Novinar Gordan Duhaček: Na Kosovu ne bi bilo ništa da Srbi nisu ispali u Kataru

Gledali bismo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, najpoznatijeg ostarelog huligana Balkana, kako fanatično navija u počasnoj loži u Dohi, slikajući se sa arapskim šeicima, a sve to u stalnom direktnom prenosu na TV Pink, piše novinar Gordan Duhaček za Index.hr.

Vučić bi dugo i nadugo objašnjavao da je uspeh fudbalske reprezentacije zapravo bio njegov, da je on – u najgorem Tuđmanovom stilu – selektoru Draganu Stojkoviću složio taktiku i naložio koje igrače treba da stavi u startnu liniju – gore.

Dodao bi i da je u Kataru dogovorio neke velike poslove zbog kojih će građani Srbije živeti još bolje nego sada.

Vučićeva standardna političko-propagandna operacija

Međutim, kako su to ostali prazni snovi, Vučić je organizovao jednu od svojih standardnih političko-propagandnih operacija kako bi se ponovo predstavio kao spasitelj srpskog naroda i relevantan faktor u ovom delu Evrope.

Lažni pokušaj atentata nedavno je ponovo izveden, Hrvatska je trenutno u fudbalskoj euforiji, pa nije ni tri odsto čvrsta, a u BiH se, šok i neverica, sprovodi relativno konstruktivan proces uspostavljanja državne vlasti, pa Vučić vratio na svoj najveći hit – sever Kosova, gde je još uvek ostala šačica Srba.

Ono što gledamo na severu Kosova poslednjih dana je samo još jedan Vučićev nastup koji mu daje priliku da se još jednom, kao i svi sa narcističkim poremećajem ličnosti, gurne u prvi plan, da naširoko priča o tome kako oseća i kako mu je teško i da se stilizuje kao spasilac Srbije, dok mediji neke Srbe sa Kosova tretiraju kao medvede na lancu, kojima je smisao života da igraju, kako kaže Vučić.

Kurti je nadigrao Vučića

Nema sumnje da je dodatni razlog za najnoviju eskalaciju činjenica da je Vučića poslednjih nedelja maestralno nadigrao kosovski premijer Aljbin Kurti, pokazujući da nema boljeg penicilina za upalu zvanu Vučić od hladne racionalnosti, smirenosti i upornosti.

Vučić s razlogom gubi živce jer i sam shvata da nije dorastao Kurtiju i da nije impresioniran njegovom dramatizacijom. Zato nisam imao izbora nego da Kurtija nazovem „terorističkim ološem“ i još gorim uvredama počastim kosovske Srbe koji su spremni da sarađuju sa njim.

O čemu se tačno radi u aktuelnom sporu Srbije i Kosova, teško je reći, jer je reč o tehničkim razlozima, kao što su registarske tablice, plakati na graničnim prelazima i gluposti tipa gde visi čija zastava.

Repriza ozloglašenog govora iz Gline

Najgore od svega je to što je Vučić ponovo podstakao deo kosovskih Srba da radi na njegovu štetu, kao što je svojevremeno uradio hrvatskim Srbima u Glini. Predsednik Srbije zapravo čini sve da Srbi sa severa Kosova nestanu. Time, nažalost, ne bi bio prvi lider Srbije koji je spreman da žrtvuje sopstveni narod u ime teritorije, dok laže da im radi u korist.

Zabrinjavajuće je videti koliko ovaj iskompleksirani čovek, koji očigledno nema sve parče u glavi, mrzi srpski narod i koliko pokušava da uništi živote još jedne generacije Srba. Njegovi ljudi su samo rekvizit u predstavi, izgovor da se pojavi na nekoj režimskoj televiziji i postavlja važna retorička pitanja SAD i Evropskoj uniji, pred kojima inače uživo kleči i moli još para.
Kako se Vučić uvukao pod noge EU

Sve je to u međuvremenu postalo nepodnošljivo transparentno, pogotovo kada se setimo da je Vučić pre desetak dana zapretio da se neće pojaviti na samitu EU i Zapadnog Balkana u Tirani, samo da bi se tamo zavukao i poklonio onima koji za unutrašnje političke potrebe, su samo nekoliko dana ranije pljunuli u njegovim medijima. Kakva kukavica, kakav hohštapler!

Igranje rata pomaže Vučiću i u štos zvanom spoljna politika Srbije, jer dokle god pokušava da spreči šatorski rat na Kosovu, niko se ne pita šta je sa uvođenjem sankcija Rusiji.

Sve se to dešava iza leđa običnih ljudi, od kojih se traži da žrtvuju svoje živote u ime najnovije Vučićeve modne muke. Jer, koliko god da je Vučićeva igra, uvek postoji šansa da se stvari otrgnu kontroli i da zapravo počnu masovna prepucavanja. S obzirom na trenutnu situaciju u Evropi i geopolitički odnos snaga, teško je kladiti se da će Srbija iz rata sa Kosovom izaći kao pobednik. Šta god pobeda značila u tom slučaju.

Najveću cenu Vučićevog ludila plaćaju kosovski Srbi

Ali više je nego jasno ko bi platio najveću cenu u tom ratu – kosovski Srbi. Što se Vučić više zalaže za njih, sve je gore. Što im glasnije garantuje bezbednost, oni su sve manje sigurni. On ih je davno predao raznim kriminalnim bandama koje haraju severom Kosova i koje su im daleko veća opasnost od kosovske policije ili vojske.

Naravno, i kosovska strana u svemu tome igra svoju igru, ali igra mnogo pametnije od Vučića. Kosovski Srbi bi konačno trebalo da shvate da su samo pioni u tuđoj igri i da im je najpametnije da se klade na pobednika. Aleksandar Vučić to svakako nije. On ih gura preko litice u provaliju. Bolno je gledati, čak i ako su mnogi od njih voljni da budu njegovi lemingi.