Manjinska vlada jedna od opcija za rešenja krize vlasti u Crnoj Gori

Podsećamo Krivokapić je sredinom novembra tvrdio da neće podneti ostavku jer Vlada ima vidljive rezultate.

Kao jedna od opcija o kojoj se priča jeste manjinska vlade o kojoj prosrpski Demokratski front (DF) i Demokrate, dve partije koje su početkom jeseni usaglasile dogovor o rekonstrukciji vlade, misle da bi to bilo prekrajanje izborne volje birača.

Kako je kazao predsednik Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić manjinska vlada bi značila „jednu od najvećih izdaja u istoriji Crne Gore“. Iz DF poručuju da bi „marionetska vladu sa DPS-om opasno podelila Crnu Goru“. Jedan od lidera DF Nebojša Medojević poručuje da će znati da se izbore “za svoju slobodu i svoja prava, mirnim i demokratskim sredstvima i u Skupštini i na ulici“.

Za premijera Krivokapića, takođe, manjinska vlada je visokorizičan potez. „Ne znam gde bi to odvelo Crnu Goru“, kaže Krivokapić dodajući „srećno svima bilo, samo da je na dobrobit Crne Gore“. On je to kazao komentarišući izjavu lidera Albanske alternative Nika Đeljošaja, koji je saopštio da su manjine spremne da podrže Dritana Abazovića za premijera, ali da traže da ih u tome podrži opozicioni DPS, a da oni naprave Vladu, bez DPS-a.

Đeljošaj kaže da je predlog prezentovan i delu međunarodne zajednice i partnerima u opoziciji. U manjinsku Vladu bi, prema tome, pored vladajuće URA ušle nacionalne partije Albanaca i Bošnjaka kao i građanske partije iz opozicije, Socijaldemokrate Ivana Brajovića, Socijaldemokratska partija i Liberalna partija.

“Da se tako u narednoj godini fokusiramo na evropske integracije, prevashodno na borbu protiv korupcije, kriminala, da krenemo u ispunjavanje zahteva Evropske komisije u poglavljima 23 i 24. Uz to da radimo na ekonomskom razvoju i standardu građana, kao i na smirivanju političkih tenzija u Crnoj Gori”, kazao je Đeljošaj za RSE.

Vladu bi u parlamentu trebalo da podrži opoziciona Đukanovićeva DPS, koja se tim povodom još nije oglasila. Iz Bošnjačke stranke su otvoreni za scenario koji je predložio Đeljošaj. Portparol Bošnjačke stranke Adel Omeragić je kazao da su manjine spremne da podrže  Abazovića za premijera, a da Vlada bude bez DPS-a. Iz URA još se još nisu izjasnili a pretpostavlja se da čekaju da se najpre oglasi DPS.

Stručna javnost ukazuje da bi tehnička vlada ipak bila bolja opcija, koja bi imala oročen mandat i koja bi pripremila izbore u doglednom roku. Raško Konjević, lider SDP, kaže da se zna kako se ovakve krize rešavaju – ostavkom premijera ili padom Vlade, odnosno izglasavanjem nepoverenja u Skupštini, tako što bi bili raspisani novi izbori.

„Mi danas ne znamo ko je vlast, a ko opozicija“, dodao je Konjević. Predsednik SDP je dodao i kako smatra da se predstavnici tri vladajuće koalicije ne mogu dogovoriti.
Politička kriza u Crnoj Gori bila je tema razgovora koje je u Podgorici sredinom novembra sa crnogorskim zvaničnicima, osim predstavnika Demokratskog fronta, vodio specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

On je tada saopštio da aktuelna Vlada ima punu podršku Sjedinjenih Država, kao i da Vašington ne treba da odlučuje o strukturi crnogorske vlade. Dodao je i da “iz DF za sada nisu američki partneri” zbog njihove usredsređenosti na etničke podele umesto na ekonomsku obnovu.