Nemačka štampa o izborima u BiH: Došlo je vreme za katarzu

Austrijski Standard piše kako će biti uzbudljivo videti da li će izbori u BiH doneti promene. List podseća kako je na državnom nivou momentalno na vlasti koalicija velikih nacionalističkih partija i da su SDA,SNSD i HDZ bh. ministarstva raspodelila unutar sebe, a da na nivou Federacije BiH postoji vlada u tehničkom mandatu, jer HDZ od 2018. blokira njeno formiranje

„Ukoliko bi na državnom nivou bila formirana koalicija bez HDZ-a, onda bi HDZ mogao popustiti sa bojkotom na nivou Federacije BiH i odustati od dosadašnjih blokada, jer ima veliki interes postaviti svoje ministre na državnom nivou“, piše Standard.

Standard ukazuje da u Kantonu Sarajevo ne postoje velike nacionalističke stranke, već socijaldemokrate sa Našom strankom i Strankom naroda i pravde. On piše i da bi „koalicija bez velikih korumpiranih i nacionalističkih partija na državnom nivou bila moguća samo ako opozicija u RS dobije dovoljan broj glasova“.

Istovremeno, austrijski list ukazuje da će biti veoma zanimljivo videti kako će teći trka za predsjednika entiteta Republika Srpska. „U RS, gde dominira srpska nacionalistička ideologija, biće uzbudljivo videti kakav će rezultat postići mlada ekonomista i univerzitetska profesorka Jelena Trivić iz PDP-a, čiji je protivnik ultradesničarski separatista Milorad Dodik, koji podržava Kremlj“, piše austrijski standard a prenosi DW.

Suddeutsche Zeitung: „Gubitnici sa krvavim očima“

„Oni koji su odrasli u Sarajevu i do danas ostali odani svom rodnom gradu, navikli su se na mnoge stvari“, piše Suddeutsche Zeitung (SZ) i to ilustruje izjavom supruge predsedničkog kandidata SDA koju je dala tokom predizborna kampanja na početku izborne sedmice. Sebiju Izetbegović predstavnike liberalne opozicije nazivaju „gubitnicima krvavih očiju“. Ako uspiju, šapnula je Sebija Izetbegović, ljudi bi uskoro mogli završiti u „logorima“ i „masovnim grobnicama“ opet, piše novinar ovog minhenskog lista.

„Ja zapravo nisam od onih koji razmišljaju o iseljavanju, kaže sarajevski kazandžija Adnan Hidić, koji se u posljednje vrijeme sve više protivi trendu iseljavanja. Pogotovo što ga žena stalno pita: Zašto i mi ne odemo? Šta ćemo kad ponovo dođe rat? U kakvom društvu odrastaju naša deca ovde? „Retorika političara je ono što plaši ljude“, kaže Hidić. Svake godine zemlja izgubi više od dva odsto stanovništva“, uvodi čitaoce SZ u priču o izborima u Bosni i Hercegovini.

Nemački list dalje objašnjava kako: „spolja, ovo nisu normalni izbori” jer je politički sistem „izuzetno komplikovan”. Zatim navodi da narod bira članove tročlanog državnog Predsjedništva, državnog parlamenta i odgovarajućih parlamenata dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i RS, ali i kantonalnih parlamenata u okviru entiteta Federacija Bosna i Hercegovina.

„Plakati biračima nagoveštavaju bezbroj ozbiljnih lica, retko se radi o sadržaju. Glavni problemi zemlje, masovni egzodus, strašno zagađenje i korupcija ostaju nerešeni, kao i ideje za rešavanje tih problema. Umesto toga, reski nacionalistički tonovi poput onih supruge kandidata sugerišu ljudima sa čime se suočavaju ako ne glasaju za svoju stranku: sudbina žrtava masovnih ubistava i proterivanja, kao 90-ih godina“, piše SZ.

Nema nacionalnog pečata

„Ovakve izjave pokazuju da se ovi političari jako plaše da će izgubiti izbore“, citira sociologinja SZ Azra Zornić, nazivajući ovu profesorku velikom damom civilnog društva BiH, koja se već dugi niz godina „bori protiv etnonacionalističkog principa“. i koja „ne želi da bude Bošnjak, ni Srbin, ne Hrvat, već jednostavno Bosanac, državljanin svoje zemlje bez nacionalnog pečata“.Sud se složio sa njom 2014. godine, ali presuda nije sprovedena. do danas.

Suddeutsche Zeitung zatim opisuje atmosferu u OHR-u. „Postoje veoma velika očekivanja od ove kancelarije“, kaže Šmit. Ovih dana ima mnogo susreta sa ljudima iz civilnog društva koji hitno žele da razgovaraju sa njim. Nekima je rekao: „Bolje idite u parlament, tamo ima ljudi koji mogu da promene ustav. Ja to ne mogu. Umesto revolucionarnih promena, Šmit želi da se fokusira na male korake i veće političko učešće. Nadam se da možemo da probijemo blokade i da pokrenemo političku i društvenu dinamiku“, rekao je Šmit za SZ.

„Šmit odbacuje optužbe da je dozvolio Zagrebu da jednostrano utiče na njega: Naravno, moramo razgovarati sa susednim zemljama, a ne samo sa Hrvatskom. Našao sam se na meti kritika jer sam imao intenzivne razgovore sa predsednikom Srbije Vučićem“, rekao je visoki predstavnik Šmit, prenosi nemački list.

Mnogi građani okrenuli su leđa političkom sistemu u Bosni i Hercegovini.

U međuvremenu, mnogi građani su odavno okrenuli leđa političkom sistemu. „Na kraju krajeva, svejedno je da li je na vlasti Marko ili Janko ili bilo ko drugi“, citira mlada majka SZ Jelena Radanović dok svojoj šestomesečnoj ćerki gura kašu u usta. Ova policajka po profesiji takođe izveštava da mnogi iz njene generacije žele da emigriraju ili su već otišli.I važno joj je da posao u policiji nije dobila zbog svojih veza, već zbog svog učinka.

„Najveći problem nije nacionalizam, već korupcija“, kaže Damir Arnaut, koji je nekada bio ambasador u Australiji, a sada je u parlamentu i poslanik je liberalne Naše stranke i šef je Komisije za borbu protiv korupcije. Nemački list navodi da je američka administracija na osnovu izveštaja te komisije uvela sankcije državnim tužiocima, Bošnjacima, zbog povezanosti sa organizovanim kriminalom, a da je to ranije urađeno i sa srpskim i hrvatskim tužiocima, a za SZ kaže da je korupcija u zemlja nije ograničena samo na jednu etničku grupu. „Ali činjenica da je njegova komisija, sa članovima iz šest različitih partija, sposobna da postigne dobre rezultate pokazuje da se uprkos složenoj dejtonskoj strukturi, u zemlji može mnogo postići. Ali, samo ako ima volje“.

SZ citira i riječi Azre Zornić, koja također osjeća da „duva novi vjetar“ i da se „vrijeme etnonacionalističkih partija bliži kraju“. Ona smatra da je mnogo „neglasača” mobilisano i da je „došlo vreme za katarzu”, piše, između ostalog, Zidojče cajtung iz Minhena.