Nemačka zagovara sankcije protiv Dodika

U dokumentu koji je izradio kabinet šefa evropske diplomatije Žozepa Borela, a u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, piše da je politička situacija na Zapadnom Balkanu u poslednjih par meseci „sve izazovnija“ a pomenuto je i produbljavanje političke krize u BiH.

Piše da se politička situacija u BiH naglo pogoršala od letos. „Neprihvatljiva, huškačka retorika koja dovodi u pitanje teritorijalni integritet, jedinstvo i suverenitet zemlje doprinela je povećanju tenzija na terenu”, ističe se u dokumentu te dodaje da su državne institucije sada „efektivno blokirane”.

U dokumentu šefova diplomatija zemalja članica EU se navodi da treba učiniti sve kako bi se očuvala stabilnost BiH.

„Pre svega, hitno je potrebno stvoriti odgovarajući prostor za rešenje zasnovano na dijalogu kako bi BiH napredovala na svom evropskom putu”, navodi se u dokumentu, te dodaje da je neophodno nastaviti zajedničke napore na nivou EU i SAD, jer je bliska koordinacija veoma važna.

Nemačka, koja je najviše od svih insistirala da BiH bude glavni fokus rasprave, zagovara konkretne sankcije protiv političara u entitetu Republici Srpskoj koji, kako navode, izjavama i akcijama ugrožavaju Dejtonski sporazum.

Podsećamo da je nemački ministar spoljnih poslova Heiko Mas kazao pre neki dan da Nemačka ne želi da daje novac nemačkih poreskih obveznika delu zemlje „koji aktivno radi na uništavanju BiH kao države“.

Uz Nemačku je i Holandija, a evroparlamentarci ove dve zemlje Tineke Strik i Ditmar Koster, boravili u BiH tokom protekle nedelje. Ukoliko ne bude saglasnosti među svim članicama postoji mogućnost i da zemlje pojedinačno uvedu sankcije protiv zvaničnika entiteta RS.

Očekuje se da bi sankcije mogle da uključuju zabranu putovanja i zamrzavanje računa i imovine. Diplomate smatraju da bi takve sankcije mogle biti efikasne zbog Dodikovih veza, posebno u državama Kipar i Austrija.

Kako prenosi RSE, pitanje sankcija je veoma kompleksno i zahteva široku raspravu unutar EU i konsenzus među državama članicama, zbog toga je ovaj samit „svojevrsno opipavanje terena“ kako bi Brisel mogao reagovati ako Milorad Dodik, član Predsedništva BiH, nastavi sa akcijama.

Ministar spoljnih poslova Finske Peka Havisto u svom obraćanju novinarima istakao da je njegova zemlja zabrinuta zbog vesti iz BiH. Dodao je da se Dejton u celosti mora poštovati.

Nezvanične informacije upućuju da bi jedno od rešenja za sankcije moglo biti da se pozove Evropska služba za spoljno delovanje (EEAS) koja bi predložila opcioni dokument.

Varhelj najavio ekonomsku pomoć Zapadnom Balkanu
Komesar za proširenje EU Oliver Varhelji kazao je novinarima da će EU ubrzati aktivnosti na sprovođenju 30 milijardi teškog paketa ekonomske pomoći i investicija na Zapadnom Balkanu. „Ne radi se samo o proširenju, već i bliskosti država Zapadnog Balkana i njihove spoljne politike sa našom spoljnom politikom. „Sa proširenjem moramo nastaviti i nadamo se da ćemo videti brz narpredak“.