"Na popis ćemo kad se vojska na Kosovo vrati": Počela kampanja bojkota popisa stanovništva u Crnoj Gori 1Foto: EPA/BORIS PEJOVIĆ

Podijelite

„Bojkotujem falš popis – dakle postojim“, „Na popis ćemo kad se vojska na Kosovo vrati“, „Nijesmo doma, dođite dogodine“ – deo je poruka opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) kojom pozivaju građane Crne Gore da ne učestvuju u popisu stanovništva.

Kampanja bojkota, partije na čijem čelu je do skoro bio Milo Đukanović, počela je nakon što su odbijeni njihovi zahtevi za odgađanjem i kontrolom tog procesa, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Popis je za 1. novembar zakazala Vlada premijera Dritana Abazovića uprkos pozivima opozicije, Evropskog parlamenta, nevladinog sektora i veća nacionalnih manjima, da bude odložen.

Pozive za odglaganje Abazović je odbio adresirajući tu mogućnost na novu Vladu koja je u procesu formiranja, mandatara Milojka Spajća.

Sednica na kojoj treba da se izabere Spajićeva Vlada još nije zakazana.

Prosrpska parlamentarna većina koja će podržati izbor nove Vlade se protivi odlaganju popisa, pre svega stranke proruskog bivšeg Demokratskog fronta, Demokrate i Socijalistička narodna partija.

Uprkos tome ali i činjenici da se ne zna kad će biti izabran za premijera, mandatar Milojko Spajić najavio je da će njegova Vlada zajedno sa parlamentarnom većinom predložiti odlaganje popisa na mesec dana.

„Kako bi se stvorili uslovi da ova aktivnost dobije apsolutni legitimitet, prihvatanjem suštinskih zahtjeva savjeta manje brojnih naroda i opozicije“, saopštio je Spajić 24. oktobra.

DPS-u je i ovako kratko odlaganje neprihvatljivo dok je, kako nezvanično saznajemo, za stranke buduće vlasti to prihvatljivo.

Nova vlada mandatara Spajića nije formirana ni četiri i po meseca od junskih parlamentarnih izbora, a rok da taj proces bude završen ističe 8. novembra.

Pitanje je da li će biti formirana pre početka popisa. Nezvanično se kao datum sednice parlamenta sa tom tačkom dnevnog reda pominje 31. oktobar, dan prije početka popisa.

Zašto bojkot i koliki su kapaciteti za njegov uspeh

Osim DPS-a, bojkot podržavaju sve procrnogorske stranke, Socijaldemokrate, Liberalna partija, Socijaldemokratska partija i udruženja građana koji se nacionalno izjašnjavaju kao Crnogorci.

Smatraju da je u pitanju projektovani etnički inženjering u cilju povećanja broja Srba u Crnoj Gori, te da ne pristaju da „već pripremljeni podaci budu preneseni na papir“.

Sprovođenje popisa u nadležnosti je lokalnih vlasti.

Iz pet opština u kojima su na vlasti procrnogorske partije su saopštili da nema uslova da se održi popis. U ovim opštinama, Bar, Cetinje, Plav, Šavnik i Bijelo Polje, živi oko 120.000 građana, odnosno petina ukupnog stanovništva Crne Gore.

Popis je validan i služi svrsi samo ukoliko svi u njemu učestvuju, a ukoliko ga dio građana bojkotuje, on je obesmišljen, kaže za Radio Slobodna Evropa demograf Miroslav Doderović:

„Dakle – popis bez bojkota. Ukoliko ga deo građana bojkotuje popis on je problematičan, a kamoli ako se više opština odluči na to, plus neki građani u preostalih 19 opština koji će da bojkotuju“.

Na poslednjim izborima, juna ove godine, za partije koje su pozvale na bojkot glasalo je oko 80.000 birača, odnosno više od četvrtine svih izašlih birača.

Za stranke manjina, čiji nacionalni savjeti traže odlaganje iako se još nijesu odredile po pitanju podrške bojkotu , glasalo je 34.000 građana.
Kampanja bojkota dominantna na mrežama, dio i na terenu

Haštagovima #bojkot, #NeLjubimLance, #NijesmoDoma, kao i sličnim sloganima kampanja bojkota se vodi dominantno na društvenim mrežama.

U toku je štampanje materijala sa naljepnicama „Nijesmo doma, dođite dogodine“ a najavljeno je i postavljanje bilborda.

Takođe, poslednje dve sedmice više grupa građana protestvovala je zahtijevajući odgađanje.

Na poslednjem skupu ispred MONSTAT-a, institucije zadužene za sprovođenje popisa, nosili su transparente: „Crnogorci su budni“, „Slagali ste za kazne“, „Dritane, služiš se prevarama“, „Ko će brojati bojkotovane glasove? MONSTAT?“.

Poruke iz Srbije dodatno digle tenzije

Građani koji se protive popisu strahuju da bi se falsifikovanjem podataka urušio građanski koncept društva.

„Koliko im je to hitno i važno vidjeli smo u silnoj kampanji koju vode popovi Srbije i po bilbordima. Javio se i glavni popisivač iz Beograda, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić“, kazala je na poslednjem skupu građanska aktivistkinja Svetlana Pajović Musić.

Naime, ona je aludirala na poruke patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija, koji je tokom posete Podgorici pozvao građane da se identifikuju kao Srbi, kao i izjavu Vučića u da su pozivi na odlaganje popisa u Crnoj Gori upereni protiv Srba:

„Došlo vreme za popis ali nemojte da ga damo, jer će Srba da bude više. Šta u stvari hoćete vi spolja? Da zabranite Srbima da se izjasne kao Srbi, da se Srbima izbriše ime i prezime, da Srbi ne smiju da kažu da su Srbi? Nećete taj dan dočekati.“

Na to je istog dana reagovao predsednik Crne Gore Jakov Milatović koji se usprotivio komentarima koji dolaze iz Sjedinjenih Država, Evropske unije i Srbije, ocjenjujući ih neprimjerenim.

Naime Rezolucijom Evropskog parlamenta, Crna Gora je pozvana da odgodi popis stanovništva dok se ne okonča politički zastoj u zemlji. SAD se ovim povodom nijesu oglašavale.

Iz DPS-su ocenili da Milatovićevo stavljanje u isti koš „pretećih i drskih poruka koje konstantno šalje Vučić“ i upozorenja koja mu „opravdano stižu od međunarodnih partnera služe da se relativizuje konstantno mešanje predsednika Srbije u unutrašnja pitanja Crne Gore”.

„Sugestije Zapada su u korist evropske budućnosti države, a Vučićev poznati šovinizam protiv multietničke i građanske Crne Gore i stabilnosti na Balkanu“, kazao je poslanik DPS-a Nikola Rakočević.

Inače, Vučić je u više navrata potencirao važnost popisa kako bi bio utvrđen broj Srba u Crnoj Gori.Prema poslednjem popisu iz 2011. u Crnoj Gori živi 29 odsto Srba i 45 odsto Crnogoraca.

Poglavari SPC godinama negiraju crnogorsku naciju tumačeći je kao dio šireg srpskog identitea.

Kompenzacija nedestajućih popisnih podataka?

Nakon što je DPS pokrenuo kampanju bojkota, Monstat je saopštio da će, u zavisnosti od veličine bojkota, definisati metod procene nedostajućih podataka.

I ministar finansija Aleksandar Damjanović naveo je to kao mogućnost, navodeći da i se u tom slučaju prikupljali podaci iz državnih registara prebivališta, državljanstava…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari