Nekad potcenjeni radnici u BiH danas zarađuju više nego direktori: Znate li čija je dnevnica skočila na 200 evra

Nekada potcenjeni radnici, čije smo usluge navikli plaćati po relativno povoljnim cenama, danas zarađuju više nego kancelarijski službenici i direktori, a zbog obima posla prinuđeni su da odbijaju angažmane, dižu cene i postavljaju uslove, prenosi Oslobođenje pisanje portala Capital.

Poslodavci danas, navode, radnike “traže svećom” i ovo je prvi put da se više isplati raditi privatno i samostalno, na dnevnicu, nego za državu u javnom sektoru.

“Ljudi ne pitaju, daju toliko kada im je potreba i tu nema pregovora. Posao se mora završiti. Kasnije će se vidjeti da li je to bilo rentabilno. Radnika nema, a kada ih nađete, nikada niste sigurni da će vas poštovati do kraja berbe ili radova. Finalni proizvod ne trpi tolike troškove, ali bez njih je nemoguće završiti posao”, kaže on.

Dodaje da i pored ovako velike zarade, i dalje nema mnogo zainteresovanih jer ljudi to ne žele da rade.

Dobar keramičar dnevno zaradi 400 km

Direktor Zanatsko preduzetničke komore RS Jovan Bratić priča da je logično da dnevnice rastu jer je tražnja ogromna, zanatlija nema i moralo je da dođe do podizanja cena.

“Prvi put smo doživeli da su plate svih zanatlija i fizičkih radnika više nego u javnom sektoru. Moramo biti realni i prihvatiti stvarnost. Ako poslodavac meni uplaćuje doprinose na platu od 650 maraka, pitam ja vas kakva mene penzija čeka? Šta me motiviše? Mi smo na najboljem putu da ostanemo bez radnika ako ne krenemo gledati iz njihovog ugla”, kaže Bratić.

On objašnjava da kriza sa zanatlijama kod nas nije od juče i da se ona sada samo pokazala u najjačem svetlu. Zanatstvo se nikada nije rehabilitovalo, nema interesovanja učenika za ove srednje škole. Bratić govori da bi ovakvo poskupljenje njihovih usluga možda moglo da probudi interesovanje, ali mora se imati u vidu da se do sada se u školama jedva popunjavalo po jedno odeljenje zanatlija.

“Pustite patriotizam i zablude da nigde nije kao kod nas, da nema nigde ovakvog kiseonika. Deca se na to ne pale. Oni danas surfaju po internetu, traže dobre plate i odlaze. Naše je da im ponudimo bolje uslove, dobre plate i sigurnost, da bismo očekivali produktivnost”, kaže on.

U zanatskom sektoru najplaćeniji su operateri na CNC mašinama čija plata nije ispod 1.500 maraka. Serviseri naplaćuju “izlazak na teren”, svoje vreme za koje će vam utvrditi šta je kvar.

Keramičari u međuvremenu naplaćuju minimalno od 15-28 maraka po kvadratu.

“Najslabiji majstor ako položi deset kvadrata dnevno, neće zaraditi ispod 150 maraka. Video sam neki dan na jednoj građevini keramičara koji dnevno zaradi 400 maraka. Naravno, to je fizički zahtevan posao, ne sme se potcenjivati, ali zarada je izuzetna“, kaže on.

Tržište će opusteti fabrike 

Međutim, ne zarađuju sve zanatlije dobro. Deo njih, zaposlenih u fabrikama i dalje rade za male plate, zbog čega je samo pitanje trenutka kada će se oni odliti u slobodnjačke vode.

Predsednik Sindikata tekstila, kože i obuće Republike Srpske Danko Ružičić upozorava da je ovaj rast cena znak nedostajanja radne snage i da je sve prepušteno tržištu.

“To je po meni posjedica nedostatka kolektivnih ugovora kojim bismo regulisali status svih zanatskih radnika u privredi. Nemamo nijedan u grani koja nije državna. Mnogi ne bi otišli na zapad da su imali dobre plate i normalne uslove za život”, kaže on.

Ružičić kaže da su u njegovom sektoru plate vrlo male, prošle godine oko 710 maraka u proseku za sve zaposlene u ovoj oblasti, a da su ove godine malo više, oko 800 maraka.

“Ako računamo da je radnik radio idealnih 176 sati, odnosno 22 dana po osam sati u jednom mesecu, a znamo da su svi radili više, to znači da se satnice sa četiri marke povećala na 4,5 maraka. Uporedite to sa jednim od zanatlija koji danas naplaćuju ogromne dnevnice, čak i kada uzmete u obzir da njima niko ne uplaćuje doprinose i da ne rade svaki dan”, kaže Ružičić.

Ipak, on kaže da su potresi na tržištu rada najava našim poslodavcima da će, ako ne krenu da cene radnike koji sada rade za ovu i ovakvu platu, ubrzo ostati potpuno bez njih.

“Ne sme se više gledati na radnika kao da je najamnik i plaćati mu platu 650 maraka ubeđen da je sve rešeno. Poslodavci će morati misliti i o platama i o odnosu prema radnicima, prekovremenom radu i svim onim stavkama koje su do sad zanemarivali”, kaže on.