Foto: EFE-EPA. EPA-EFE/ANTONIO BATBivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je danas na predstavljanju svoje knjige „Progon i nacionalno buđenje – borba za demokratsku Hrvatsku“ rekao da je borba za demokratiju još u toku i da je Hrvatskoj potrebno „dogradnja“ ostvarenih demokratskih principa.
„Posle tri decenije demokratije u Hrvatskoj, mnogi se pitaju zašto slika naše stvarnosti nije onakva kakvu smo zamišljali ostvarenjem državnosti“, rekao je Mesić o prvoj od tri knjige svojih političkih memoara, prenela je novinska agencija HINA.
„Državnost je postignuta, ali borba za demokratiju nije okončana. Svedok sam nekih snaga koje su usmeravale, a ponekad i ometale ovaj proces, primetio sam ih znajući da postoji potreba da se dograde postignuti demokratski principi“, rekao je on.
Prvi predsjednik Vlade u samostalnoj Hrvatskoj rekao je da je nezaobilaznu ulogu u demokratizaciji imao i Savez komunista Hrvatske, da bi se na čelu političkih stranaka posle uvođenja višestranačja našli upravo „kadrovi izrasli u partijskoj birokratiji“ i oni koji su „stradali od te iste birokratije“.
„Hrvatska partijska birokratija je, sa svim svojim deficitima, spoznala da se hrvatsko demokratsko društvo ne može graditi na temelju jedne ideologije. Mirni put u višestranačje zasigurno je njen najveći doprinos borbi za demokratsku Hrvatsku“, rekao je on.
Mesić je podsetio da je i on bio među progonjenima pre 50 godina kada je podržao reforme koje su tražili pokretači Hrvatskog proleća. Međutim, rekao je da svojim progoniteljima sve oprašta.
„Oprost nije samo deo katoličkog nauka, već i doseg civilizacijskog poimanja, jer su suživot, kultura i vera u narod bogatstvo na kojemu se temelji budućnost, a miri prošlost“, poručio je on.
Urednik knjige Franjo Maletić kazao je da događaji iz 1971. nisu bili nacionalistički ispad hrvatskog naroda ili kontrarevolucija, već odbrana prava na jezik i pismo i prava da se dohodak raspodeljuje u republici u kojoj je stvoren.
„Mesić nastoji da razjasni da isticanje nacionalnog u pojedinim istorijskim okolnostima nije bilo upereno protiv drugih naroda – izuzev razdoblja NDH, već protiv režima“, rekao je Maletić.
Istoričar i profesor na zagrebačkom Filozofskom fakultetu i ijedan od recenzenata knjige, Tvrtko Jakovina istakao je da je Stjepan Mesić uveo mogućnost kritike HDZ-a kao njen član, i to dok je stranka bila na vlasti, što nije bila mala stvar. Mesić je bio i jedan od mnogih u vrhu HDZ-a, s antifašističkom i partizanskom prošlošću, dodao je on.
„Dok se HDZ ne pogleda u lice, Hrvatska neće moći da sebe objasni u ’90-im godinama i do tada ćemo nositi sve ove istorijske tragove i jedne te iste reportaže svakog novembra kada govorimo o Vukovaru ili avgusta kada govorimo o Kninu, a u aprilu i maju kada dođu Jasenovac i Blajburg. Svaki put s istim rečenicama i istim akterima bez ikakve katarze“, kazao je Jakovina.
Na katarzu je pozvao i aktuelni šef države Zoran Milanović.
„Mesićeva knjiga neće se svima dopasti“, kazao je on, „posebno ne nekim protagonistima koji se spominju u njoj, no vredna je čitanja“.
„To je nekako i recept za nastavak ovog našeg života, da konačno uđemo u nekakvu katarzu. Jer sva ta pomirenja o kojima se priča su, iz perspektive moje generacije, bespredmetna. Naime, moju generaciju unutar Hrvata nije ni trebalo miriti, mi nismo bili u sukobu, odrasli smo normalno“, izjavio je Milanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
