Na putu ka EU: Crna Gora mora da uvede vize Rusiji

To podrazumeva uvođenje viza za sve državljane onih trećih zemalja koji slobodno ulaze na teritoriji Crne Gore ali im je potrebna viza za države EU.

Portaprola EK Ana Pisonero je podvukla da se od zemlje očekuje da se radi više u procesu usklađivanja sa viznom politikom.

„Očekuje se da će Crna Gora, u okviru procesa pristupanja EU, dalje uskladiti svoju viznu politiku sa listom zemalja EU za koje je potrebna viza, posebno u pogledu zemalja koje predstavljaju rizik od neregularne migracije ili bezbednosti za EU“, rekla je Pisonero u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Među zemljama koje uživaju bezvizni režim sa Crnom Gorom ali ne i sa EU su Jermenija, Kazahstan, Rusija, Azerbejdžan, Belorusija, Kuba, Ekvador, Turska.

Crna Gora će morati blagovremeno da uvede vizni režim za sve ove zemlje.

Od svake zemlje kandidata za Evropsku uniju se očekuje da se uskladi sa spoljnom politikom EU, uključujući i viznu politiku pre nego što postane država članica.

Vremenski okvir i specifičnosti ovog usklađivanja generalno su vezani za pristupne pregovore, posebno za Poglavlje 24, koje pokriva viznu politiku, upravljanje granicom i druga srodna pitanja.

Poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima su najvažnija poglavlja koji ulaze u domen vladavine prava. Ova dva poglavlja se prva otvaraju a poslednja zatvaraju u pregovorima o članstvu.

I u godišnjem izveštaju o napretku za Crnu Goru se napominje da vizni režim i dalje nije usklađen sa režimom EU.

Prema nalazima eksperata EK, jedini napredak koji je postignut u 2024. godini jeste usvajanje odluke vlade o sezonskom ukidanju viza, uključujući ukidanje sezonskih ukidanja viza za građane Uzbekistana.

Ana Pisonero, portparolka EK potvrđuje ono što je već navedeno u godišnjem izveštaju, da Crna Gora i dalje ima bezvizni režim sa 11 zemalja koje se nalaze na listi zemalja EU sa obaveznim viznim režimom, od kojih sedam uživa trajno izuzeće od viza.

Naime Crna Gora je lider u procesu pristupnih pregovora.

Nakon pozitivnog IBAR-a, zemlja je u junu ove godine izašla iz višegodišnjeg zastoja i odblokirala proceš pregovora o članstvu.

U postojećim okolnostima gde je Crna Gora odmrzla pregovore a zvanični Beograd nastavlja da odbija da uvede sankcije Rusiji, jedino se na Crnu Goru gleda kao na prvu buduću članicu Evropske unije.

Crna Gora ima ambiciju da do kraja 2026. godine zatvori sva poglavlja u pregovaračkom procesu sa EU, kako bi se omogućilo moguće člastvo pre kraja ove dekade.

Za ovaj vremenski okvir, Crna Gora ima podršku Evropske komisije, ako zemlja u ovom pravcu ispuni sve relevantne uslove.

Portoparolka EK Ana Pisonero podseća da je usklađivanje sa viznom politikom EU obaveza koju je Crna Gora preuzela i za prijem finansijskih sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

„U okviru svoje Reformske agende u okviru Plana rasta, Crna Gora se obavezala da će se dalje uskladiti sa EU listom zemalja sa obaveznim vizom, postići interoperabilnost između svojih sistema i baza podataka koje se koriste u trenutnom sistemu za izdavanje viza, početi da radi i na prikupljanju biometrijskih podataka kao i da će uvesti dodatne mere bezbednosti“, podvukla je Pisonero.

Plan rasta za Zapadni Balkan je najambiciozniji evropski finansijski paket za region. Paket je u iznosu od šest milijardi evra od kojih će Crna Gora dobiti 383,5 miliona.

Pre svake isplate, evropske institucije će procenjivati u kojoj meri su zemlje ispunile uslove za dobijanje tranše.