Ministar: Trudnici čiji je slučaj izazvao niz reakcija odobren prekid trudnoće

Taj slučaj izazvao je niz reakcija i oštre kritike udruženja za zaštitu ženskih prava koje su za četvrtak najavile proteste širom zemlje.

Beroš je večeras rekao da Čavajda može da se javi u neku od zagrebačkih bolnica da bi se o svemu dogovorila sa stručnjacima, kao i da će biti plaćen zahvat u inostranstvu ukoliko ne bude mogao da se obavi u Hrvatskoj.

„Magnet mozga pokazao je nove značajno promenjene okolnosti o kojima neću u detalje. Na osnovu toga je komisija procenila da su ispunjeni medicinski i zakonski preduslovi za prekid trudnoće“, rekao je Beroš na konferenciji za novinare.

Ministar je utvrdio da se na osnovu prvog nalaza nije moglo sa sigurnošću utvrditi stanje.

Hrvatski mediji nedavno su objavili priču o trudnici Mireli Čavajdi kojoj su bolnice u Zagrebu odbile da obave prekid trudnoće u 26. nedelji, iako su doktori utvrdili da plod ima agresivni tumor na mozgu, te da čak i da preživi, teško da će moći normalno da živi.

Ona je ispričala novinarima da su je lekari uveravali da je u Hrvatskoj abortus posle 10. nedelje trudnoće protivzakonit, a neki su je uputili na bolnice u Sloveniji.

U međuvremenu je Čavajda pokrenula proceduru u Sloveniji, gde su lekari rekli da je dijagnoza jako loša i da nema ništa sporno u prekidu trudnoće. Tamošnje komisije već su ranije odobrile da se prekid trudnoće obavi u Sloveniji, a budući da je reč o državljanki Hrvatske, zahvat košta oko 5.000 evra.

Ministarstvo zdravlja Hrvatske saopštilo je prošle sedmice, pošto su mediji objavili priču, da je prekid trudnoće u Hrvatskoj dozvoljen i posle 10. nedelje trudnoće ako za to postoje medicinski razlozi i uz odobrenje komisije.

Potom su iz zagrebačke bolnice Sveti Duh potvrdili da postoje opravdani razlozi za prekid trudnoće, ali su naveli da oni nemaju stručnjake za obavljanje takvog postupka. Tri bolnice su odbile da izvrše prekid trudnoće.

Ministar zdravstva Vili Beroš potom je izjavio da lekari KBC Zagreb misle da dete treba da se rodi i leči, ako porođaj prođe dobro.

Njegovu izjavu, kao i slične izjave ginekologa koji ne obavljaju abortuse, jer se pozivaju na priziv savesti, oštro su kritikovala udruženja civilnog društva.

Zakon, naime, omogućava prekid trudnoće i posle isteka deset sedmica od začeća, među ostalim, kad se može očekivati da će se dete roditi sa teškim prirođenim telesnim ili duševnim manama. U tom slučaju, po zakonu, odlučuje žena.

Ranije se oglasio i predsednik Zoran Milanović koji je, komentarišući slučaj, upitao gde je država koja treba da zaštiti ženu, rekavši da je Hrvatska „1978. u vreme maršala Tita usvojila ljudski, razuman zakon“, a da se sada vidi „konzervativna regresija“.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava proteklih godina su upozoravale da u mnogim hrvatskim bolnicama svi ili gotovo svi lekari koriste takozvani priziv savesti i tako izbegavaju da uopšte obavljaju abortuse.

Nedavna istraživanja koja su objavljena u hrvatskim mediima su pokazala da se oko 60 odsto ginekologa u Hrvatskoj poziva na priziv savesti, a u nekim manjim mestima nema nijednog ginekologa koji obavlja abortus.

Hrvatski propisi omogućavaju lekarima da se pozovu na priziv savesti zbog etičkih, verskih ili moralnih nazora, odnosno uverenja.