OBCT: Mediji u Albaniji na udaru vlasti

Ono što je u poslednjem incidentu unervozilo albanskog premijera, izazvavši ga da odgurne novinanrku, bila su pitanja o investicionom projektu na albanskoj obali zeta bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, Džareda Kušnera,

Rama je odbacio optužbe kao „imaginarni napad“ odbijajući da se izvini dok je novinarka upozorila na hroničnu aroganciju premijera prema medijima.

Rama je još 2022. privremeno zabranio Ambroziji Meta pristup njegovim konferencijama za novinare, a slično je doživeo i novinar Kelvin Muka koji je isključen sa konferencija za novinare kada je zatražio od premijera da prokomentariše slučaj sukoba interesa tadašnje šefice diplomatije Olte Džačke, čijem je suprugu dodeljen strateški investicioni projekat, luksuzno odmaralište na obali južne Albanije.

Neprijateljstvo prema novinarima u Albaniji nije ograničeno samo na premijera, napadi na medije postali su trend, OBCT.

Poslednjih meseci, gradonačelnik Tirane Erion Veliaj našao se na udaru kritika zbog omalovažavanja istraživačkog novinara Ole Džame. Nakon izveštavanja za BIRN o navodnoj umešanosti gradonačelnika u ozbiljan slučaj korupcije oko upravljanja otpadom, Veliaj je Džamu definisao kao „militantnu“ i „unajmljenog ubicu“.

Nakon tih izjava usledila je šira kampanja klevetanja, koja je kulminirala poslednjih nedelja sa nekoliko novinskih sajtova bliskih vlasti gde su objavljivani tekstovi sa zabrinjavajućim nivoom seksističkog verbalnog nasilja i uvreda i uz otkrivanje kućne adrese novinarke.

Prema rečima novinara Ise Miziraja mnogi političari su usvojili omalovažavajući jezik koji nacionalni lideri koriste protiv medija.

„Premijerov rečnik prema novinarima postao je alarmantan poslednjih godina, ali je sada došao do tačke fizičkih gestova, dovodeći novinare u opasnost u svakodnevnom radu. S druge strane, institucije moraju da rasvetle svaki slučaj zastrašivanja, jer je svaka akcija protiv novinara čin protiv slobode štampe“, kaže Miziraj.

U Albaniji se mediji koriste kao oruđe valsti i albanska vlada postigla je nezapamćeni nivo kontrole nad medijima u zemlji, ocenila je Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo (BIRN) u novom Monitoru vlasništva u medijima koji pokazuje da je medijsko tržište u Albaniji, gde su granice između medija, politike i ekonomije oduvek bile zamagljene, i dalje visoko koncentrisano.

Četiri najveća vlasnika na albanskom televizijskom tržištu dostižu gledanost između 48,93 odsto i 58,60 odsto. Neprekidni napadi na kritički nastrojene novinare ili premijerov gest prema novinarki Ambroziji Meti predstavljaju samo površinu opresivne politike koju sprovodi vlada da ograniči slobodu izražavanja.

Gjergj Erebara, urednik BIRN Albanije, rekao je za OBCT da bi definisanje medija kao jednostavno pristrasnih ili pukih instrumenata vladine propagande bilo eufemističko potcenjivanje stvarnosti.

„Oni su 120 odsto pod šapom vladine propagande i dezinformacija“, rekao je Erebara, dxodajući da je žalosno što, dok su novinari protestovali, mediji za koje rade nisu o tome izvestili.

Prema njegovim rečima čak i kada uspeju da i prevaziđu cenzuru i ekonomske pretnje, novinari postaju laka meta ličnih napada.

Napadi su, dodao je, takođe rodno determinisani. „U zemlji u kojoj su seksizam i homofobija rasprostranjeni fenomeni, provladini mediji novinarke koje se usude da kažu istinu nazivaju kurvama, a kritički nastrojene homoseksualcima“, rekao je naglasivši da takvo ponašanje jača već ukorenjene predrasude i diskriminaciju i održava kulturu zastrašivanja koja postaje prepreka učešću žena u javnom životu.

„Ukratko, u medijskom okruženju u kojem vlasnici, saučesnici u političkoj korupciji, kontrolišu svaki glas, ono malo novinara koji ostaju verni etičkim principima i odbrani osnovnih ljudskih vrednosti postaju mete najgorih mogućih napada“ zaključio je.

Reporteri bez granica svrstali su Albaniju na pretposlednje mesto u Evropi i na poslednju na Zapadnom Balkanu po slobodi medija u 2023.

Najnoviji izveštaj EU potvrdio je da ukrštanje ekonomskih i političkih interesa, u kombinaciji sa zastrašivanjem i nesigurnim uslovima rada, nastavlja da podriva nezavisnost medija i kvalitet novinarstva u Albaniji, kao i da se atmosfera koju karakterišu verbalni i fizički napadi, klevetničke kampanje i bezobzirne tužbe protiv novinara nije popravila.