Mediji: Zemlje regiona jačaju sajber odbranu

Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža, srpski vojni kompjuteri upravo zbog sigurnosti nisu povezani na internet, kako bi bili zaštićeni od bilo kakvog sajber napada a za elektronsku komunikaciju koristi se zatvorena mreža, fizički odvojena od interneta.

„Vojska Srbije ima razvijen sistem sajber odbrane, sarađuje sa civilnim institucijama i međunarodnim partnerima. Strukturno, postoji Odsek za informatičku bezbednost i sajber odbranu u Centru za komandno-informacione sisteme i informatičku podršku, Uprave J-6 Generalštaba za telekomunikacije i informatiku“, navodi se.

U domenu međunarodne saradnje izdvaja se srpsko-američka vojna vežba „Sajber Tesla“ koja se izvodi jednom godišnje od 2016, a na kojoj, pored vojski, učestvuju i stručnjaci iz privatnog i javnog sektora i akademske zajednice.

Oružane snage Hrvatske u okviru Glavnog štaba imaju Zapovedništvo za kibernetički prostor u čijoj je nadležnosti sajber odbrana. Vlada SAD ulaže 4,2 miliona dolara u izgradnju i opremanja Operativnog centra za sajber bezbednost hrvatske vojske i Mobilnog tima za odgovor na incidente.

Slovenačka vojska poput hrvatske, ima razvijenu sajber odbranu. To je zadatak Jedinice za komunikacijske i informacijske sisteme. Najveća saradnja u sajber odbrani postoji sa SAD a Slovenija je zahvaljujući američkoj pomoći od 12,7 miliona evra napravila „sajber poligon“ koji predstavlja poslednju reč tehnike.

Odbrambene snage Mađarske u skladu sa Nacionalnom vojnom strategijom napad iz sajber prostora doživaljavaju kao pretnju jednaku ratu ili terorističkom napadu, zbog čega od 2019. godine u toj vojsci imaju poseban Sajber centar za obuku, kao i Nacionalni koordinacioni savet zadužen za saradnju državnih struktura sa svim relevantnim činiocima u oblasti bezbednosti na internetu.

Oružane snage Rumunije imaju Komandu za sajber odbranu a postoji veoma intenzivna saradnja vojske, drugih državnih institucija i privatnog sektora u oblasti odbrane od napada iz sajber prostora. Bugarska armija je 1. septembra uspostavila Komandu za komandno-informacionu podršku i sajber odbranu, koja pruža zaštitu građanima i NATO saveznicima.

Armija Severne Makedonije ima tim koji se bavi sajber odbranom a u poslednjem objavljenom strategijskom pregledu odbrane iz 2018. godine konstatuje se da je pretnja iz sajber prostora realna, ali da vojni kapaciteti nisu dobri i da u njih treba ulagati. Tako da se uz, recimo, oklopna vozila, kao prioritet u nabavkama navodi i infrastruktura za sajber odbranu.

Vojska Crne Gore, iako mala po broju ljudi, pridaje veliki značaj sajber odbrani zbog čega postoji Odsek za sajber odbranu i odgovor na kompjuterske incidente. Prilikom poslednje reorganizacije Vojske Crne Gore svi potencijalni sajber kapaciteti objedinjeni su u Četu za vezu i elektronsko ratovanje.

Oružane snage BiH imaju slabo razvijene kapacitete za sajber odbranu. U okviru Zajedničkog Generalštaba OS BiH egzistira Uprava za telekomunikacije i informatičke sisteme, a u Brigadi za taktičku podršku postoji bataljon veze, stacioniran u kasarni „Miloš Obilić“ na Palama.

Oružane snage Albanije još rade na razvoju kapaciteta za sajber odbranu. Prošle godine ministarstvo odbrane te zemlje najavilo je formiranje jedinice za sajber odbranu uz pomoć SAD. Albanija je jedna od retkih zemlja članica Severnoatlantske alijanse koja ne učestvuje u radu NATO centra za izuzetnost u sajber odbrani u Estoniji.