Nemački profesor i bivši ministar Kristijan Švarc-Šiling: Dodik mora biti zaustavljen u Bosni

Visoki predstavnik za BiH, Kristijan Šmit ponovo je 1. jula iskoristio svoja ovlašćenja kako bi poništio dva neustavna zakona Skupštine Republike Srpske i pooštrio Krivični zakon BiH.

Skupština Republike Srpske, jednog od dva entiteta u BiH s pretežno srpskim stanovništvom, ranije je usvojila zakon kojim se suspenduju sve odluke Ustavnog suda BiH u Republici Srpskoj. Presude Ustavnog suda u skladu s tim više ne bi trebalo da se sprovode u Republici Srpskoj. Zakon je predložio Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, koji neguje bliske veze s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

Taj zakon predstavlja najteže kršenje Ustava Bosne i Hercegovine i Dejtonskog mirovnog sporazuma od završetka rata 1995. godine, pa je samim tim izazvao veliku uznemirenost. Ne čudi što je međunarodna zajednica – američki Stejt department, EU, NATO i Kancelarija visokog predstavnika (OHR) – odmah reagovala i najavila kontramere.

Nema više rata, terora i zločina

Prva je usledila od Kristijana Šmita, koji je odgovoran za kontrolu Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan užasan rat u Bosni 1995. godine. Šmit je 1. jula poništio dva zakona Skupštine Republike Srpske i izmenio Krivični zakon u BiH tako da svakome ko ospori ustavni poredak države preti kazna do pet godina zatvora. U skladu s tim, isto bi bili kažnjeni i oni koji ne poštuju odluke visokog predstavnika. To znači da javno tužilaštvo u BiH ima čvrstu zakonsku osnovu i mora da procesuira i Dodika i druge počinioce. Drugo je pitanje da li će se to sprovesti.

Šmit je u vanrednom obraćanju novinarima jasno poručio da su postupci Dodika i Parlamenta Republike Srpske direktno kršenje ustavnog poretka Bosne i Hercegovine i Dejtonskog mirovnog sporazuma. Podsetio je da je mandat mirovnog sporazuma da se obezbedi da se rat, teror i zločini poput onih koje su doživeli Srebreničani i tokom opsade Sarajeva nikada više ne ponove. Kristijan Šmit je pozvao međunarodnu zajednicu da usmeri nove sankcije protiv svih koji ciljano podrivaju ustavni poredak Bosne i Hercegovine.

Ostvarenje nekadašnjih ratnih ciljeva

Nakon Šmitove odluke, Dodik je u konfuznom govoru 2. jula najavio da u sledećem koraku Republika Srpska više neće priznavati Sud BiH, Tužilaštvo i Državnu agenciju za istrage i zaštitu (SIPA) BiH, i da bi on, Dodik, mogao čak i da raspiše referendum o statusu Republike Srpske do kraja godine, ako se pritisci na njega pojačaju. Uz to je rekao da želi i da se ojača entitetska granica između Republike Srpske i Federacije.

Dodik je u svom govoru pokušao da u igru uvuče i Srbiju i njenog predsednika Aleksandra Vučića, ali i sukob sa Kosovom. To ne čudi. Nije tajna da se između dva predsednika vodi borba za vlast – i naposletku oko toga ko bi trebalo da vodi kompletan srpski narod u budućnosti. Tako je Dodik rekao da „Šmitove odluke predstavljaju sinhronizovani napad na Republiku Srpsku, Srbiju i Aleksandra Vučića i mene“. Ponovio je da veruje u „ujedinjenje sa Srbijom“, što bi zapravo značilo ispunjenje velikosrpskih ratnih ciljeva bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Dosledne sankcije

Predsednik Vučić se za sada uzdržao od bilo kakvih izjava, samo je rekao da je veoma zabrinut zbog onoga što se događa u Republici Srpskoj i da se boji da je međunarodna zajednica odlučila da zauzme veoma tvrd stav.

Ekonomistkinja Jelena Trivić, politička miljenica predsednika Vučića, koja je kao Dodikova protivkandidatkinja pod sumnjivim okolnostima izgubila predsedničke izbore u Republici Srpskoj u oktobru 2022, za nezavisnu Fejs TV iz Sarajeva je rekla: „Ja nisam za to da mi kao narod i Republika Srpska postanemo žrtva neodgovornog pojedinca u akciji koja se zove ’Kako da spasim svoje milijarde?’ Ipak, to je ono što Dodik radi.“ Ona je upozorila: „Dodik preti čitavoj RS i narodu koji zbog njegovih neracionalnih odluka mora da postane topovsko meso.“

Sada je na potezu međunarodna zajednica. Ne smeju se praviti greške koje su se pravile dok sam ja bio visoki predstavnik, kada su me SAD sprečile da preduzmem mere i pokažem Dodiku gde su mu granice. Međunarodna zajednica ima sada mnogo mogućnosti da sankcioniše Dodika. S tim što te sankcije moraju dosledno da se primenjuju.

Delovati mudro i odlučno

Ne treba gubiti iz vida da je Dodik zapravo Putinova produžena ruka na Zapadnom Balkanu. Dodik poručuje da će ići do kraja, jer drugog izbora nema. Upravo ta rečenica bi sve nas trebalo da uzdrma, jer Dodik više nema šta da izgubi. To ga čini veoma opasnim.

Slažem se s glasovima nezavisnih intelektualaca, koji su u članku za portal Slobodna Bosna rekli: „Odgovor na Dodikov puzajući državni udar mora biti konfrontacija, a ne kompromis i ustupci… Korišćenje policijskih snaga, snaga misije EUFOR Altea ili upotreba tzv. over-the-horizon snaga NATO, moralo bi hitno da se razmotri, pre svega slanjem interventnih trupa na geostratešku najbitniju lokaciju: distrikt Brčko. Dodik neće stati dok ne bude zaustavljen.“

Sada se mora postupiti veoma mudro i s velikom odlučnošću. Međunarodna zajednica ne sme da ponovi greške iz devedesetih. Dodik ne sme da započne novi rat.

Prof. dr Kristijan Švarc-Šiling (rođen 1930. godine) bio je od 1982. do ’92. ministar za poštu i telekomunikacije u nemačkoj vladi kancelara Helmuta Kola. Iz protesta prema uzdržanosti nemačke vlade tokom rata u BiH podneo je ostavku. Deset godina bio je međunarodni medijator za BiH, a u periodu 2006-2007. obavljao je funkciju Visokog predstavnika u BiH. Povremeno piše kolumne za DW.