Najveći broj slučajeva negiranja genocida iz Srbije, prednjače Dodik, Vulin, Linta, Vučić…

Izveštaj Memorijalnog centra Srebrenica je rađen u okviru projekta “Istina, dijalog, budućnost“ koji je podržan od strane Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

Monitoringom je zabeleženo da najveći broj slučajeva negiranja genocida dolazi iz Republike Srbije, gde je zabeleženo 476 slučajeva negiranja, zatim sledi Bosna i Hercegovina, odnosno bh. entitet Republika Srpska, gde je zabeleženo 176.

Među akterima kao negatorima, najčešće se pojavljuje Milorad Dodik, član Predsedništva BiH (31), zatim Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin (17) i Miodrag Linta, Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Srbije (15).

Na listi negatora genocida u Srebrenici našli su se i Branimir Kojić predsednik Opštinske organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice, Gideon Greif predsednik tzv. “Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992. – 1995. godine”, Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, Miloš Jovanović, predsednik opozicione partije Srbije Novi DSS, Dragomir Anđelković, srpski istoričar i analitičar, Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih psolova Srbije.

U negiranju genocida prednjači član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, koji je pokrenuo i potpisao peticiju kojom se izražava stav o neprihvatanju zakona koji je nametnuo visoki predstavnik, ali kojom se isto tako izražava sraman stav da se “uz uvažavanje svih žrtava, u Srebrenici nije desio genocid” je i na taj način negirao genocid u Srebrenici.

Neprihvatanjem odluke Dodik je nastavio ne samo negirati genocid već i omalovažavati preživele žrtve genocida.

Pored člana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda srpskog naroda, i opozicione stranke u bh. entitetu Republika Srpska u javnim medijima su iznele svoj stav o neprihvatanju odluke visokog predstavnika i samim tim dale podršku negiranju genocida. Prema podacima monitoringa se može jasno zaključiti da je bh. entitet Republika Srpska epicentar negiranja genocida u Bosni i Hercegovini, što je kontinuitet kada je reč o prethodna dva izveštaja o negiranju genocida.

Kao negatorski mediji izdvajaju se srpski „Alo“, „Informer“, „Novosti“, „Kurir“, „IN4S“, „Pravda“ „Happy TV“, „Objektiv“, „Republika“, „Sputnik“, „Tanjug“, „Standard“, „RTS”, „Nezavisne Novine medij iz Srbije”, „Beta” i „Srbija danas.”

Ukupan broj medija koji su negirali ili poslužili kao platforma za negiranje genocida je 69.

Prema monitoringu, mediji u Srbiji su 476 puta negirali genocid direktno ili služili kao platforma, dok su u Hrvatskoj zabeležena dva slučaja negiranja. Prema dostupnim podacima, komercijalni medij „Alo“ iz Republike Srbije je najaktivniji u negiranju genocida.

U procesu obrade podataka mediji su podeljeni u dve grupe: platforma za negiranje i direktno negiranje genocida.

Platforma podrazumeva medij putem kojeg se čin negiranja genocida komunicira s javnošću, dok je negiranje genocida od strane medija slučaj kada sam medij učestvuje u negiranju genocida.

Kao i u drugim pokazateljima, najveći broj je s područja Srbije (43). Zatim slede mediji iz Bosne i Hercegovine (RS-18, FBiH-4), Crna Gore (3) i Hrvatske (1).

Kao negatorski mediji izdvajaju se srpski „Alo“, „Informer“, „Novosti“, „Kurir“, „IN4S“, „Pravda“ „Happy TV“, „Objektiv“, „Republika“, „Sputnik“, „Tanjug“, „Standard“, „RTS”, „Nezavisne Novine medij iz Srbije”, „Beta” i „Srbija danas.”

Među 20 negatorskih medija ulaze i mediji sa sedištem u bh. entitetu Republika Srpska, a to su „RTRS“, „SRNA“, Glas Srpske“, „ATVBL“ i „Nezavisne novine“.