„Moje ime i novinarski ugled sada koristi srbijanski režim“: Fahri Musliu za Al Jazeera

A predsednik Vučić je reagovao na neke klevete opskurnih portala i za nekoliko dana moje ime je spomenuo nekoliko puta na nekim TV nastupima, ukazuje.

„Kasnije se pojavljivao i neki video snimak sa njegovim ocem, ne znam iz kog razloga. Taj snimak kruži po društvenim mrežama i portalima, a Vučić dokazuje kako ja nisam njegov otac, što je pokrenuo lavinu reakcija u Srbiji i na Kosovu, pa i po celom balkanskom prostoru“.

Kako Fahri Musliu kaže, najodvratnija je bila neka pisana izjava šefa kabineta predsednice Kosova na platfomi X, što su preneli gotovo svi mediji na Kosovu. Na to je bilo oštrih reakcija jednog kolege i nekih drugih javnih ličnosti koji su tražili njegovu ostavku, a veoma oštro, podužim tekstom na Facebooku, reagovala je i njegova ćerka, koja je novinarka.

Bila je monstruozna izjava i jedne osobe sa Kosova na TV Top News iz Tirane. To je, zapravo, atmosfera koju je izazvalo ponavljanje klevete.

„Govoriti o nečijem nacionalnom poreklu, ko mu je otac ili majka i tražiti da se to utvrdi DNK analizom, praviti od toga nacionalno pitanje – dokaz je mentalnog stanja i frustracije ljudi i društva u celini. To se događa u Srbiji, na Kosovu, a, gle čuda, i u Albaniji, što je dokaz da ti ljudi i dalje žive u nekakvim plemenskim odnosima po definiciji krvi i tla“, kaže Musliu.

Kaže da Aleksandra Vučića nikad nije sreo, „jedino što sam pre nekoliko godina tražio nekoliko puta, preko njegove službe za kontakte sa medijima, da me primi kako bismo razgovarali o toj kleveti, ali samo sam jednom dobio odgovor da ‘predsednik ne može da me primi, jer je jako zauzet'“.

„Ponavljam, poznajem njegovu majku Angelinu, od 1985. ili 1986. kao i na desetine koleginica, novinarki iz cele bivše države, kad smo se prvi put sreli u Skupštini SFR Jugoslavije ili Srbije, odakle smo izveštavali kao dopisnici, ona za RTV Novi Sad, a ja za prištinski dnevnik Rilindja. To druženje u skupštinama je trajalo sve do raspada bivše Jugoslavije i formiranja nove Savezne republike Jugoslavije.

Ona je bila jedna otmena žena, vaspitana i kulturna, prava profesionalna novinarka, iskrena koleginica i drug, dobra supruga i jako posvećena majka. I žao mi je što i ona, pod stare dane, doživela takve traume od nečasnih ljudi, kojima nije do istine i činjenica“, navodi Musliu.

Ističe da nikada nije radio na Televiziji Srbije, niti u Tanjugu, a neko čak, kaže, spominje da sam u Beograd došao 1968. godine.

„A istina je sledeća, koju ponavljam po ko zna koji put, iako činjenice pojedincima i nekim medijima, a da ne govorim o društvenim mrežama, nisu bitne. Posle završetka gimnazije, juna 1967. godine, 1. novembra počeo sam da radim kao učitelj u Osnovnoj školi “29. Novembar” u selu Brodosavce, opština Dragaš. U njoj sam radio do kraja novembra 1969, kad sam otišao u JNA.

Nakon odsluženja vojnog roka 28. aprila 1971. nastavio sam da radim u istoj školi, sve do polovine oktobra 1972. godine, kada sam došao u Beograd na studije. U beogradskoj Gradskoj čistoći sam 1. novembra 1972. zasnovao radni odnos kao fizički radnik, u kući sam ostavio suprugu sa bebom od šest meseci i staru majku.

I kako sad ja mogu da budem otac Aleksandra Vučića koji je rođen 5. marta 1970. godine?“

Musliu kaže da je zbog svojih stavova često na meti dežurnih patriota i kritičara svega postojećeg, koji to čine zbog nekih sitnih ličnih interesa i uključe se u žestoke kampanje, ne birajući sradstva, zbog čega plaćam visoku cenu.

Kada je reč o današnjem odnosu Srbije i Kosova, Musliu kaže da su najbolji dokaz tih odnosa ponašanja političara, građana i medija sa jedne i druge strane.

„I nakon 24 godine od završetka rata odnosi se nisu popravili, štaviše, distanca i mržnja su se produbile. Pre izvesnog vremena imali smo i upad terorističke grupe na teritoriju Kosova, u manastir Banjska, zarad ‘odbrane Srba’. Tada je poginulo nekoliko ljudi.

Kad političari koji su u stanju da reše nesporazume, optužuju jedni druge i izjavljuju da nemaju poverenje ili lažu o tome da oni drugi žele rat… Zbog toga ne treba očekivati ništa dobro“.

Smatra da su Evropska unija, a i cela zapadna zajednica, pokazale nemoćnima da ubrzaju taj proces te da su SAD i EU konačni shvatile da moraju da ubrzaju rešenje tih odnosa zarad svojih interesa i na dobrobit građana Kosova i Srbije.

Na pitanje da li, kako se često tvrdi radi za BIA, odnosno ranije Državnu bezbednost, pa za Sigurimi, ukazuje da to govore takozvani eksperti, sveznalice.

„Da sam saradnik UDB-e jer sam živeo dugo u Beogradu govore neki Albanci sa Kosova, ali i iz severne Makedonije, dušebriznici svoje nacije koja je njima glavni identitet, jer nemaju svoj lični i profesionalni pa se pokrivaju nacijom.

A da sam bio saradnik i visoki oficir albanskog Sigurimija koji je po zadatku poslat u Beograd, govorio je na nekoj TV emisiji poznati folirant i bivši suradnik DB-a, Dejan Lučić koji je ‘70-ih i ‘80-ih godina, za račun Službe, pratio “neprijateljsko” delovanje kosovske dijaspore po Evropi.

On je čak u toj TV emisiji, čiji snimak kruži na YouTubeu, rekao kako je služba uzela uzorke iz moje čaše iz koje sam pio vodu u nekom lokalu i na osnovu DNK analize došla do zaključka da sam ja “otac Aleksandra Vučića”.

A ja na te njihove tvrdnje, zaključuje Musliu, odgovaram da radim za one službe koje plaćaju više, a to su CIA, MOSAD, MI 6.