjev predsjednika, premijera ili predsednika parlamenta, te da dostavljaju svoje mišljenje u roku od mesec dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
