Može li uspeti turistička sezona bez ruskih i ukrajinskih gostiju u Crnoj Gori?

Rat u Ukrajini utiče na čitav svijet i na skoro sve grane privrede. Nije pošteđen ni turizam. Iako je nakon dve godine pandemije korone ovo trebalo da bude godina velikog povratka putovanja, prekinute avio-veze, gužve na aerodromima i otkazivanja letova, inflacija i strah od nadolazeće recesije, unose neizvesnost i u turističke planove mnogih zemalja.

Turizam čini skoro četvrtinu BDP-a Crne Gore i od ove sezone znatno zavisi punjenje budžeta. Nadležni su za sada zadovoljni, javlja Radio-televizija Crne Gore.

„Crnogorski turizam ove godine beleži snažan oporavak. Prema podacima lokalnih turističkih organizacija, od početka godine, pa zaključno sa 24. junom, imamo rast broja gostiju za skoro 120 odsto u odnosu na prošlu i 16,65 odsto u odnosu na rekordnu, 2019. godinu“, kaže za DW direktorka Nacionalne turističke organizacije (NTO) Crne Gore Ana Tripković-Marković.

Manje Rusa i Ukrajinaca

Jedno od glavnih tržišta, uz zemlje regiona, godinama je bilo rusko. Pored toga, u poslednje vreme dolazilo je i sve više Ukrajinaca. Rusima su, međutim, sada zabranjeni direktni letovi kao deo sankcija zbog agresije na Ukrajinu, dok je u Crnoj Gori trenutno više od 8.000 Ukrajinaca, ali to nisu turisti nego izbeglice. I zvanični podaci pokazuju da je rat doneo pad broja tih gostiju.

„Prema podacima crnogorske Uprave za statistiku (Monstat), prošle godine su Rusi i Ukrajinci učestvovali sa 15,8 odsto u ukupnoj strukturi gostiju, dok su u ostvarenim noćenjima imali učešće od oko 21 procenat. To je blizu 250.000 turista i skoro dva miliona noćenja. U prva tri meseca ove godine imali smo 24.000 turista iz Rusije i Ukrajine sa oko 227.000 noćenja“, kaže Tripković-Marković.

Profesor turizma Ivo Županović ukazuje da je i prošle godine bilo ukupno milion turista manje u Crnoj Gori nego rekordne 2019: „Radi se dominantno o turistima iz Zapadne Evrope, ali je četvrtina od tog broja sa tržišta Rusije, s tim što je to bilo amortizovano rastom iz Ukrajine. Međutim, toga ove godine neće biti. Dakle, moramo biti svesni da ćemo opet u odnosu na 2019. godinu krenuti u sezonu sa milion turista manje“, smatra Županović.

Na pitanje može li Crna Gora da nadomesti već evidentan pad broja ruskih i ukrajinskih turista, Županović odgovara: „Ako vratimo na nivo iz 2019. goste sa zapadnog tržišta, prvenstveno iz Skandinavije, Francuske, Njemačke i Velike Britanije, ali i sa Baltika, mi bismo uspjeli da nadomjestimo već 350.000 gostiju od tog miliona manjka koji imamo u startu. Ipak, sve preko ostvarenja iz prošle, 2021. godine, trebalo bi smatrati uspehom zbog svih ovih parametara.“

Marketing preusmeren ka zapadu

Šta je Crna Gora sve uradila kako bi nadomestila manjak turista sa dva bitna tržišta? Direktorka NTO kaže da je i prije trenutne krize došlo do značajnijeg usporavanja turističkih kretanja iz Rusije. Zato su, dodaje, preusmerili marketinške aktivnosti na tržišta Zapadne Evrope, ali i na Skandinaviju, Izrael, Tursku, Ujedinjene Arapske Emirate i tradicionalno važna tržišta zemalja regiona. Reklamirali su Crnu Goru na brojnim sajmovima i dovodili strane influensere da je promovišu.

„Kada je reč o bukiranju za ovu turističku sezonu, ono je na izuzetno dobrom nivou. Trenutno je u našoj zemlji najviše gostiju iz Zapadne Evrope, ali i iz Češke, Poljske, Turske, Izraela, Kazahstana, te zemalja regiona. Izuzetno dobre najave imamo i kada je u pitanju kruzing sezona – očekujemo više od 300 kruzera preko kojih će našu zemlju posjetiti i gosti sa drugih kontinenata, poput Amerike i Azije“, kaže Tripković-Marković.

U pokušaju da se nadoknadi manjak gostiju sa tradicionalnih tržišta, Crna Gora je prošle godine po prvi put uspela da privuče i veći broj turista iz Kazahstana, a dobre najave su i za ovu godinu, jer su ponovo uvedeni direktni letovi prema toj azijskoj zemlji.