Lendo: Šmit ne treba da nameće odluke, ako to učini, treba da dobro pazi kako će ih sprovesti

„Ako se (Šmit) odluči na korištenje ‘bonskih ovlaštenja’ treba da dobro pazi da li će to moći i da realizuje“, kazao je Lendo, preneli su sarajevski mediji.

Prema njegovim rečima, visoki predstavnik treba „dobro da izanalizira kakvu odluku će doneti u postojećim uslovima i da li će je moći realizovati“.

„Nadam da će povesti računa o tome da odluka odgovara svim političkim partijama, a ne samo (lideru HDZ BIH Draganu) Čoviću i da bude na duži period“, zaključio je Lendo.

Regionalna N1 televizija ranije danas najavila je da bi Šmit u toku ove sedmice mogao da nametne amandmane na Ustav FBiH, kako bi deblokirao proces imenovanja entitetske vlade.

Da bi se Vlada FBiH imenovala potrebno je da za to saglasnost daju predsednik i dva potpredsednika tog bh. entiteta, ali Lendo odbija da to učini, smatrajući da SDA, kao stranka koja je osvojila naviše glasova, treba da bude deo nove vlade.

U medjuvremenu, Stranka za BiH i Narodni evropski savez (NES) u zajedničkom saopštenju su saopštili da parlamentarna većina za formiranje izvršne vlasti u Federaciji BiH, koja bi se koristila kao alibi za nametanje kratkoročnih ustavnih rešenja, ne postoji.

„Sporazum koji su svojevremeno NES i SBiH potpisali sa strankama tzv. Osmorke i HDZ-om ticao se formiranja zakonodavne vlasti, a uslov za formiranje izvršne vlasti od početka je bio potpisivanje zajedničkog programa mera kao temelja programske koalicije“, naveli su u saopštenju.

Dodali su da su taj program mera potpisali SDP, Narod i pravda (NiP), Naša stranka, Stranka za BiH i NES, ali ne i HDZ BiH.

Istakli su i da je „veoma sporan“ i predloženi sastav nove Vlade FBiH, gde je za potpredsednika predložen Vojin Mijatović (SDP), iako takav pedlog nije usaglašen na medjustranačkim konsultacijama.

Stranka za BiH i NES su istakli da je za njih pitanje Ustava FBiH i države BiH „mnogo važnije od fotelja u vladi, u koje bi neki što pre da zasednu po svaku cenu“, što su, kako su ocenili, pokazale stranke „Trojke“ – SDP, NiP i Naša stranka.

„Za njih je prihvatljivo svako rešenje koje bi značilo da će zaseti u fotelje, što je bio slučaj i sa imenovanjem državne vlasti sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, za koga su tvrdili da je to sada neki drugi, proevropski orjentisani Dodik, sa kojim se može razgovarati i dogovarati naprednija i bolja BiH“, naveli su u saopštenju.

Dodali su da Dodik poslednjih dana pokazuje da „nikada nije bio otvoreniji u svojim secesionističkim, antidržavnim i antidejtonskim aktivnostima“.