Mladi Zapadnog Balkana: Naša sličnost je put ka napred

Nju je organizovala Evropska unija u Bosni i Hercegovini u saradnji sa Centrom za postkonfliktna istraživanja od 18. do 31. avgusta u Tuzli, Brčkom, Sarajevu i Vitezu.

Pedeset mladih iz BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore su tokom akademije kroz umetnost, druženje i putovanje učili o međureligijskom dijalogu i toleranciji, pomirenju, mirovnom obrazovanju, komunikaciji, aktivizmu i ljudskim pravima, saopšteno je danas iz Delegacije EU u BiH.

Tokom akademije su posetili četiri religijske bogomolje i više od deset različitih kulturnih i memorijalnih institucija.

Ističe se da su prvu Omladinsku akademiju „Stanje mira“ ocenili kao jedinstvenu edukativnu platformu za povezivanje i prevazilaženje nacionalnih i verskih razlika, te prevenciju budućih konflikta.

Šef komunikacija i portparol EU u BiH ;Ferdinand Koenig naglasio je da je moto EU „jedinstvo u različitosti“, dodajući da je siguran da će prijateljstva koja su sklopljena tokom Omladinske akademije trajati dugo i nastaviti da pružaju učesnicima nove perspektive.

Andrea Brzica iz Zagreba je navela da je „za bolju budućnost i perspektivu potreban mir“.

„Lako je napustiti svoje zajednice ili se ograditi od povesti, ali nam je za bolju budućnost potreban mir, empatija i razumevanje“, kazala je ona.

Za Aminu Mujezinović iz Novog Pazara učešće na Omladinskoj akademiji je, kako je navedeno, značilo puno, jer je potvrdila svoja uverenja i dobila odgovore na mnogobrojna pitanja koja je izgrađuju kao osobu, njenu multikulturalnost i sigurnost da ide dalje.

Darko Savović iz Podgorice akademiju je doživeo kao priliku da se mladi okupe i podele ideje, vode konstruktivan dijalog, te zajedno krenu napred.

„Ako nismo ujedinjeni možemo minimalno postići, ali da bismo nešto zaista uspeli moramo zajedno, bez obzira na to kako se zovemo, prezivamo, koje smo vere, nacije i kako se osećamo. Kad shvatimo koliko smo slični to je pravi put napred. Razdvajaju nas neke nepotrebne stvari i sitnice“, ocenio je on.

Ivan Komadan sa Pala je rekao da se upoznavanjem različitosti može rešiti dosta problema, ističući da „u ruralnim sredinama postoji veći postotak mržnje prema drugačijem zbog nepoznavanja“.

Varnes Babić iz Visokog ocenio je da mu je akademija pomogla da razbije nesvesne predrasude koje je imao prema ljudima iz drugih država, a sa kojima ranije nije imao kontakt.

„Ovaj program mi je pomogao da srušim te barijere. Posebno me se dojmilo posećivanje raznih memorijala civilnim žrtvama rata za koje nisam ni znao da postoje. To mi je dalo drugu perspektivu o nepotrebnoj brutalnosti rata“, kazao je Babić.

Kada je u pitanju obrazovni deo akademije, Nikoli Pavloviću iz Beograda je najznačajnije bilo učenje o ratnim zločinima.

Naveo da je nekada bilo teško slušati o počinjenim zločinima, posebno onim koji su za žrtve imali decu, ali da mu ovakvo učenje daje podstrek da radi na prevenciji zločina u budućnosti.