„Kosovo bliže otvorenom sukobu nego BiH“: Nemački ekspert pred NATO samit u Viljnusu

Govoreći u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Nič kaže da bi nevolje bile mnogo veće da NATO nije na Kosovu.

„Mislim da je Kosovo bliže otvorenom sukobu nego Bosna i Hercegovina. I to je drugačiji nivo sukoba, jer imate fizičke napade ili sukobe na severu, imate paralelne strukture, imate eksplozije, gde mali incident može da dovede do nečeg većeg“, kaže Nič, inače stručnjak za Zapadni Balkan i proširenje u NATO-u.

Kada je reč o Srbiji, Nič ocenjuje da predsednik te zemlje Aleksandar Vučić može dugo da vodi igru „i Zapad i Rusija“.

Na pitanje da li će Ukrajina dobiti bezbednosne garancije na samitu NATO-a u Viljnusu, nemački stručnjak odgovoara da Ukrajina može da se nada nečemu višem od samita u Viljnusu, ali ne i punopravnom članstvu. Pojašnjava da postoje različita mišljenja o narednim koracima prema Ukrajini.

Iz Viljnusa će izaći „Bukurešt plus“, ali šta će to tačno biti, pitanje je diplomatskih razgovora. Na samitu u Bukureštu 2008. NATO je pozdravio evroatlantske težnje Ukrajine i saglasio se da će ova zemlja postati članica NATO-a, naveo je.

Smatra da je Ukrajina napadnuta jer nije u NATO-u. Rusija jasno cilja na najslabije zemlje.

„Pogledajte i Zapadni Balkan. Važno je da su tri od šest zemalja ovog regiona u NATO-u. I možemo da zamislimo šta bi se desilo, na primer, na Kosovu da nema bezbednosni okvir koji ima, a to je KFOR.

Nakon što je Rusija započela rat u Ukrajini, u Evropi više nema apetita za nejasnoćama ili sivim zonama. Ili ste na putu za NATO, ili u NATO. U suprotnom vi ste ranjivi na ruske hibridne pretnje“, ocenio je Nič.

Naglašava da bi „nevolja bila veća na Kosovu“ da nema KFOR-a.

Što se tiče Bosne i Hercegovine i njenog ubrzanog članstva u Alijansu, Nič smatra de je BiH daleko ispred.

„U stvari, BiH je čak ispred onoga što se očekuje da Ukrajina dobije na samitu u Viljnusu, čak i ispred Gruzije, koja je takođe podnela zahtev za članstvo.

Ne zaboravimo da Bosna i Hercegovina ima akcioni plan za članstvo, iako se zove drugačije.

Međutim, njeni naredni koraci blokirani su nedostatkom jedinstva između Sarajeva i Banjaluke. Sadašnje rukovodstvo Republike Srpske jasno je dalo do znanja da ne želi veći napredak i više integracije u NATO-u“.

Slučaj Kosova je komplikovaniji, kaže, jer postoje četiri zemlje NATO-a koje još ne priznaju Kosovo kao državu.

„Mislim da je Kosovo bliže otvorenom sukobu nego Bosna i Hercegovina. I to je drugačiji nivo sukoba, jer imate fizičke napade ili sukobe na severu, imate paralelne strukture, imate eksplozije, gde mali incident može da dovede do nečeg većeg.

KFOR može biti tu da spreči da se ovi incidenti pretvore u nešto veće. Ali, želim da istaknem da, uprkos novoj krizi u Bosni i Hercegovini i svim tenzijama, tamo nema fizičkih obračuna“, odgovara Nič na pitanje koliko je Kosovo krhko na ruske uticaje imajući u vidu da je NATO identifikao BiH kao moguću oblast za ruske aktivnosti.

Što se Srbije tiče ona igra na neutralnu kartu zemlje. „Krije se da ima veoma intenzivnu saradnju sa NATO-om, u zajedničkom interesu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je savladao ovu igru, ponašajući se neutralno, ali istovremeno jačajući odnose sa Sjedinjenim Državama i prilično je ranjiv na ruski uticaj“, ocenjuje Nič.

Dodaje da „ovu igru Srbija može da igra dugo, jer to ne zavisi samo od nje, zavisi i od globalne situacije. Ako čitate analize uticaja ruskog rata na globalni poredak, to je veliki pritisak za takozvane srednje sile, poput Turske i Izraela, jer mogu povećati – na neki način – manevarski prostor između Zapada i Rusije. Osim ako niste veoma mala zemlja i imate strateški značaj, možete igrati ovu igru“.

Dakle, Vučićev prostor za strateške manevre je povećan i to je kosovski premijer Aljbin Kurti potcenio.

Srbija je od početka slala municiju u Ukrajinu putem trećih lica. Ako je u Evropi trenutno najvažnija pomoć Ukrajini, čak i zemlje poput Srbije – paradoksalno – mogu doprineti ovom naporu, zaključio je.