Najvažniji događaji u regionu u 2021. godini

REPUBLIKA SRPSKA POKRENULA PROCES VRAĆANJA ENTITETSKIH NADLEŽNOSTI – Vladajuća većina u Skupštini Republike Srpske, predvođenja Savezom nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, usvojila je 10. decembra Deklaraciju o ustavnim principima i zaključke o vraćanju nadležnosti, ranije prenetih na nivo BiH.

Deklaracijom je predviđeno da Vlada, u saradnji sa predsednikom, pripremi tekst ustava Republike Srpske kojim će biti potvrđene sve nadležnosti tog entiteta, osim onih koje po Ustavu BiH pripadaju toj državi.

Donošenje tih odluka inicirao je Dodik, srpski član Predsedništva BiH. Po njegovom nalogu je Skupština RS naložila entitetskoj vladi da u roku od šest meseci pripremi zakone kojima bi određena pitanja, pre svega odbrane, bezbednosti, pravosuđa i indirektnih poreza, bila uređena na entitetskom nivou. Time bi na teritoriji RS prestali da važe zakoni BiH.

Vodeće opozicione stranke optužile su vlast da takvim potezima dovodi u pitanje samo postojanje Republike Srpske, dok zapadne zemlje tumače odluke parlamenta RS kao novi korak ka secesiji tog entiteta i kršenje Dejtonskog sporazuma.

Zbog toga iz zapadnih centara moći sve češće stižu pozivi za uvođenje sankcija Dodiku i njegovim najbližim saradnicima. Tužilaštvo BiH otvorilo je istragu zbog usvajanja zaključaka u parlamentu RS, koji se tumače kao napad na ustavno-pravni poredak države.

INCKOV ZAKON O ZABRANI NEGIRANJA GENOCIDA – Sedam dana pre kraja mandata, bivši Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko nametnuo je 23. jula zakon kojim se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida.

Prema zakonu, koji je proglasio na osnovu takozvanih „bonskih ovlašćenja“, oni koji javno negiraju genocid mogu biti kažnjeni i do pet godina zatvora, a zatvorske kazne zaprećene su i za širenje nacionalne i verske mržnje, kao i za veličanje osoba osuđenih za ratne zločine.

Nametnute dopune Krivičnog zakona BiH stupile su na snagu odmah, na privremenoj osnovi, i biće na snazi sve dok ih Parlamentarna skupština BiH ne usvoji u istom obliku, bez izmena i dopuna i dodatnih uslova. Incko je rekao da mu „savest nalaže da nema pravo da okonča mandat dok se veličaju pravosnažno osuđeni ratni zločinci“, obrazlažući zašto je čekao 12 godina da nametne takav zakon.

Skupština Republike Srpske je ubrzo proglasila zakon o zabrani negiranja genocida neprimenjivim na teritoriji tog entiteta, a kao kontrameru je usvojila izmene Krivičnog zakonika RS, uvodeći kazne za nazivanje RS genocidnom tvorevinom. Parlament RS je tada doneo i odluku da srpski predstavnici ne učestvuju u odlučivanju u državnim institucijama, čime je počela jedna od najvećih posleratnih kriza u BiH.

USTOLIČENJE JOANIKIJA – Crkveni obred ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve (SPC) Joanikija održan je 5. septembra u Cetinjskom manastiru, uz mnogobrojne incidente, desetine povređenih i angažovanje jakih policijskih snaga. Proteste zbog ustoličenja Joanikija na Cetinju organizovale su procrnogorske organizacije i opozicija, a prisutan je bio i predsednik države Milo Đukanović.

Patrijah SPC Porfirije i mitropolit Joanikije prebačeni su na Cetinje vojnim helikopterom, uz jako policijsko obezbeđenje, a u manastir su ušli zaštićeni pancirnim ćebadima. Premijer Zdravko Krivokapić proteste je okarakterisao kao pokušaj terorizma, a kao nalogodavce je označio najviše rukovodstvo opozicione Demokratske partije socijalista, na čelu sa Đukanovićem, i organizovane kriminalne grupe. Đukanović je kazao da bi jedino „čovek bez dostojanstva sebi dozvolio da helikopterskim desantom na crnogorsku prestonicu i pod zaštitom pancirsnih ćebadi bude uveden u Cetinjski manastir“.

Sama najava ustoličenja dovela je do visokih etničkih tenzija između građana koji se izjašnjavaju kao Srbi i kao Crnogorci. Cetinje je kulturno istorijski centar Crne Gore i simbol duhovne, državne i nacionalne samobitnosti Crnogoraca, a istovremeno je i sedište Mitropolije SPC i mesto gde je ustoličena većina mitropolita.

KRIZA VLADE CRNE GORE – Crnogorska vlada Zdravka Krivokapića od juna nema podršku parlamentarne većine, čiji je deo, prvenstveno Demokratski front, u više navrata tražio njenu smenu.

Takav odnos unutar vladajuće većine uveliko blokira donošenje važnih zakona. Demokratski front, najjača grupacija u vlasti, od početka je bio nezadovoljan vladom koja je formirana kao ekspertska, zbog čega u njoj nije bilo mesta za predstavnike tog desnog saveza. Ipak, kriza je kulminirala kada je u junu, na predlog Krivokapića, smenjen ministar pravde Vladimir Leposavić zbog negiranja genocida u Srebrenici.

Od tada DF bezuspešno traži smenu vlade i premijera. Stranke koje predvode druge dve vladajuće koalicije, Demokrate i Građanski pokret URA, odbijale su da podrže Front u tome. Lideri Fronta su 11. decembra saopštili da traže nove izbore i da će kolegama iz parlamentarne većine i „autentičnim predstavnicima nacionalnih manjina“ predložiti da vrate mandat građanima, ali nisu objasnili kako bi to bilo izvedeno.

Opozicija je 13. decembra povukla inicijativu za glasanje o poverenju vladi Crne Gore, uoči sednice Skupštine na kojoj je trebalo da bude razmotren taj predlog 40 od 81 poslanika. Opozicija je povlačenje obrazložila time što je Demokratski front najavio da će tražiti nove izbore.

OSTAVKE ZORANA ZAEVA – Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev podneo je u decembru ostavku na premijersku funkciju i na mesto lidera Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), najveće partije vladajuće koalicije.

Povod je poraz SDSM na lokalnim izborima u oktobru, ali je vidljiva i velika razočaranost Zaeva odnosom EU prema Skoplju, kojem je poslednje dve godine blokiran početak pregovora o članstvu iako je vlada ispunila sve tražene uslove. U vreme premijerskog mandata, socijaldemokrata i proevropski političar Zaev rešio je dugogodišnji spor sa Grčkom i promenio ime zemlje u Severna Makedonija, kako bi otvorio vrata za evroatlantski put, koji je godinama blokirala Atina. Uspeo je da uvede zemlju u NATO, ali ne i da započne pristupne pregovore sa EU.

Prvo je blokadu stavila Francuska krajem 2019. a onda i Bugarska godinu dana kasnije. U izbornoj noći posle drugog kruga lokalnih izbora, kada je postalo jasno da je SDSM poražen od konzervativne stranke VMRO-DPMNE, Zaev je javno objavio da podnosi ostavku na funkcije predsednika stranke i premijera.

Ostavku na mesto lidera SDSM, koju je vodio od 2013. ozvaničio je 26. novembra, a na mesto premijera 22. decembra. Zaeva je na čelu SDSM nasledio Dimitar Kovačevski, koji bi trebalo da dobije i mandat za sastav nove vlade, pošto za to postoji podrška 64 od 120 poslanika Sobranja.

NOVA VLAST U BUGARSKOJ – Građani Bugarske su 2021. godine tri puta glasali na parlamentarnim izborima, čiji je ključni ishod odlazak sa vlasti dugogodišnjeg konzervativnog premijera Bojka Borisova.

Na čelu nove vlade, čijim formiranjem je okončana višemesečna politička kriza u zemlji, nalazi se 41-godišnji Kiril Petkov iz centrističke stranke, nastale na talasu masovnih demonstracija protiv korupcije za vreme Borisova. Novu vladajuću većinu čine i levičarska socijalistička partija i dve opcije desnog centra. Glavni zadatak nove vlade, formirane 13. decembra, jeste da izvuče najsiromašniju članicu EU iz teške zdravstvene i ekonomske krize. Bugarska nije imala vladu u punom kapacitetu od prvih ovogodišnjih izbora u aprilu.

Posle tih izbora, kao i posle julskih, stranke nisu uspele da postignu dogovor o formiranju vlade. Bile su saglasne jedino oko toga da ne žele u koaliciju sa Borisovom. Petkov, obrazovan na američkom Harvardu, kao okosnice programa vlade naveo je nultu toleranciju na korupciju i reformu pravosuđa. U danima formiranja nove vlade, Petkov je nagovestio da će Sofija odustati od blokade puta Severne Makedonije ka EU, uvedene prošle godine zbog spora oko nacionalnog identiteta i jezika.

Međutim, svega nekoliko dana kasnije, Bugarska je Savetu za opšte poslove EU dostavila dokument sa nepromenjenim uslovima, koji je vlada u Skoplju ocenila kao „krajnje razočaravajuć“.

POBEDA KOALICIJE MOŽEMO U ZAGREBU – Zagrepčani su na majskim lokalnim izborima uverljivo poklonili poverenje Tomislavu Tomaševiću (39) iz zeleno-leve koalicije Možemo. U drugom krugu izbora, Tomašević je ubedljivo pobedio kandidata desničarskog Domovinskog pokreta Miroslava Škora. Koalicija Možemo je takođe uverljivo pobedila, osvojivši 23 od 47 mandata u Gradskoj skupštini, gde sa pet odbornika Socijaldemokratske partije Hrvatske ima stabilnu većinu.

Tomašević je u široj javnosti poznat kao dugogodišnji aktivista, borac za javni interes u Zagrebu i žestoki kritičar upravljanja glavnim gradom dok ga je vodio dugogodišnji gradonačelnik Milan Bandić koji je iznenada umro od posledica srčanog udara, tri meseca uoči izbora.

Bandić je vodio glavni grad Hrvatske gotovo 21 godinu. Pratile su ga brojne afere, istrage i sudski postupci zbog korupcije, kao i optužbe za klijentelizam, ali je svejedno planirao da se bori za sedmi mandat na lokalnim izborima u maju. Posle vesti o iznenadnoj Bandićevoj smrti, Tomašević je izrazio žaljenje što neće moći da se suoče na izborima.

NASILNO PROTERIVANJE MIGRANATA IZ HRVATSKE – Televizija RTL Hrvatska objavila je u oktobru uznemirujuće snimke na kojima se vide muškarci s fantomkama na glavama kako na granici sa BiH teraju migrante iz Hrvatske preko rukavca reke Korane, udarajući ih palicama kakve imaju pripadnici interventne policije. Sve je snimljeno u julu 2020. tokom osmomesečnog novinarskog istraživanja više evropskih medija.

Suočeni sa snimcima, hrvatski zvaničnici su priznali da se na njima vide policajci, zbog čega su trojica udaljena sa dužnosti. Istakli su, međutim, da nije postojala naredba da se na granici upotrebi sila. Prošlog meseca u javnosti je odjeknula i presuda Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je Hrvatska prekršila konvenciju o ljudskim pravima u slučaju smrti avganistanske devojčice, koju je na granici prema Srbiji udario voz.

Devojčica Madine Hoseini poginula je u novembru 2017. pošto su njenoj porodici hrvatske vlasti, kako je navedeno, uskratile mogućnost da zatraži azil i naredile im da se vrate u Srbiju, kretanjem uz železničku prugu. Devojčica je sa porodicom bila u grupi migranata koji su s područja opštine Šid pokušavali da uđu u Hrvatsku. Prema presudi, koja još nije pravosnažna, Hrvatska porodici mora da plati 40.000 evra odštete i 16.700 evra sudskih troškova.

MLADIĆ PRAVOSNAŽNO OSUĐEN NA DOŽIVOTNI ZATVOR – Međunarodni sud u Hagu 8. juna je pravosnažno osudio bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića na doživotnu kaznu zatvora. Sud je generala Mladića (78) proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperisanjem i za uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Mladić je, po 10 tačaka optužnice, osuđen za genocid u Srebrenici i za zločine protiv čovečnosti u 15 bosanskih opština, uključujući progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje.

Time je potvrđena prvostepena presuda koju je Haški tribunal izrekao Mladiću 22. novembra 2017. Sudski Mehanizam u Hagu je 30. juna, posle ponovljenog suđenja, nepravosnažno osudio na po 12 godina zatvora bivšeg šefa Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića Frenkija.

Stanišić (71) i Simatović (71) proglašeni su krivim za pomaganje i podržavanje zločina Crvenih beretki nad civilima u Bosanskom Šamcu u aprilu 1992. Njihovi branioci, ali i tužioci, uložili su žalbe na tu presudu. Posle prvog suđenja, Tribunal ih je 2013. oslobodio krivice, ali je potom usvojio žalbu tužilaca i 2015. naložio novo suđenje, koje je počelo 2017.

OTVORENI BALKAN – Inicijativa za regionalnu saradnju, koju su 2019. pokrenuli lideri Albanije, Severne Makedonije i Srbije pod neformlanim imenom mini-Šengen, na samitu u Skoplju krajem jula promenila je ime u Otvoreni Balkan, ali se nije proširila na ceo region. U Skoplju je dogovoreno da se od 2023. ukinu granične kontrole između tri zemlje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev, sastali su se i u novembru u Beogradu, a treći samit održan je u decembru u Tirani. Potpisano je šest sporazuma, od kojih se najvažniji odnosi na slobodno tržište rada i treba da omogući da 2022. zaživi jedinstvena radna dozvola. Rama, Zaev i Vučić su ponovo pozvali BiH, Crnu Goru i Kosovo da im se priključe, uz poruku da Otvoreni Balkan nije pokušaj stvaranja ni Velike Srbije, ni Velike Albanije, niti je zamena za EU, već inicijativa čiji je cilj stvaranje zajedničkog tržišta, ukidanje granica i carina na Zapadnom Balkanu.

Otvoreni Balkan je dobio podršku i od evropskog komesara za proširenje Olivera Varhejija koji je rekao da je „svaka regionalna saradnja zasnovana na pravilima i vrednostima EU ne samo dobrodošla, već i korisna i za region i za EU“, ali da bi ipak bilo bolje kada bi se priključio ceo Zapadni Balkan.