Nekoliko hiljada građana na skupu protiv abortusa u Zagrebu

Sedmi takav skup u organizaciji ultrakonzervative inicijative „Hod za život, porodicu i Hrvatsku“ održan je samo dva dana pošto su u Zagrebu hiljade građana protestovale u znak solidarnosti sa trudnicom Mirelom Čavajdom i drugim ženama kojima je uskraćen zakonom garantovani prekid trudnoće i drugi oblici zdravstvene zaštite.

Učesnici „Hoda za život“ pod geslom „Život je zakon“ okupili su se ispred zgrade HNK, odakle su centralnim gradskim ulicama došli do parka Zrinjevac gde su u govorima poručili da žele zaštitu života od začeća do prirodne smrti.

Oni su tražili da se zakonom zaštiti nerođeno dete, odnosno zabranu abortusa.

Okupljeni su nosili hrvatske zastave, balone i majice sa logom „Hoda za život“. Medju transparentima su se isticali „Svako ljudsko biće ima pravo na život“ i „Zaštitimo najugroženiju manjinu u Hrvatskoj“.

„Hodamo podstaknuti ljubavlju prema nerođenom detetu i njegovoj majci, okupljeni oko naučne činjenice da čovekov život počinje začećem“, rekla je jedna od organizatorki okupljanja, Andrea Duvančić ističući da „svaki život vredi življenja“.

Na skupu je govorio ginekolog zagrebačke bolnice Sveti Duh koji se poziva na priziv savesti, pa ne obavlja abortuse, kao i žena koja je rodila iako je u 7. mesecu ustanovljeno da dete ima bolest nespojivu sa životom.

Organizatori se se osvrnuli na slučaj trudnice Čavajde kojoj je odobren prekid trudnoće iz medicinskih razloga u 26. nedelji pošto je u medijima iznela svoje tramatično iskustvo iz hrvatskih bolnica.

Jedna od protivnica prava na abortus rekla je da treba doneti zakonski okvir koji će „kristalno jasno štititi“ život te bebe.

Ove godine nije bilo zastava „Hoda za život“ širom grada. Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević iz zeleno-leve koalicije „Možemo“ odlučio je da neće biti pokrovitelj skupa, jer se ne slaže sa njihovim ciljevima, pa je uskratio dopuštenje za postavljanje zastava.

U organizacija više udruženja za ljudskih prava u Zagrebu je pre dva dana održan skup podrške Mireli Čavajdi i drugim ženama kojima je uskraćen zakonom garantovani prekid trudnoći i drugi oblici zdravstvene zaštite.

Sa skupa su poslate poruke kojima se traži legalan, dostupan, besplatan I siguran prekid trudnoće.

Slučaj trudnice Čavajde potresao je hrvatsku javnost i izazvao oštre kritike udruženja za zaštitu ženskih prava. Njoj su bolnice u Zagrebu odbile da obave prekid trudnoće u 26. nedelji iako su doktori utvrdili da plod ima agresivni tumor na mozgu, te da čaki ako preživi, teško da će moći normalno da živi.

Ona je ispričala novinarima da su je lekari uveravali da je u Hrvatskoj abortus posle 10. nedelje trudnoće protivzakonit, a neki su je uputili na bolnice u Sloveniji.

Pošto je svoje potresno iskustvo iznela u medije, drugostepena komisija odobrila je prekid trudnoće iz medicinskih razloga, što je zakonom dozvoljeno i posle 10. nedelja trudnoće, ali će ona taj zahvat morati da obavi u Sloveniji.

U zagrebačkoj bolnici, Čavajdi su rekli da mogu da obave samo „inducirani prevremeni porodjaj”.

Ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanje dostupnosti abortusa u Hrvatskoj, a nedavna istraživanja su da se oko 60 odsto ginekologa u Hrvatskoj poziva na priziv savesti, a u nekim manjim mestima nema nijednog ginekologa koji obavlja prekid trudnoće.

Hrvatski propisi omogućavaju lekarima da se pozovu na priziv savesti zbog etičkih, verskih ili moralnih nazora, odnosno uverenja.