foto EPA-EFE/PETER DEJONG / POOLNa današnji dan 12. maja 1992. na 16. sednici „Skupštine Srpskog naroda u Bosni i Hercegovini“ održanoj u Banja Luci, ratni zločinac i tadašnji predsednik Radovan Karadžić prezentirao je šest strateških ciljeva srpskog naroda u BiH, piše Slobodna Bosna.
Ovih šest ciljeva koji su tada usvojeni, a objavljeni 26. novembra 1993. godine u Službenom glasniku RS-a, uobičajno se nazivaju „plan genocida“.
Šest strateških ciljeva srpskog naroda:
-Državno razgraničenje od druge dve nacionalne zajednice,
-Koridor između Semberije i Krajine,
-Uspostavljanje koridora u dolini reke Drine, odnosno eliminisanje Drine kao granice između srpskih država,
Uspostavljanje granice na rekama Uni i Neretvi,
-Podela grada Sarajeva na srpski i muslimanski deo i uspostavljanje u svakom od delova efektivne državne vlasti,
-Izlaz Republike Srpske na more.
Strateške ciljeve je na skupštini obrazložio Radovan Karadžić, a u nastavku Slobodna Bosna prenosi njegov govor u celosti:
„Prvi strateški cilj razdvajanje od druge dve naše nacionalne zajednice, državno razdvajanje. Razdvajanje od onih koji su naši neprijatelji i koji su iskoristili svaku priliku, pre svega u ovom delu, da nasrnu na nas i koji bi nastavili sa takvom praksom, ako bismo i dalje ostali zajedno u istoj državi.
Drugi strateški cilj je koridor između Semberije i Krajine. To je stvar za koju ćemo, možda, biti prisiljeni da ponegde nešto žrtvujemo, ali je to od najveće strateške važnosti za srpski narod, jer to integriše srpske zemlje, ne samo „Srpske BiH“, nego i „Srpske BiH“ sa Srbijom i Srpske Krajine sa Srpskom BiH i Srbijom.
Dakle, to je strateški cilj veoma visoko rangiran, koji mora da ostvarimo jer nema Krajine, nema Bosanske Krajine, nema Srpske Krajine, nema saveza srpskih zemalja, ukoliko ne ostvarimo taj koridor koji će nas dobro integrisati, koji će nam omogućiti nesmetan protok iz jednog dela naše države u drugi.
Treći strateški cilj je uspostavljanje koridora u dolini reke Drine, odnosno, eliminisanje Drine kao granice između dva sveta. I s jedne i s druge strane Drine smo mi i naš strateški interes i naš životni prostor.
Mi sada vidimo mogućnost da se sada neke muslimanske opštine, kao enklave, uspostave uz Drinu, da bi oni ostvarili svoja prava, ali da to u osnovi mora da pripadne „Srpskoj Bosni i Hercegovini“ taj pojas koji je uz Drinu i koji, koliko nama strateški pomaže, nama na pozitivan način, toliko nama pomaže na način što štitimo interese naših neprijatelja da ostvare koridor koji bi povezivao sa islamskom internacionalom i uvijek činio ovo područje nestabilnim.
Četvrti strateški cilj je uspostavljanje granice na reci Uni i rijeci Neretvi. Evropska zajednica nam je na radnim mapama koje je predložila na ovom poslednjem zasedanju priznala granicu na reci Uni. Obleežili su rijeku Unu kao našu ratnu granicu i istočno od nje ofarbali u plavo.
Peti strateški cilj je podela grada Sarajeva na srpski i muslimanski deo i uspostavljanje svakog od ova dva dela efektivne državne vlasti te konstitutivne države.
Dakle, Sarajevo nam je, strateški gledano na petom mestu, ali su borbe u Sarajevu i za Sarajevo, i strateški taktični gledano od presudne važnosti, jer ne daju uspostavljanje čak ni privida, ali ni države.
Alija nema državu dok mi imamo deo Sarajeva. Nema Vladu, nema Skupštinu, nema funkcionisanje, jer Aliji je bilo najvažnije da on za svet stvara privid kako postoji država, a kako smo mi teroristi.
Međutim, borbama za Sarajevo držimo borbe daleko od Krajine, daleko od Semberije, daleko od Drine, daleko od svih onih krajeva gde bi se eventualno, mogli sukobiti sa Muslimanima.
Jer, borbe oko Sarajeva odlučuju sudbinu BiH i mi smo to i ranije slutili i o tome smo govorili, ako rata bude on će početi u Sarajevu i završiti u Sarajevu.
Ovaj prvi deo tog predviđanja se ostvario, a verujem, da će se i drugi deo ostvariti onog trena kad dobijemo mapu Sarajeva, i tada mislim da će rat prestati u Sarajevu i celoj BiH, što se tiče Srba i Muslimana.
Šesti strateški cilj je izlaz ‘Srpske Republike BiH’ na more.
To smo stavili u našoj hijerarhiji na šesto mesto. Nije to nevažno, to je vrlo važno, ali ima važnije od važnijega, ima izglednije od izglednijega.
Mi ne znamo koliko je izgledno to, ali mi moramo samo znati da je naš interes i cilj, da pre svega Hercegovina, koja je izlazila u svojoj istoriji na more, izađe ponovo na more, to jeste, moramo deo teritorije koja je tamo učiniti spornom i ne prikazati taj prostor kao deo Hrvatske države radi toga što je nepošteno, nečasno, nekorektno, povučena granica između Hrvatske i drugih delova.
To je granica, streteška granica, Zapada prema Pravoslavlju. To je granica protiv Srba protiv Rusa, to je granica protiv istočnog sveta, protiv Pravoslavlja.
Ta granica je smešna i samo ko vidi konfiguraciju te hrvatske obale vidi da je to rađeno nesiguro i sa jednom namerom da se ovi delovi drže što dalje od mora, srpski delovi tog mora, pri čemu bi se na Crnu Goru vršio zelenaški, odnosno udar da se i odatle Srbija otera značajno na Cetinju, nažalost, dok u celini Srpske Crne Gore i to značajne, ali u saradnji sa 30-35 odsto muslimanskih odnosno šiptarskih interes tamo, te snage su mogle da ugroze objedinjavanje srpskih zemalja, pre svega Srbije i Crne Gore, čime se izlazak srpskih zemalja Srbije i Crne Gore obezbeđuje izlazak na more“, kazao je na današnji dan 12. maja 1992. godine Karadžić.
Na ovoj sednici još jedan ratni zločinac, Ratko Mladić imenovan je za komandanta Vojske RS-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
