Obeležena godišnjica stradanja Bošnjaka u Srebrenici

Na tome mestu se 12. aprila 1993. godine igrao fudbalski turnir kad su eksplodirale četiri granate ispaljene s položaja Vojske Republike Srpske.

Ubile su 74 i ranile više od stotinu civila, a još 31 osoba umrla je na putu prema ili u bolnici.

„Tog dana bilo je mirno, a i francuski general Filip Moriljon (komandant Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija) je obećao primirje, pa smo organizovali fudbalski turnir. Sedeo sam na tribinama i odjednom je pala granata. Pao sam i nisam ništa video od dima. Posle sam video oko sebe mnogo mrtvih drugova, ranjenih, i delova tela na sve strane“, izjavio je Hasan Hasanović, koji je tad imao 17 godina.

Masakru je svedočila i Fazila Efendić, predsednica Udruženja Srebreničke majke, koje je i organizovalo obeležavanje današnjeg događaja.

„Ovaj dan me podseća na bol i tugu zbog izgubljene mladosti. Slike mrtvih i ranjenih su mi stalno pred očima. Ovaj dan obeležavamo da se nikad ne zaboravi ono što se ovde dogodilo pre 30 godina“, rekla je Efendić.

U Srebrenici je u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima, koji se smatra jednim od najgorih zločina počinjenih u Evropi od Drugog svetskog rata.

Procenjuje se da su snage bosanskih Srba u samo nekoliko dana ubile više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u i oko grada. Proterano je više od 40.000 ljudi među kojima se mnogi nikada nisu vratili u preratne domove.

U Memorijalnom centru Srebrenica-Potočari do danas je ukopano više od 6.650 žrtava, a na drugim lokacijama više od 230. Prema podacima Instituta za nestale osobe BiH, još uvek se traga za oko 1.200 žrtava.

Za genocid i zločine u Srebrenici pred međunarodnim, regionalnim i sudovima u BiH osuđeno je više od pedeset osoba na ukupno više od 700 godina zatvora.

Sud u Den Hagu je, pored ostalih, na doživotnu zatvorsku kaznu osudio i Ratka Mladića, vođu vojske bosanskih Srba tokom rata 1992-1995. godine, kao i Radovana Karadžića, bivšeg predsednika Republike Srpske, piše RSE.