Nemački i britanski izaslanik za Zapadni Balkan: BiH u najozbiljnijoj krizi od 1995.

Na Međunarodni dan nestalih i više od 25 godina nakon rata, Bosni i Hercegovini treba pojačana pažnja međunarodne zajednice, smatraju Sarazin i Pič.

Neki političari u Republici Srpskoj, ističu, otvoreno sprovode politiku otcepljenja, drugi prete „teritorijalnom reorganizacijom“, ugrožavajući teritorijalni integritet. Političke elite sprečavaju reforme na svim nivoima, time uskraćujući mirniji i prosperitetniji život, kao i budućnost u Evropskoj uniji.

„Posebno alarmantna je činjenica da se podele na etničkoj osnovi produbljuju, umesto da se prevazilaze. Politički i bezbednosni temelji mira u Bosni i Hercegovini se moraju sačuvati. Kancelarija visokog predstavnika (OHR) nastavlja da ima važnu ulogu u tom pogledu, kao i EUFOR operacija Althea te NATO„.

Više nego ikada, dok obeležavamo ovaj važan dan, ne smemo zaboraviti tragedije i strahote koje su građani pretrpeli širom Balkana tokom 1990-ih. „Evropa je svedočila prvom oružanom sukobu od Drugog svetskog rata, a genocid, ratni zločini i zločini su ostavili duboke ožiljke u celom regionu. Prošli mesec smo obeležili 27. godišnjicu genocida u Srebrenici. Ovo se desilo pre manje od jedne generacije. Svet je rekao „nikad više“. Ipak, vidimo da rat i nasilje ponovo muče naš kontinent„, naveli su.

Ruska, ničim izazvana, barbarska invazija na Ukrajinu trese same temelje naših društava – teritorijalni integritet, suverenitet, demokratiju i vladavinu prava. Putinova nemilosrdna agresija, ističu, preti bezbednosni svih nas.

„Vidimo da Rusija pokušava da izvede nestabilnost u Evropu. U tom pogledu, ključno je da Zapadni Balkan ojača svoju otpornost kako bi napredovao na evropskom putu.

Kao snažni i dugogodišnji prijatelji regiona, Velika Britanija i Nemačka, zajedno sa Evropskom unijom, Sjedinjenim Američkim Državama i drugim međunarodnim partnerima, posvećeni su pružanju podrške miru i prosperitetu Zapadnog Balkana, pružanju prilika i nade generacijama koje dolaze. Međutim, moramo biti jasni da svetlija budućnost za sve znači rešavanje ostavštine prošlosti.

„To uključuje pomirenje, osiguranje pravde za žrtve i okončanje nekažnjivosti za ratne zločine. Nemačka i Velika Britanija već dugo vremena podržavaju napore u tim poljima. Posebno je važno da se na odgovornost pozovu počinioci ratnih zločina. U tom polju, nažalost, puno toga još treba uraditi. Pomen je važan. Pogled u prošlost i učenje iz grešaka je osnov za korak napred. Zato i smatramo da su projekti u tom polju jako važni„.

Naglašavaju da Velika Britanija podržava Memorijalni centar u Srebrenici u razvijanju kapaciteta i uspostavljanju globalnog centra za istraživanje genocida, prevenciju i pomirenje.

Podsećaju da se šefica nemačke diplomatije Analena Berbok u martu u Sarajevu sastala sa predstavnicima Udruženja Majke Srebrenice, kada je podvukla ključni interes za političku stabilnost regiona. Osim toga, Nemačka podržava projekte pomirenja u Bosni i Hercegovini, posebno interkulturalne projekte razmene i obrazovanja mladih.

Ukazuju da od desetina hiljada ljudi koji su nestali bez traga tokom ratova 90-ih, više od 11.000 nije pronađeno.

„Danas se sećamo njih. Za njihove porodice, koje tuguju, agonija čekanja i dalje traje, duže od 20 godina nakon završetka rata. Zato Velika Britanija i Nemačka finansiraju rad Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (ICRC) te podržavaju rad UN-a, OSCE-a i drugih, potičući regionalnu i bilateralnu saradnju koja je potrebna za rješavanje otvorenih slučajeva.

Pozdravljamo regionalnu odlučnost da radimo zajedno preko granica i da porodice stavimo u centar procesa. Ohrabrujemo ih da zadrže taj osećaj svrhe i urgentnosti, kako bi se pružila uteha porodicama koje još uvek traže. Saradnja vlada zemalja Zapadnog Balkana ostaje ključna i to ne može, niti sme biti politizovano.

Kroz Berlinski proces, istakli su, sve zemlje u regionu su se opredelile na značajne obaveze na postizanju napretka u krivičnom gonjenju ratnih zločina, lociranju i identifikovanju nestalih osoba i jačanju dobrosusedskih odnosa u deklaraciji koja je potpisana na samitu u Londonu 2018.

Berlinski proces, koji će se nastaviti pod pokroviteljstvom sadašnje nemačke vlade, nastaviće da pridavati veliki značaj pitanjima pomirenja.

„Kao prijatelji i pristalice Zapadnog Balkana, obavezujemo se na podršku naporima pomirenja širom regiona i na međunarodnom nivou, uključujući i Berlinski proces. Naša je kolektivna odgovornost da uradimo sve u našoj moći da žrtvama konflikta donesemo pravdu, duševni mir i spoznaju njihovim porodicama te trajno pomirenje širom regiona„, stoji u tekstu..