„Nije moguć angažman vojske Hrvatske u BiH, ma šta o tome mislili u NATO-u“: Komšić o pismu Grlić Radmana upućenom Stoltenbergu

Institucije države Bosne i Hercegovina neće za to dati odobrenje, naglasio je, čak ni u „slučaju da NATO savez pristane na ultimatume hrvatskog ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana“.

Ne postoji nikakva argumentacija koja takav angažman može opravdati, a očita namera vlasti Republike Hrvatske je destabilizacija Bosne i Hercegovine, namera koja je evidentno posledica popuštanja međunarodne zajednice pred agresivnom politikom Hrvatske, ističe Komšić u saopštenju.

„Osim toga Grlić Radman iznosi neistine kada govori o nekadašnjem angažmanu Vojske Republike Hrvatske u Bosni i Hercegovini, jer namerno previđa dve itekako važne okolnosti.
Prvu, da je Republika Hrvatska bila sudionik međunarodnog sukoba što je utvrđeno presudama Haškog tribunala, i drugu okolnost da je kasniji angažman Vojske Republike Hrvatske, temeljem Splitskog sporazuma bio ostvaren tek po odobrenju institucija države Bosne i Hercegovine, a ne po zahtevu međunarodnih vojnih snaga, pa ni samog NATO-a“.

Obzirom da takva vrsta odobrenja ili sporazuma sada nije moguća, nije moguće bilo kakvo angažovanje Vojske Republike Hrvatske u BiH, ma šta o tome odlučivali ili mislili u NATO-u, zaključio je Komšić.

Šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman poslao je 14. oktobra pismo generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu kojim ga “upozorava” da bi jedinstvo NATO-a moglo biti ugrožene ukoliko Hrvatskoj bude uskraćeno da pošalje svoje vojnike u mirovnu misiju u BiH, piše Istraga.ba koja je u posedu pisma.

„U kontekstu nedavnih diskusija unutar NATO-a o alternativnim scenarijima za osiguranje stabilnog i sigurnog okruženja u Bosni i Hercegovini u slučaju mogućeg veta na produženje mandata EUFOR-ove operacije Althea u Savtu bezbednosti UN želeo bih ponoviti stav hrvatske Vlade po pitanju učešće Hrvatske u svim misijama i operacijama NATO-a, a posebno u mogućoj misiji NATO-a u Bosni i Hercegovini.

Ostaje principijelan stav Hrvatske da sudelovanje u takvoj misiji mora biti otvoreno za sve saveznike, jer je to naše inherentno pravo, što je sadržano u preambuli Severnoatlantskog ugovora kroz odlučnost da ujedinimo napore za kolektivnu odbranu i za očuvanje mira i sigurnost”, napisao je Grlić-Radman.

Hrvatski ministar dalje navodi da “ne postoje bilo kakve pravne i političke prepreke ili zabrinutosti za učešće Hrvatske u bilo kojoj misiji ili operaciji NATO-a”.

Osim toga, ističe dalje Grlić-Radman, moguće isključenje Hrvatske ne bi bilo samo diskriminatorno za saveznika, već bi saveznika, u ovom slučaju Hrvatsku, stavilo u nepovoljan položaj u odnosu na moguće operativne partnere.

„To bi bilo u suprotnosti sa obavezama, pravima i odgovornostima koje proizilaze iz našeg članstva u NATO-u. Verujemo da vaš stav u vezi sa učešćem još jednog saveznika u NATO misiji u Iraku govori u prilog našem stavu.

Nadalje, takva diferencijacija mogla bi biti politički veoma štetna za savezničko jedinstvo i solidarnost, postavljajući štetan presedan za buduće napore našeg Saveza.

S obzirom na trenutno pogoršanu bezbednosnu situaciju u Evropi, koju je donela ruska agresija na Ukrajinu, te imajući u vidu destabilizirajuće delovanje trećih strana na Zapadnom Balkanu uopšte, a posebno u Bosni i Hercegovini, slanje poruke o razjedinjenosti saveznika bilo bi posebno opasno”, navodi hrvatski ministar.

Grlić-Radman podseća “da je Hrvatska bila ključna u pružanju podrške, vojne i humanitarne pomoći i konačno uspostavljanju i implementaciji mira u zemlji devedesetih godina”.

“Stoga se moraju osigurati pravedna, poštena i razborita pravila o učešću svih saveznika u svim operacijama i misijama koje vodi NATO, uključujući i potencijalnu novu misiju NATO-a u Bosni i Hercegovini.

Budući da Vlada Republike Hrvatske ceni vaše vodstvo i posvećenost uspehu našeg Saveza, verujem da možemo računati na vašu podršku u ovom pitanju u korist savezničkog jedinstva, kao i stabilnosti i sigurnosti Bosne i Hercegovine”.

Svaki pokušaj da se spreči Hrvatska u ostvarivanju ovih prava, obaveza i odgovornosti u ovom kontekstu predstavlja diskriminatornu praksu, zanemaruje izmenjeno političko i pravno okruženje i krši načelo ravnopravnosti država članica kao temeljno načelo Evropske unije.”, navedeno je u dodatku nazvanom – pismo o stajalištu u kojem se ukazuje i da Hrvatska podržava angažman snaga EUFOR-a u BiH.