Nemačka štampa: Kako urazumiti Dodika?

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit (CSU), koji raspolaže sa dalekosežnim ovlastima, zapretio je zvaničnicima BiH koji ne budu poštovali njegove uredbe kaznom koja može iznositi do pet godina zatvora.

On je u subotu doneo dekret, koji je odmah postao zakon. Razlog za taj potez je zakon koji je prošlog četvrtka (29.6.2023.) usvojila Narodna skupština Republike bosanskih Srba (RS), piše novinar Mihael Martens u tekstu za Frankrfurter Algemajne catung (FAZ).

U tekstu se podseća na usvojeni zakon NSRS po kojem odluke i presude državnog Ustavnog suda BiH na teritoriji RSviše ne važe, kao i da će funkcioneri koji ne budu poštovali ovaj zakon biti kažnjeni sa kaznama koje tek treba da se utvrde.

Pritisak sa dve strane

Šmit je takođe, piše FAZ, odredio da službenici koji ne poštuju njegovu uredbu budu osuđeni na zatvorsku kaznu od šest meseci do pet godina. Predviđeni su i izuzeci u slučaju kada službenici od svojih nadređenih dobiju naredbu da treba da se ogluše o dekrete visokog predstavnika i to prijave nadležnom javnom tužilaštvu kao podstrekavanje na činjenje krivičnog dela. U tom slučaju bi oni trebali biti oslobođeni kazne.

„Zvaničnici u Republici Srpskoj sada su pod pritiskom sa dve strane: u skladu s Dodikovim zakonom, preti im kazna ako prihvate presude Ustavnog suda i ako postupe u skladu s njima. Istovremeno, prema Šmidtovom zakonu, preti im zatvorska kazna ako ne prihvate presude Ustavnog suda i ne postupe u skladu sa njima. Šmitov dekret predviđa niz drugih mera za zvaničnike koji krše naredbe visokog predstavnika. U njima se navodi i da će isti izgubiti svoje radno mesto i stečene privilegije. Onima, koji su proglašeni krivim za kršenje dekreta visokog predstavnika, takođe je zabranjeno da rade ili se prijavljuju za poslove koje finansiraju poreski obveznici“, piše FAZ.

Dodatno zaoštravanje konflikta

„Pokretačka snaga koja stoji iza zakona u RS je Milorad Dodik, predsednik Republike bosanskih Srba. Dodik je, u najboljem slučaju, spreman da prihvati državu BiH kao konferderaciju, ali samo ako država nema gotovo nikakve ovlasti. Time je on ušao u otvorenu konfrontaciju sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, kojim je 1995. okončan rat u Bosni. Ovaj sporazum definiše Bosnu i Hercegovinu kao državu koja se sastoji od dva entiteta, ali ne i kao konfederaciju“, piše FAZ.

I Berlinski Tagescajtung (TAZ) podseća da je Milorad Dodik već jasno dao do znanja da će ignorisati Šmitov dekret i da namerava da dodatno zaoštri konflikt.

TAZ podseća na Dodikove izjave tokom proteklog vikenda u kojime je tvrdio da međunarodna zajednica tim merama pokušava da oslabi Srbe u Bosni i uništi njihov identitet. Dodik je, aludirajući na Ustavni sud BiH, rekao i da se neće pokoriti bošnjačkom tužiocu ili bošnjačkom sudiji. „Oni žele da centar zemlje bude glavni grad BiH, Sarajevo, grad iz kojeg je na početku rata 1992. proterano 157.000 Srba“ prenosi TAZ Dodikove reči.

Istorijske laži

Dodikove tvrdnje o proterivanju Srba u Sarajevu se pak odbacuju kao istorijska laž, piše TAZ i navodi kako svedoci i međunarodni novinari znaju da su pre napada na Sarajevo srpski političari poput Radovana Karadžića pozvali stanovnike Srbe da napuste grad.

„Istorijske laži spadaju u repertoar nacionalista i, prema mišljenju istoričara, uobičajena su pojava“, piše berlinski list i podseća na Dodikovo ponovno vređanje žrtava, za koje je odgovorna vojska Republike Srpske i njegovo psovanje Srebrenice, koje se dogodilo u petak 30. juna. Nedavno je, kako se još ističe u tekstu, Dodik pokušao da navede i srpske žrtve u Drugom svetskom ratu kao dokaz da su pre svega Srbi do danas bili žrtve fašizma. Dodik tom prilikom pak nije spomenuo prohitlerovski režim pod generalom Nedićem u Srbiji“, piše TAZ.

Olakšanje u Sarajevu pre isteka roka

„U međuvremenu, mnogima u Sarajevu koji su kritikovali Šmita zbog njegovog koketiranja sa nacionalistima sada je malo lakše. Pre svega, nenacionalistička i bošnjačka scena zabrinute su zbog pozicija koje zastupa međunarodna zajednica, SAD, te pre svega Šmit.

Bošnjačko-muslimanski krugovi otvoreno su zapretili planom B ukoliko se Dodiku ne pokažu granice. Čak je i socijaldemokratski član državnog Predsedništva Denis Bećirović međunarodnoj zajednici dao rok od sedam dana da urazumi Dodika“, piše TAZ.

Hoće li Dodik ignorisati nametnutu smenu?

FAZ podseća i da su političari najveće etničke grupe u zemlji, Bošnjaka, koji čine oko 51 posto stanovništva, ranije zahtevali od Šmita da smeni Dodika, te da on, bar na papiru, ima formalne ovlasti za takav potez.

U FAZ-u se postavlja i pitanje je da li će se domaće pravosuđe pridržavati odluka OHR-a, kao i da li će javna tužilaštva zaista kažnjavati kršenja uredbi koje su doneli Šmit ili raniji visoki predstavnici.

„U stvari, Dodik je rekao da će ignorisati smenu, ako bude nametnuta od strane visokog predstavnika. A kako Šmit nema načina da sprovede svoje dekrete putem policije ili drugih mera, naredba o smeni Dodika bi, po svemu sudeći, samo pokazala nemoć njegovih ovlasti“, piše FAZ.

Očekuju se dalji dekreti

Sudeći prema nezvaničnim informacijama iz Sarajeva, uskoro se očekuju daljnji dekreti visokog predstavnika. Jedan od njih bi se mogao odnositi i na ratne zločince, koji su odslužili svoju zatvorsku kaznu. Cilj je osigurati da se u svim relevantnim državnim registrima evidentiraju kao kriminalci, što do sada nije bio slučaj.

Jedna od narednih odluka, koju pak ne može doneti visoki predstavnik, tiče se mogućeg stacioniranja evropskih trupa u Brčkom, čime bi se u slučaju krize RS mogla podeliti na dva dela.

„Međutim, mogućnost pojačanog prisustva Zapada, uključujući i vojno, u Brčkom nije završena stvar i u opticaju je samo kao mogućnost o kojoj se razmišlja“, piše FAZ.