Novi planovi u OHR: Šmit odlaže nametanje izmena Ustava FBiH, razmatra se mogućnost nametanja na dan posle održavanja oktobarskih izbora

Sada se, pak, razmatra mogućnost da OHR reaguje na sam dan izbora ili dan nakon Opštih zakazanih za 2. oktobar.

“S obzirom na to da bi se izmene odnosile na posredne izbore, odnosno popunjavanje Doma naroda FBiH i imenovanje predsednika i potpredsednika Federacije BiH, bilo bi svejedno da li su izmene nametnute pre ili posle izbora”, objašnjava jedan od naših sagovornika.

No, za predizbornu kampanju ne bi bilo svejedno. Visoki predstavnik je, kako saznajemo, nameravao da nametne izmene Ustava FBiH i Izbornog zakona početkom septembra, ali mu je sugerisano da bi to moglo direktno uticati na izborne rezultate.

Stoga je nekoliko članica Veća za implementaciju mira (PIC) predložilo da se Bonske ovlasti upotrebe na dan posle izbora ili na sam dan Opštih izbora kako političke partije ne bi mogle reagovati zbog izborne tišine. Ipak, čvrst stav još uvek nije zauzet.

Nametanje izmena Ustava FBiH i Izbornog zakona BiH, saznaju Istraga i Politički, najviše zagovaraju Sjedinjene Američke Države. Ranije su slične stavove iznosili britanski zvaničnici.

Međutim, oni se, nakon nedavnih protesta pred OHR-om, više ne izjašnjavaju o ovom pitanju.

Diplomate iz država članica EU, pak, smatraju da bi izmjene Ustava FBiH i Izbornog zakona trebale dogovoriti bh. vlasti u skladu sa Sporazumom kojeg su lideri politički partija potpisali 12. juna ove godine u Briselu, pod pokroviteljstvom predsjednika Evropskog veća Šarla Mišela.

Podsećamo, i sam visoki predstavnik, prilikom nametanja takozvanih tehničkih izmena Izbornog zakona BiH, kazao je da očekuje da bi bh. lideri trebali ovaj problemda reše sa “predsednikom Mišelom”.

Od juna ove godine u OHR-u traju konsultacije u vezi sa nametanjem izmena Ustava FBiH i Izbornog zakona. Šmit je prvobitno nameravao ove izmene da nametne sredinom jula. Tada je bilo planirano da se uvede cenzus od tri posto koji bi bio osnov za izračun rasporeda delegata u Domu naroda FBiH.
Nakon pritiska javnosti Šmit je odustao od cenzusa, ali se sada razmatra nametanje izmena Ustava FBiH koje bi se odnosile na izbor (pot)predsednika FBiH. Umesto dosadašnjih šest delegata, planirano je da se za predlaganje predsednika ili potpredsednika FBIH mora osigurati sedam ili osam potpisa u određenom klubu konstititutnih naroda.

Šmita naredne sedmice, kako saznajemo, odlazi u Nemačku na dodatne konsultacije. Upravo se zvaničnici ove države protive upotrebi Bonskih ovlasti u konkretnom slučaju.