MDR: Male hidrocentrale – prljavi poslovi sa zelenom energijom

MDR u komentaru i reportaži pod nazivom „Prljav posao sa zelenom energijom“, piše da na rečicama u unutrašnjosti Crne Gore preduzetnici grade male hidroelektrane, a da je posledica „mala korist, veliko razaranje, i sve to uz državne podsticaje“.

I balkanske zemlje, među kojima i Crna Gora, kako navodi MDR, žele da proizvode struju iz obnovljivih izvora, i vlade za to nude subvencije koje potrošači energenata finansiraju taksama za obnovljivu energiju, prenosi portal Euraktiv Srbija.

Preduzetnici koji ulože u postrojenja za proizvodnju obnovljive energije su na dobitku pošto imaju „pravo na povoljne kredite i garantovani otkup struje od distributera po fiksnim cenama. A to se opet finansira iz dažbina koje plaćaju potrošači“, piše MDR.

„To su razumeli crnogorski biznismeni bliski vladi, a i mafija je nanjušila dobar posao. I tako je u Crnoj Gori, ali i u susednim zemljama Srbiji, Kosovu i Bosni i Hercegovini niklo puno malih hiodrocentrala. A još ih je više u planu. Začkoljica u celoj stvari je da su reke, od kojih investitori dobijaju obnovljivu energiju, nakon toga uništene“, navodi se u komentaru.

MDR navodi da već deset godina regionu doživljava u pravom smislu talas izgradnje takvih hidrocentrala, a da se „drugim izvorima obnovljive energije gotovo niko ne bavi, jer su male rečne elektrane poslovni projekat koji za pojedince funkcioniše“.

U Crnoj Gori je 2020. godine, prema podacima Svetskog fonda za prirodu (WWF), struju već proizvodilo 13 malih hidroelektrana, a planirana je izgradnja još 70.

Predstavnica WWF Adria u Zagrebu Irma Popović-Dujmović kaže za MDR da to ugrožava egzistenciju čoveka i ekosistema i da je šteta od malih hidroelektrana nesrazmerno veća od koristi, ako se ima u vidu da ni u jednoj zemlji Balkana količina struje koju proizvedu u ukupnom energetskom miksu ne pralazi tri odsto.

„Oni koje to pogađa, zbog malih količina struje i interesa pojedinaca gube mnogo – vodu za stoku, turistički potencijal i svoja izletišta. Ali ne radi se samo o finansijskim gubicima, nego i o lokalnom identitetu. I to u siromašnim, ruralnim sredinama gde ljudi ionako jedva imaju nešto više od prirodnih lepota koje ih okružuju“, izjavila je u telefonskom razgovoru Popović-Dujmović.

Ljudi u pogođenim regionima često za izgradnju saznaju tek kada stignu bageri, kaže Popović-Dujmović i navodi primer sela Kraljske Bare na severu Crne Gore, čiji su meštani u leto 2020. blokirali radove i vladi dostavili detaljne dokaze o nepravilnostima prilikom dodele dozvole za izgradnju mini hidrocentrale na njihovoj lokalnoj reci.

Sličnih inicijativa, prema rečima predstavnice WWF, sada ima širom Balkana, a letos je u Sarajevu osnovan i regionalni savez „Odbranimo r(ij)eke Bakana“, u čijem su stvaranju učestvovale i inicijative iz Crne Gore.

MDR piše da se takvim protestima izgleda nešto i postiglo, jer je još 2019. godine tadašnja Vlada Crne Gore počela da raskida već postojeće ugovore o izgradnji malih hidrocentrala, a vlada koja je izabrana krajem 2020. obećala da neće davati nove dozvole i da će zaustaviti projekte koji su u toku.

Ipak, Popović-Dujmović ukazuje da vlada iz straha od tužbi investitora odugovlači sa raskidom ugovora i oduzimanjem koncesija, što je, prema njenim rečima, greška jer bi tako mogla da pojača poverenje građana u politiku.