Nestanak struje na Balkanu – i tehnički i politički razlozi

„Već krajem februara stručnjak za pitanja energije Kristijan Egenhofer, iz briselskog trusta mozgova CEPS, upozorio je: ’Energetski sektor Zapadnog Balkana nalazi se pred kolapsom’. A Egenhofer u tim strahovanjima nije bio usamljen“, piše nemački list.

U tekstu se podseća da je snabdevanje električnom energijom normalizovano nakon nekoliko sati, ali da osnovni problem nije rešen: „Pritom to nije nova tema: pre svega tamo gde je potražnja za energijom naglo porasla od 1990. godina, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, problema je bilo i ranije. A ti problemi imaju tehničke, klimatske i političke aspekte“, navodi list iz Frankfurta.

„Mnoge elektrane starije su od 40 godina, a ni prenosna mreža nije mnogo mlađa. ’Elektrane na ugalj ne mogu da drže korak zbog zastarele tehnologije i uskih grla u rudnicima“, ukazuje stručnjak za jugoistočnu Evropu Dimitar Bečev. U međuvremenu, zbog klimatskih promena, nivo akumulacija u onim zemljama koje se oslanjaju na hidroenergiju, poput Albanije s njenih 99 odsto hidroenergije, padaju. To je, kaže Bečev, veliki izazov za snabdevanje električnom energijom.“

„Slepo se osloniti na komšije, kako je to pokazao blekaut u petak, nije moguće“, piše list. „Tu u igru ulazi politika“, kako to kaže Dirk Bušle, zamenik direktora Evropske energetske zajednice koja bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da pripremi za zelena pravila igre u Evropskoj uniji.

Uticaj Rusije

„To podrazumeva bolju koordinaciju i saradnju s drugim mrežnim operaterima i uspostavljanje tržišta električne energije. Krize u napajanju zajednički se mogu brže i rešiti i sprečiti. Ugovori sa državama Zapadnog Balkana su na stolu od 2022, kaže Bušle. ’Ipak politički spor između Srbija i Kosovo oko priznanje Kosova i tu blokira sprovođenje u čitavom regionu“, kaže Bušel, a prenosi Frankfurter algemajne.

List navodi da to nije jedini energetski izazov s kojima se suočavaju te države. „Bivši američki diplomata Metju Briza imenuje i druge izazove: ’Suviše malo konkurencije, previše uglja i previše Rusije.“ Ili, rečima ekspertkinje za energetiku Barbare Frej: ’Hronično nedovoljno finansiranje, kontinuirano loše upravljanje, geopolitičke prepreke.’ Udeo uglja iznosi između 41 odsto (Bosna i Hercegovina) i 95 odsto (Kosovo)“, navodi nemački list.

„Energetskom industrijom na Zapadnom Balkanu dominiraju preduzeća u državnom vlasništvu čiji nedostatak transparentnosti i loše upravljanje ometaju konkurenciju, omogućavaju uplitanje Rusije i usporavaju ulaganja u energetsku tranziciju“, ponavlja Briza. „Uticaj Rusije u poslovanju s naftom i gasom i dalje je značajan u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Činjenica da su tržišta Zapadnog Balkana mala i neprivlačna za međunarodne ulagače, olakšava Moskvi da ostvari uticaj, a Moskva želi da proda što više gasa“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Uticaj Kine

Kina je takođe akter s uticajem u regionu, dodaje se u tekstu. „U sklopu svog ’Novog puta svile’, Peking je uložio mnogo novca u izgradnju novih i nadogradnju starih elektrana na ugalj. Međutim, predsednik Si Đinping obećao je u UN 2021. da više neće davati novac za nove elektrane na ugalj.“

„To ne menja činjenicu da Kina, recimo u Crnoj Gori, nastavlja da modernizuje postojeće elektrane na ugalj, ukazuje Bušle. Nemački list takođe navodi da je angažman Kine uočljiv i kada je reč o proširenju korišćenja obnovljivih energija, kao što su vetroelektrane u Srbiji i BiH ili pak hidroelektrane, prenosi DW.