Foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVICNakon što je Vlada Dritana Abazovića ostala bez podrške dela vladajuće većine, otvoreno je pitanje da li će joj biti izglasano nepoverenje ili će na kraju politički preživeti obezbeđivanjem podrške opozicionih partija, proruskog Demokratskog fronta i Demokrata.
Oni su sa Abazovićevim pokretom URA bili vlast nakon izbora u avgustu 2020. godine, ali je nakon godinu i po, usled političkih sukoba, upravo glasovima Abazovićeve URA-e, njihovoj Vladi izglasano nepoverenje, dok je lider Demokrata Aleksa Bečić smenjen sa mesta predsednika Skupštine Crne Gore.
Politički analitičar Zlatko Vujović smatra da će upravo Demokrate imati ključni uticaj za dalju političku sudbinu Vlade Dritana Abazovića, koja je ostala bez većinske podrške u parlamentu.
Naime, Socijaldemokratska partija (SDP) i Demokratska partija socijalista (DPS ) uskratile su podršku Abazovićevoj Vladi nakon što je 8. jula usvojila tekst Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), za koji su ocenili da ugrožava interese Crne Gore.
“Pad aktuelne Vlade bi mogao usporiti put Crne Gore ka Evropskoj uniji, ali ne možemo tolerisati zanemarivanje nacionalnih interesa“ ocenio je 11. jula predsednik države i DPS Milo Đukanović.
Međutim, politički blok koji je izglasao Abazovićevu Vladu nema dovoljan broj poslanika za opoziv.
Iz Demokrata i DF-a i pored svih kritika i otpora manjinskoj Vladi, za sada se nisu eksplicitno izjasnili da li će glasati za njen opoziv, piše RSE.
Tri scenarija i posledice
Politički analitičar Zlatko Vujović kaže za Radio Slobodna Evropa da postoje bar tri scenarija o daljoj političkoj sudbini Abazovićeve manjinske Vlade.
Jedna varijanta je uskraćivanje poverenja Vladi.
U tom slučaju bi, kako ističe Vujović, partije zainteresovane za pad Vlade morale da obezbede podršku Bečićevih Demokrata.
On smatra da će Demokrate imati presudnu ulogu na epilog krize aktuelne Vlade:
“Najrealnija opcija jeste da Demokrate ili neko drugi iz opozicije obezbedi glasove za smenu Vlade gospodina Abazovića, a nakon toga da se eventualno otvori pitanje da li dopustiti aktuelnoj da sprovodi izborni proces ili ići sa novom Vladom“, rekao je Vujović.
Vujović ocenjuje da bi Vlada ipak mogla politički da preživi, ukoliko njen spas bude u interesu Srpske pravoslavne crkve (SPC), ukazujući na bliske odnose Demokrata sa tom crkvom.
“Ukoliko bi se desilo da oni (SPC) ostvare uticaj na Demokrate, kojima odgovara rušenje Abazovića, onda bi se aktuelni premijer mogao nadati produženju mandata na tom mjestu. U suprotnom onda nas čeka smjena Abazovića i njegove Vlade“, pojašnjava on.
“Dakle, ključni faktor koji bi mogao da spasi Vladu Dritana Abazovića jeste SPC preko uticaja na Demokrate“, zaključuje Vujović.
Abazovićeva Vlada je 8. jula na sednici usvojila Temeljni ugovor o uređenju odnosa sa SPC, što je dovelo do povlačenja podrške SDP i DPS.
Usvajanju su prethodile negativne reakcije i kritike predloženog teksta ovih partija, nevladinih organizacija, ali i stručne javnosti.
“Vlada je napustila agendu evropskih integracija i ishitreno, neodgovorno i bez konsultacija sa stručnom javnošću ušla u zaključivanje Ugovora sa SPC, čime je nanela neprocenjivu štetu državnim interesima Crne Gore”, poručili su iz DPS.
Abazović je na to odgovorio da će se videti “šta je stav većine poslanika” implicirajući da DPS neće uspeti da obezbedi većinu od 41 poslanika za opoziv njegove Vlade.
Iako su oštri kritičari premijera Abazovića, protiv čije Vlade su u više navrata protestovali, Demokrate su od ranije podržavale potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC.
Stigle su i reakcije nevladinog sektora na ignorisanje Abazovićeve Vlade.
Kako je ocenila Daliborka Uljarević iz Centra za građansko obrazovanje (CGO) premijer Abazović i ministri su demonstrirali hermetičku zatvorenost za sve brojne argumente pristigle iz NVO sektora.
Ona je najavu Abazovića da će naknadno organizovati konsultacije sa nevladinim sektorom i stručnjacima o ugovoru koji je već usvojen, nazvala uvredom za zdrav razum.
Inače, CGO je 11. jula prezentovao istraživanje javnog mnjenja koje pokazuje da je svega 11 odsto građana bilo zainteresovano za potpisivanje Temeljnog ugovora.
Zlatko Vujović smatra da postoje još dva, ali manje verovatna scenarija.
Jedan je redefinicija odnosa unutar sadašnje vladajuće većine koja, kako je rekao, podrazumeva povlačenje Abazovića što on, kako smatra Vujović, ne bi prihvatio.
Drugi je formiranje nove stare koalicije partija (DF, Demokrata, URA) koje su izabrale prethodnu Vladu Zdravka Krivokapića.
„Formiranje nove većine od starih partnera je možda i najmanje verovatan scenario zato što ne rešava pitanje evropskih integracija i podrazumeva ulazak DF u Vladu, čemu su se izričito do sada protivili naši zapadni partneri“, pojašnjava Vujović.
Abazović, čiju Vladu podržavaju zapadni partneri Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, nije za usvajanje Temeljnog ugovora dobio eksplicitnu podršku Brisela i Vašingtona.
Šta više, ambasadorka Češke koja predsedava Evropskom unijom Janina Hrebičkova izjavila je da iz ugla Brisela ugovor sa SPC nije prioritet za evropske integracije Crne Gore.
Da li su novi izbori opcija?
Budući da garantuje zaštitu biračkog prava, bez funkcionalnog Ustavnog suda ne bi postojala institucija koja bi reagovala u slučaju povrede izbornih prava građana.
„Ustavni sud će uskoro imati samo tri člana. To nije dovoljno jer je za donošenje odluka o izborima neophodno da ih bude najmanje četiri“, kaže Zlatko Vujović.
Umesto sedam, Ustavni sud trenutno ima četvoro sudija, a jednom uskoro ističe mandat.
S toga, Vujović smatra da se u ovom trenutku ne može govoriti o zakazivanju vanrednih parlamentarnih izbora.
Vlada Dritana Abazovića izabrana je 28. aprila ove godine glasovima DPS, URA, SDP, SNP i partija manjinskih naroda.
Izvor: RSE
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
