„Nema toga ko će uvesti nezavisnu BiH dalje od Kozje ćuprije“: Kako je govorio Radovan Karadžić 9. januara 1992. godine

Iako se vrlo često u pojedinim propagandnim krugovima za rat u BiH i reakciju srpskog stanovništva okrivljuje referendum o nezavisnosti ili ubistvo „starca“, evidentno je da je srpsko rukovodstvo pokrenulo proces razbijanja države. mnogo ranije, što je kulminiralo ratom.

Paradržavna institucija skupštine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini osnovana je 24. oktobra 1991. godine, nakon što je 14. oktobra iste godine u Skupštini Bosne i Hercegovine donet Memorandum o nezavisnosti Bosne i Hercegovine. Istog dana, predsednik SDS-a Radovan Karadžić, ratni zločinac, otvoreno je pretio nestankom bošnjačkog naroda sa skupštinskog govora.

Nešto kasnije, 9. i 10. novembra 1991. godine, Skupština srpskog naroda održala je plebiscit na kojem su građani srpske nacionalnosti upitani da li su saglasni da srpski narod ostane u zajedničkoj državi Jugoslaviji sa Srbijom, Crnom Gorom, SAO. Krajina, SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i drugi koji su za ostanak. Većina je glasala za.

Skupština srpskog naroda u BiH je 9. januara 1992. godine, pod izgovorom ugroženosti srpskog naroda u budućoj nezavisnoj BiH, održala sednicu na kojoj je trebalo da bude doneta odluka o proglašenju srpske nacionalne paradržave po uzoru na o Republici Srpskoj Krajini, koja je uspostavljena u okupiranim delovima Hrvatske decembra 1991. godine.

Potpredsjednik Skupštine Vojislav Maksimović tada je rekao da „muslimansko-hrvatska koalicija“ ignoriše volju srpskog naroda i dodao da Srbi nikada neće pristati da žive u nezavisnoj BiH.

Milutin Ajadnović, jedan od predstavnika, rekao je da je deklaracija Republike srpskog naroda u BiH korak ka „zavetovanju da svi Srbi žive u jednoj državi“ i da je zapravo ispravka onoga što nije urađeno 1918. godine i 1945. godine.

Oglasio se i ratni zločinac Radoslav Brđanin koji je rekao da su ovi iz „muslimansko-hrvatske koalicije toliko zaslepljeni da više vole da svoju zemlju vide od Trebevića nego zajedničku do Moskve” i da je vreme da nas „mole, jer smo jači“. Milorad Bojović je rekao da su komšije Srba „bili i ostali protiv zajedničkog života“ i da je „Irak bliži muslimanima nego Srbija Srbima iz BiH“.

Prisutnima se obratila i buduća predsjednica RS i još jedna u nizu prisutnih osuđenih za ratne zločine Biljana Plavšić.

„Ni jedan Srbin koji ima i malo časti u sebi nije se usudio da pljune na kosti miliona svojih predaka, kao i današnjih žrtava koje su pale za zajednički život svih Srba u jednoj državi. Osim toga, nijedan Srbin kome je čak i stalo do svog nacionalnog identiteta ne može pristati da bude pretočen u bezimenog građanina u Bosni i Hercegovini“, rekla je Plavišć.

Ratni zločinac i vogošćanski monstrum Jovan „Joja“ Tintor takođe je bio jedan od govornika na osnivačkoj skupštini, a potom je rekao da ne razume kako „jedna nacionalna manjina, ’Bošnjaci’, hoće državu kad preko 65 godina odsto teritorije je srpska“.

„Bosna i Hercegovina je bila i ostala srpska zemlja, a danas to samo zvanično potvrđujemo. Zato vam, braćo i sestre, čestitam našu novu državu i verujem da svi delite mišljenje sa mnom da je vredelo živeti. ovog dana – dodao je Tintor.

Najduži govor na ovoj sjednici imao je ratni zločinac Radovan Karadžić u kojem je iznio više indirektnih prijetnji drugim narodima u Bosni i Hercegovini.

„Što se Jugoslavije tiče, njihova volja je njihova. Mi imamo svoju volju i možemo je sprovesti. Imamo sredstva. Ne postoji niko ko će uvesti nezavisnu Bosnu i Hercegovinu dalje od Kozje ćuprije. Na Palama, to je Jugoslavija“, rekao je Karadžić.

Nikola Koljević, osumnjičeni za ratne zločine koji je izbegao pravdu počinivši samoubistvo 1997. godine, u svom izlaganju 9. januara osvrnuo se na „istorijske nepravde” počinjene nad Srbima.

„Govoriti, kao što je danas u Bosni, a to je uglavnom u ime Srba, da je Bosna za njih bolja zemlja od Jugoslavije, ne samo da je nedemokratski, već i neprijatno. Ko ima pravo da govori u ime drugog i nazovi to demokratijom!?Srbi su,kao što znate,star narod i bezobrazluk je kad mlađi obožava starije.Zašto Srbi jedini narod na ovim prostorima nemaju pravo okupljanja ako nove države već se stvaraju na nacionalnom principu?Zaista ne vidim zašto je Koljević tada rekao.

Predsedništvo BiH je već 10. januara ocenilo da je deklaracija „Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine neustavan akt bez pravnih posljedica“. Dana, 1. marta, održan je referendum na kojem se većina građana BiH opredelila za nezavisnu i suverenu državu. Ubrzo nakon toga, 1. aprila 1992. godine, ulaskom Arkanovih zločinaca u Bijeljinu, zvanično je počeo krvavi rat i agresija na BiH.

Kompletan transkript sa Sabora srpskog naroda u Bosni i Hercegovini održanog 9. januara 1992. godine možete pročitati ovde, piše klix.ba.