Nastoji se prikriti poraženost politike: Šta sagovornici Danasa iz BiH misle o Svesrpskom saboru?

Naši sagovornici dodaju da pogotovo nema za cilj stabilnost u regionu.

Nema predstavnika Srba iz Hrvatske

Kako kaže Dragan Bursać, kolumnista iz Bosne i Hercegovine (BiH), to je politički skup na kom su se skupili Vučićevi i Dodikovi politički kmetovi.

„Nema govora o nekom zajedničkom saborovanju, nema političkih predstavnika Srba iz Hrvatske, recimo. Tu su došli poslušnici koji su spremni da izazovu nove krize na Balkanu. Ništa više i ništa manje od toga, jer bojim se da će poruke koje budu upućene, samo produbiti krizu koja je ionako na granici pucanja. To je, nažalost, nešto što možemo da očekujemo“, ističe Bursać.

Ostalo je visiti u zraku da li će Dodik poslušati Vučića

Tanja Topić, politička analitičarka iz BiH, kaže da se region danima tresao u strahu šta će to doneti okupljanje svih Srba.

„Po mjeri njiihovih politički vođa. Na svesrpskom saboru nisu bili niti pozvani niti prisutni „loši“ Srbi, dakle svi oni koji nisu uz Rusijju i koji su izdajnici i strani plaćenici mrskog Zapada. I sve je bio uobičajeni folklor, koji je započeo crkvenim obredima i aktivnom ulogom crkvenih velikodostojnika, u inače sekularnoj drzavi Srbiji preko usvajanja ‘nacionalnih dokumenata’ koji će biti ‘srpsko nacionalno vlasništvo’ i na kraju zatvoren folklornom igrom“, primećuje Topić.

Tako su velike političke borbe, kaže ona, kojima se zastrašuju građani BiH o mirnom razdruživanju, samopodmetanje Republici Srpskoj da je genocidna tvorevina, spale na vec viđeno – bratsku ljubav i ekonomsku podršku slabijem bratu, pravno neobavezujućim deklaracijama, i sve to zaokruženo uz igru i pesmu, što narodu mnogo znači.

„Ostalo je visjeti u zraku da li će Dodik poslušati Vučića, koji je, istina uvažio sve zahtjeve iz RS dok mu je istovremeno preporučio da razmisli o razdruživanju, koje lično ne prihvata a do cega je Dodiku izrazito stalo. Zapravo, krenuo je u izradu plana o razdruživanju i iz Rusije poručio da ostaje da odredi datum referenduma.I negdje u sjeni ostala je odluka o zajednickoj proslavi dana državnosti Srbije i RS, čime se vrlo lukavo provlače dvije opasne stvari – davanje „državnosti“ jednom bh entitetu i stalna tenzija potencjjalnog budućeg ujedinjenja i to sve tobože pod paskom istinskog poštivanja Dejtonskog sporazuma i iskazivanjem zadovoljstva ‘visokim stepenom autonomije RS’ dobijene u Dejtonu“, primećuje Topić.

Kako dodaje, fraze tipa nužnosti održavanja „starih prijateljstava“, sa EU iz nužde, i stvaranja nekih novih, želje za članstvom u Briksu, javno iskazane u Rusiji, samo potvrđuju nameru nastavka politike „sjedenja na dvije stolice“.

Etnopolitike iz 90-ih nisu iščezle sa ovih prostora

Pred sam sabor, došlo je i do promene u Dodikovom mišljenju, te je tako najavio da Dan RS, ovog bh entiteta, 9. januar, koji je Ustavni sud proglasio neustavnim, sada biti na Sretenje, 15. februara.

Edvin Kanka Ćudić, koordinator Udruženja za društvena istraživanja i komunikaciju kaže da, kada su sva zalaganja propala oko kojih su Vučić i Dodik u poslednje vreme ulagali napore, pri tome zamerajući se svetu i sramoteći sopstveni narod, odlučili su reciklirati ideju o ugroženosti srpskog jedinstva i pozivu na ujedinjenost.

„Propalo je ono što se oko Rezolucije o genocidu u Srebrenici govorilo i najavljivalo. Izostali su stalno najavljivani napadi, incidenti, nestanak srpskog naroda i Republike Srpske. Na kraju krajeva, dalo se primjetiti da isključivo njihova retorika etiketira srpski narod genocidnim. Zato se to sada sve mora na drugačiji način predstaviti. A ovakvi događaji kao što je Sabor i služe kako bi gubitke predstavili pobjednama“, kaže Ćudić.

Ćudić kaže da je pokazatelj toga i ideja Milorada Dodika da povuče 9. januar i da ga zamijeni 15. februarom.

„Pod novim izgovorima i interpretacijama nastoji se prikriti poraženost politike koja je tjerajući inat drugima na kraju ipak poražena. Međutim, priča o povezivanju naroda sa obje strane Drine je samo pokušaj nastavka tih politika. Najbolji primjer je i Andrićgrad. Ljudi iz Srbije kao turisti masovno posjećuju Višegrad. Dive se onom što vide. Sve što je jedan privrednik iz Srbije na tom mjestu sagradio. No, ne preispituju šta se u Višegradu tridesetak godina prije događalo. To i nije cilj. Svrha je maskirati stvari i nastaviti dalje“, naglaša Ćudić.

Jer, dodaje on, etnopolitike iz 90-ih nisu iščezle sa ovih prostora.

„Prisutne su i danas, samo se drugačije interpretiraju“, kaže Ćudić.

Bursać naglašava da je Dodik kapituliarao pred visokim predstavnikom u BiH, Kristijanom Šmitom, jer zna da je proslava 9. januara neustavna i protivzakonita.

„Tako da će, s jedna strane, Dodik morati, hteo ili ne, da posluša slovo zakona, dok će, s druge strane, predstaviti se kao veliki patriota i veliki nacionalista, ismušljajući novi praznik koji RS nikad nije slavio“, kaže Bursać.

Istina jeste, zaključuje on, da je ovo na neki način sugestibilan pokušaj da su RS i Srbija jedna država što opet može dovesti do nove krize.