Lekovi u BiH preskupi, a još ih nema

Počelo je tokom pandemije, a onda se ustalilo. Nestašica lekova nije zaobišla ni Bosnu i Hercegovinu, u kojoj se osim ovog pojavio i problem sa distributerima.

Iako još nema naznaka o čemu se radi, pojedini distributeri jekova sa sedištem u Federaciji BiH, „odbili“ su isporuku lekova apotekama u Republici Srpskoj, bez zvaničnog objašnjenja.

Dvostruke marže, dvostruki aršini

„Zbog nestašice lekova zvali smo distributera koji ima sedište u Federaciji i rekli su nam da nam ne mogu isporučiti lekove. Odluka, ne znamo čija, doneta je pre dve sedmice tako da ne znamo tačno šta se dešava“, rekli su nam u jednoj apoteci u okolini Banjaluke, ne želeći da otkrivamo u kojoj.

Distributeri iz Republike Srpske sa kojima smo razgovarali nisu mogli ni da potvrde ni da demantuju da li se radi o nekoj vrsti sukoba distributera dok ne dobiju sve informacije, iako je kako ističu, svaka priča o tome neodrživa jer je tržište lekova jedinstveno u BiH, pod nadzorom Agencije za lekove BiH, koja nikakvu odluku te vrste nije donosila.

Neki smatraju da je problem manjak lekova pa se sva količina distribuira na tržište Federacije, gde je marža za sedam odsto veća nego u Republici Srpskoj.

Manjak lekova pogodio je celu BiH, tako da u ovom trenutku nedostaje oko tridesetak lekova, a neki od njih su Ventolin, Atrovent, Molicor, Ozempic, Cefaklor, Plaquenil, Lacipil, Monopil, Ospen sirup, Ampril, Flixotide…

„Osnovni uzrok je globalno narušen lanac snabdevanja, što je opet uzrokovano pandemijom a to je opet posledica zavisnosti proizvodnje od globalnih mesta proizvodnje aktivnih supstanci koje su na Istoku. Drugi uzrok je inflacija, odnosno povećanje troškova proizvodnje što nije pratilo povećanje cena lekova“, kaže Faruk Hadžić, iz udruženja veleprometnika lekovima i medicinskim sredstava BiH.

Zemlja generičkih lekova

Bosna i Hercegovina je „zemlja generičkih lekova“, a to u praksi znači da na tržištu ima daleko više onih kojima je isteklo vreme patenta. Nakon isteka, aktivnu tvar otkupljuju druge kompanije koje onda proizvode isti lek, ali po nižoj ceni. Praktično, legalnu kopiju leka.

Prema važećem Pravilniku o kontroli cena u BiH, maksimalna cena leka se formira tako što se uzme prosek cene leka u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, iznosi saberu i podele sa tri. Taj iznos predstavlja maksimalnu veleprodajnu cenu leka u BiH.

Ukoliko za neku od tri zemlje ne postoje podaci za predmetni lek, prva dopunska referentna država je Bugarska, a druga Italija, gde su lekovi mnogo skuplji.

Visoke cene lekova u BiH diktiraju i visoke marže koje u maloprodaji u RS iznose 18 a u Federaciji čak 25 odsto, dok su u Srbiji pet. Takođe, PDV na lekove u Srbiji je deset odsto, u Hrvatskoj 5, dok je u BiH 17 odsto.

To bi se uskoro moglo promeniti, s obzirom da je Savet ministara BiH usvojio odluku za povraćaj PDV-a za kupovinu opreme i hrane za bebe i ukidanje ili povraćaj PDV-a na lekove i medicinska sredstva. Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje treba da pruži mišljenje o sprovodivosti ove odluke i uputi je na potvrđivanje.

Devetsto dana lista čekanja

Ipak, ukoliko i dođe do smanjenja PDV-a to neće rešiti problem nestašice lekova, jer je tržište malo farmaceutskim kućama. Dalje, procedure za dobijanje dozvole za korišćenje leka u BiH su preduge, zbog nedostatka ljudstava u Agenciji za lekove ali i trome administracije.

„Mi spadamo u crvenu zonu kada je reč o odobravanju lekova u BiH a to je 900 dana. Toliko je potrebno da pacijent u BiH dobije lek koji pacijent u EU dobije puno brže“, kaže direktorka Udruženja inovativnih lekova u BiH, Ana Petrović.

Prema informacijama koje imamo od distributera, od predaje zahteva za ulazak novog leka na tržište do njegovog uzimanja u razmatranje, prođe od 18 do 20 meseci.

Mnogi upozoravaju da je ova „blaga“ nestašica tek početak i da će pravi problem nastupiti tek 2025. godine te da je potrebno sada preduzeti mere kako bi se tržište zaštitilo.

Međutim, to će biti teško s obzirom da mnoge farmaceutske kompanije imaju problem sa poslovanjem u BiH. Hrvatska farmaceutska kompanija „Pliva“ tako izlazi sa svojim predstavništvom iz BiH, iako pacijenti to neće osetiti. Menja se model poslovanja.

„Svi Plivini lekovi uvršteni na listu jekova i dalje će moći da se nabave na navedenom tržištu preko naših partnera“, kaže za DW Tamara Sušanj Šulentić, viša direktorka komunikacija u Plivi, navodeći da je problem nastao onog trenutka kada su u pojedinim kantonima vršene protekcije u korist domaćih farmaceutskih kompanija.

„Do promene poslovanja došlo je nakon niza protekcionističkih odluka donesenih u nekim kantonima Bosne i Hercegovine gde su izvan uobičajenih procedura, izostavljeni sa liste lekova proizvodi celog niza farmaceutskih kompanija koje nemaju proizvodne pogone u BiH, pa tako i Plive Hrvatska d.o.o“, kaže Sušanj Šulentić, tvrdeći da su tako u lošiji položaj dovedeni pacijenti.

Po lekove u Srbiju, Hrvatsku, Tursku…

Dok se čeka moguće smanjenje PDV-a na lekove, zbog njihovih visokih cena pacijenti su prinuđeni da po jeftiniji lek idu u Srbiju, Hrvatsku pa čak i Tursku. Nije retkost da onkološki bolesnici po lekove idu van BiH.

„Mi smo najskuplji“, kaže predsednica Saveza žena obolelih od raka dojke „Iskra“, Suzana Kekić. „U Turskoj su citostatici recimo duplo jeftiniji nego kod nas. Takođe, naš problem je i nedostatak imunološke terapije, što je opet u nadležnosti Fonda zdravstvenog osiguranja ali se nadamo da će se i taj problem rešiti.“

Međutim, odlazak po lekove u Hrvatsku za sada nije opcija s obzirom na nestašicu lekova i u ovoj zemlji, članici Evropske unije. Tri farmaceutske kompanije su objavile da u narednih nekoliko sedmica neće biti dostupni lek za srčane probleme, jedan antibiotik i lek protiv leukemije.

Hrvatski mediji prenose izjavu iz Udruženja proizvođača lekova koja kaže da je 180 lekova na listi nedostupnih u ovom trenutku, a da se pored pobrojanih tu nalaze i lekovi za kašalj i dijabetes i mnogi drugi.

Interventni uvoz

Međutim, dok u Hrvatskoj pacijenti mogu tražiti interventni uvoz ukoliko lek postoji na nekom drugom tržištu zemalja EU, koji im može biti dostupan za 24 časa, u BiH ta procedura ide nešto sporije.

Mogućnost interventnog uvoza takođe postoji, ali su procedure dugotrajne i rade se preko javne zdravstvene ustanove ili fonda, uz prethodnu saglasnost Agencije za lekove, nakon čega distributer vrši uvoz leka koji prethodno „nije registrovan na tržištu BiH ili paralele leka koji je registrovan ali se ne uvozi“.