Novi detalji ubistva devojčice: Koje priče kruže u Skoplju, o čemu se otac raspitivao nakon otmice

„Draga moja, jako nam je žao. Nadam se da će ti biti bolje na vratima raja. Zauvek ćeš ostati u našim srcima i nećemo te zaboraviti. Počivaj u miru, dušo“, ovo je samo jedna od oproštajnih poruka koju su oni koji su poznavali 14-godišnju V. G.  napisali opraštajući se od brutalno ubijene učenice čija je smrt potresla žitelje Skoplja, ali i prešla granice Severne Makedonije, prenosi priču hrvatskih novinara Radio Sarajevo.

„Ova škola nema nikakve veze s onim što se dogodilo i molim vas da napustite školu. Obrišite sve fotografije“, rekla je novinarima direktorka škole Katerina Atanasova, ali je ipak novinarima rekla nešto o ubijenoj devojčici.

„Bila je učenica devetog, završnog razreda, koji je pohađalo 26 učenika i učenica. Tog jutra, 27. novembra nastava je počinjala u osam sati i kad nije došla na nastavu, njena razredna je nazvala majku i obavestila je o tome, a nakon toga je obaveštena i policija.“

U tom trenutku pored novinara se stvorila njena razredna.

„To je naprosto moj način rada. Jednostavno, kad sam videla da je nema u razredu, nazvala sam da vidim zašto je nema“, rekla je kratko za ekipu Jutarnjeg.

Na spomen tragično preminule učenice oči su joj bile pune suza. Tog ponedeljka, 27. novembra ona je trebalo da bude u osam sati na prvom času. Kad je školsko zvono označilo početak nastave, ona se već borila za život. Ono što celom zločinu daje jeziv pečat je činjenica da je sada u pritvoru njen otac A. Đ.

Terete ga da je on bio taj koji je otmičarima dao ključnu informaciju da će tog jutra ona  sama krenuti u školu, da s njom na putu do škole neće biti godinu dana mlađa sestra.

Put kojim idu do škole, kroz deo centra Debar, pešice pređu za desetak minuta.

Toliko je i novinarima trebalo da dođu od škole pred petospratnicu na adresi Naum Naumovski Borče 87.

Na trećem spratu je stan u kojem je živela s majkom Z. L. i sestrom. Otac je, kažu, iako su se roditelji rastali, često boravio u stanu na trećem spratu.

„On je nju obožavao, brinuo se za devojčice i do njihove desete godine nije radio, pa ta priča da je on dao otmičarima informacije naprosto zvuči neverovatno. Međutim, dan nakon što je nestala on se navodno raspitivao jesu li kamere snimile automobil kojim je oteta“, pričaju neki od stanara koji žive u susedstvu.

Novinari su se uverili da se ne može ući bez šifre ili da vam neko otvori vrata jer je brava automatska.

U istoj zgradi stan je, kažu, imao i Lj. P. čovek koji je sada glavni osumnjičeni za ubistvo devojčice, ali i za ubistvo 74-godišnjeg frizera iz Velesa. On je gradio tu zgradu, na zemljištu koje je u denacionalizaciji vraćeno porodici devojčicine majke.

Osim Lj. P.  i još trojice otmičara, veza između dva ubistva koja su se desila u razmaku od pet dana je i Citroen ubijenog frizera u čijem su prtljažniku vozili devojčicu do sela Brazda, udaljenom oko pola sata vožnje od Skoplja, gde su zakopali neno telo. Automobil su zapalili.

Priče o sekti Crna ruža

U 12.08 sati istog dana Z. L., majka devojčice, na Facebooku je objavila dramatičan status da je njena kćerka nestala. Uputila je apel javnosti i napisala da sumnja da je oteta jer se nije pojavila u školi.

Objasnila je šta je devojčica nosila kad je otišla od kuće i na kraju ostavila telefonski broj kako bi mogli da je odmah upozore ako je neko prepozna po fotografiji. O nestanku je obaveštena policija, a otac je oko 11 sati takođe prijavio nestanak.

Zvanično, otmičari su devojčicu oteli u ulazu zgrade, ugurali je u auto i odvezli. Nedoumice koje su novinari čuli od suseda, taksista i novinara samo se množe, a „modus operandi“ otmičara komentariše se u restoranima i kafićima.

„Ne, nismo ništa videli! Mi radimo od 10 sati, a to je bilo ujutro oko 7.30!“, rekli su u prodavnici dušeka odmah do ulaza. Na suprotnoj je strani stomatološka ordinacija, a na vratima ima naljepnicu o 24-satnom videonadzoru.

„Devojčica je nestala u ponedeljak. Policajci su bili kod mene u sredu i pitali imam li videonadzor. Međutim, pokriva samo ulaz i blagajne. Ne sme da snima ulicu, takav je zakon“, objašnjava vlasnik prodavnice i servisa bicikla nasuprot ulaza.

„Ovo nisu čista posla. U ulici je 15 kamera i ništa nije snimljeno. Ujutro, kad je devojčica oteta, ova ulica je puna automobila, jedva može da se prođe. To jutro kad je nestala obaveštenje je išlo radiovezom putem dispečerskog centra i dobilo ju je stotinjak mojih kolega da se traži nestala devojka. I ništa. Zašto se ne objave snimci kamera, a sigurno ih ima“, pita se Danijel, skopski taksista.

Odbija da se fotografiše, reći će samo ime: „Ne želim da imam problema, nikad ne znaš kako će ovo da se završi.“

I njegov kolega Dino, koji je novinare vozio sa skopskog aerodroma, kad je čuo razlog našeg dolaska, otkrio je: „Moja žena je medicinska sestra u bolnici ‘Majka Tereza‘ i radila je u smeni kad su dovezli njeno telo. Velika je to pometnja bila. Zašto se, ako su je oteli radi novca, uopšte nisu javili sa zahtevom za otkup, pitam se. Priča se svašta, svako ima svoju verziju, ali mislim da pravu istinu zna Lj. P. On je veliki manipulator.“

Dino je novinarima ispričao jednu koja sve dovodi u vezu s verskom sektom: „Priča se da je neko od njih bio deo tzv. sekte Crna ruža i da je hteo da izađe, ali da je uslov da prinese neku žrtvu.“

„Lj. P. jedini zna pravu istinu“

Tu verziju čula je i Irena Mulačka, novinarka Fokusa, koji je u poslednjem broju objavio veliki članak o ubistvu. Da za tu verziju znaju, potvrđuje i visoki izvor u tamošnjem MUP koji je želeo da ostane neimenovan. Ali, ističe, to ipak nije smer u kojem ide istraga.

Prvoosumnjičeni Lj. P.  trenutno je u zatvoru u Turskoj, gde je pobegao nakon zločina.

„On jedini zna pravu istinu. Već je pustio priču da je bio u vezi s majkom devojčice“, otkriva Irena Mulačka.

Fokusova redakcija nalazi se u jednoj od brojnih zgrada koje je gradio Lj. P. „kontroverzni preduzetnik“, čovek sa 100 krivičnih prijava bez dana zatvora, bivši novinar i izdavač, inženjer poljoprivrede kojeg se povezuje s tajnim službama, policijom, politikom.

On je, kažu, deo „urbane mafije“ koji je svoja politička opredeljenja menjao od levice do krajnje desnice. Od prozapadnjaka do rusofila i kao čovek koji je imao pristup svakom premijeru, na YouTube kanalu obavljivao je tajne policijske snimke.

Osnovao je političku stranku Desna i planirao da se kandiduje na predstojećim parlamentarnim izborima koji će se održati u proleće naredne godine.

Članovi njegove stranke i njegovi idolopoklonici su i trojica osumnjičenih za otmicu – V. M., B. V. iz Velesa kao i V. K. iz Štipa, koji su završili u pritvoru nekoliko dana nakon zločina.

Oni su odmah priznali da su oteli devojčicu i da su to učinili po nalogu Lj. P.  Rekli su da im je on preneo informaciju o kretanju devojčice koju je dobio od njenog oca.

Lj. P. je, pak, prema objavama na Facebooku, nakon zločina nastavio da normalno komunicira.

Nekoliko dana nakon ubistva Palčo je, pretpostavlja se, videvši da mu situacija izmiče kontroli, otišao prvo u Beograd, a odatle preko Bugarske u Tursku.

Njegov advokat Vasko Stojkov odvezao ga je u Beograd, ali, kako je rekao, nije imao pojma šta se događa i kakva je pozadina.

Navodno mu je Lj. P. rekao da ide na zakazani lekarski pregled. Advokat je bio pritvoren i u četvrtak uveče, nakon što mu je isteklo 48-satno zadržavanje, pušten je.

Stefan Dimkovski vozio je Lj. P. od Beograda do Sofije i potom u Tursku. Uhapšen je na graničnom prelazu kad je iz Grčke ulazio u državu. Njemu je određeno 30 dana zatvora i preti mu kazna od deset godina zatvora. Novinarima je dobacivao kod privođenja da nije učestvovao ni u čemu nezakonitom, ali ako ga proglase krivim, preti mu do deset godina zatvora.

„I pje nego su oni uhapšeni, mislim da je policija znala da je devojčica ubijena, ali to nisu hteli da objave. Međutim, kad je Petar Bogoevski, čelnik stranke Makedonski koncept, objavio dok je istraga još trajala da su počinioci trojica Albanaca, da su pušteni iz MUP i da su nakon toga pobegli na Kosovo, MUP Severne Makedonije bio je prisiljen da opovrgne takvu informaciju i saopšti da su počinioci etnički Makedonci.

To samo dokazuje da su već tada, iako nisu izlazili s imenima osumnjičenih, znali ko su počinioci“, otkriva Irena Mulačka.