Hrvatski mediji: Očajna godina za Srbe i Srbiju

Godinu su obeležili poslovični kas u evropskim integracijama i nikakav napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom, piše Hina, a prenosi hrvatski Index.

Tragedije masovnih ubistava početkom maja u jednoj beogradskoj školi i u dva prestonička sela ostavile su dubok utisak na moralno posrnulo srpsko društvo i obeležile 2023. godinu snažnije od svih ekonomskih i političkih dešavanja i procesa u zemlji i regionu i Međunarodni odnosi.

Kraj godine obeležavaju svakodnevni protesti u postizbornoj krizi koja će se svakako preliti i u 2024. godinu, sa zahtevima da se izbori ponove, pre svega u Beogradu, gde opozicija smatra da je pokradena brojnim manipulacijama i zloupotrebama , registrovani i praćeni od strane stranih posmatrača.

Srbija se, i pored skromnog napretka u procesu evropskih integracija i priprema za otvaranje pojedinih klastera u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, i dalje drži daleko od lobija EU.

Situacija sa Kosovom, godinama protkana incidentima i krizama, ne ide ka rešenju koje bi zadovoljilo obe strane, ali ni Evropska unija, koja je kao mentor u pregovorima i uz podršku Sjedinjenih Država, pokušavajući da približe pozicije Beograda i Prištine.

Dve tragedije bez presedana

Treći maj će biti ispisan crnim slovima u novijoj istoriji, kada je osumnjičeni 13-godišnji učenik u jednoj beogradskoj osnovnoj školi iz puške svog oca ubio pripadnika školskog obezbeđenja i osmoro učenika, a ranio učiteljicu i još šestoro. Kasnije je umrla još jedna devojčica, deseta žrtva.

Samo dan kasnije, u mahnitom napadu iz automatske puške, 21-godišnjak se sumnjiči da je u dva sela u okolini Beograda ubio devet i ranio 13 ljudi, uglavnom mladih.

Ta dva masovna ubistva izazvala su talas građanskih protesta u Srbiji protiv nasilja na koje je pozivala proevropska opozicija. Desetine hiljada ljudi na ulicama Beograda i gradova širom Srbije u narednim mesecima zahtevalo je suzbijanje nasilja u javnom prostoru, politici i medijima, ostavku šefa policije, državne i bezbednosne službe (BIA) i da se ukinu opskurni rijaliti programi u elektronskim medijima bliskim vlasti.

Država je pokrenula akciju predaje i oduzimanja nelegalnog oružja, formiran je Savet za borbu protiv vršnjačkog nasilja, uveden je dodatni policijski nadzor u školama, pojačan je rad psihologa i pedagoga sa decom.

U dvomesečnoj kampanji razoružanja policiji je predato više od 82.000 komada različitog naoružanja, oko 26.000 minsko-eksplozivnih sredstava i više od 4.200.000 komada municije različitog kalibra.

Roditelji ubijenih učenika tražili su da se škola Vladislav Ribnikar pretvori u memorijalni centar, ali još nisu naišli na razumevanje državnih institucija.

Izbori, kao i obično, prevremeni i sporni

Srbija je i 2023. godine, kao i prethodne godine, izašla na vanredne izbore, uobičajene tokom više od decenije vlasti SNS, koja ih je po pravilu koristila za održavanje političkog rejtinga, mimo redovnog izbornog kalendara.

Izbori ove godine došli su u vreme pritiska EU i međunarodne zajednice da se Srbija vrati dijalogu sa Kosovom i prihvati plan EU za normalizaciju odnosa, koji podržavaju i SAD.

Istovremeno, nivo nezadovoljstva u društvu rastao je iz meseca u mesec, podstaknut nasiljem u javnom prostoru, hvalisanjem vlastodržaca i brojnim aferama vezanim za njima bliske funkcionere i javne ličnosti SNS i ljude povezane sa institucijama, za koje, po pravilu, nedostajao je odgovarajući sudski i politički redosled – od istrage i krivičnog gonjenja do razrešenja sa dužnosti.

Sve to pratila je i potpuna politička i medijska dominacija aktuelnog šefa države Aleksandra Vučića, koji je prečesto agresivnim televizijskim nastupima – posebno na kraju predizborne kampanje – pokušavao da SNS i sebe predstavi kao ključnu ličnost. i jedini borci za budućnost zemlje.

Srpska napredna stranka (SNS) u izbornoj noći proglasila „apsolutnu pobedu“, Državna izborna komisija je sutradan saopštila da je SNS osvojila 46,72 odsto glasova, tesnom pobedom u Beogradu, gde opozicija smatra da je pobedila, ali da je opljačkana brojnim zloupotrebama.

Koalicija levog centra Srbija protiv nasilja druga je na izborima sa 23,56 odsto glasova, a treća je Socijalistička partija Srbije (6,56 odsto).

Strani posmatrači su istakli da je kampanju za izbore, iako nije bio kandidat, obilježila dominacija Vučića, što je uz nelojalnu konkurenciju, pristrasne medije, dovođenje birača iz Republike Srpske, migraciju birača i brojne druge nepravilnosti. , doprineo je neujednačenim izbornim uslovima.

Opozicija traži ponavljanje izbora, a sugestija međunarodnih posmatrača je da Srbija prihvati međunarodnu pomoć u rešavanju aktuelne krize i da je za sve stranke najbolje da se izbori ponove u Beogradu.

Izveštaj EK

I pored skromnog napretka u procesu evropskih integracija i priprema za otvaranje pojedinih klastera u pregovorima o članstvu u EU, Srbija se i dalje drži daleko od lobija Evrobloka i na crvenoj liniji koju je Brisel povukao prema Beogradu.

Ni Brisel ni Beograd ne mogu da budu zadovoljni napretkom u procesu evropskih integracija tokom 2023. godine, iako se državni vrh Srbije hvalio domaćoj javnosti nekim tačkama izveštaja EK koje su ukazivale na napredak.

Ali u godišnjem izveštaju EK Srbija je dobila loše ocene u ključnim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava. Istaknuto je da se Beograd nije pridružio međunarodnim sankcijama Rusiji i da nije zatvorio prostor za strano mešanje, kao i da je na unutrašnjem planu i dalje slab nadzor javnih institucija, uz manipulaciju informacijama i progon novinara, i konstantan pritisak na vlast protiv nesimpatičnih medija.

Primedbe EK odnosile su se i na nedostatak napretka u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Beograd je u Briselu izazvao frustraciju političkim „uklapanjem” sa planom EU za Kosovo iz februara i aneksom prihvaćenim u Ohridu mesec dana kasnije.

Srbija odbija da primeni sve delove sporazuma, posebno onaj u kome se kaže da neće blokirati članstvo Kosova u UN, dok Kosovo ostaje pri stavu da je postignut dogovor o osnovnom sporazumu o normalizaciji i da plan za njegovu primenu de fakto znači da Srbija je priznala Kosovo, ali da Beograd „beži od potpisivanja sporazuma”. Bez napretka obe strane u dijalogu o normalizaciji, ni Beograd ni Priština ne mogu da računaju na napredak u evropskim integracijama, jasno je poručio Brisel.

Međutim, sporazum je i dalje u zastoju, gde ga je dodatno zacementirao oružani incident u selu Banjska na severu Kosova krajem septembra, kada su u sukobu paravojne grupe poginuli policajac i trojica napadača. Srba i kosovske policije, a uhapšeno je još nekoliko.

Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, jedan od lidera najjače stranke kosovskih Srba i sestrinske stranke SNS – Srpska lista, koju podržava zvanični Beograd. Uprkos pritiscima Brisela i Vašingtona da se stvari počisti, optužnica protiv Radoičića još nije podignuta, pa je sudski ishod daleko.

Ekonomija, inflacija, parizer, dug

Ni Srbija 2023. nije bila imuna na negativne inflatorne trendove. Sa najviše martovske stope od 16,2 odsto, inflacija je ipak pala na osam odsto u oktobru. Suprotno zvaničnim podacima o padu cena, građani se i dalje žale da plaćaju znatno veće račune za osnovne namirnice u prodavnicama i za struju i komunalne usluge.

Država je tokom godine u više navrata delila pomoć penzionerima, studentima, đacima i primaocima socijalnih davanja, a pribegla je i populističkoj akciji prilagođavanja cena najsiromašnijim slojevima stanovništva.

U toj akciji, šef države Aleksandar Vučić lično je propagirao pojeftinjenje parizana i korpe dnevnih potrepština u direktnim TV prenosima, što je izazvalo podsmeh u Srbiji i u medijima širom regiona.

Ekonomisti i analitičari su istovremeno upozorili da su mere državne pomoći samo novi talas zaduživanja, koji će u budućnosti dodatno preplaviti državnu kasu.

Istovremeno, javni dug države, prema podacima iz oktobra, iznosio je 35,2 milijarde evra, skoro duplo veći od 17,7 milijardi koliko je iznosio kada je Vučićeva Srpska napredna stranka preuzela vlast u Srbiji.

Toplo i hladno u regionalnim odnosima

Regionalni i bilateralni odnosi sa susedima nisu napredovali dalje od situacije prethodnih godina. To se posebno odnosi na Hrvatsku, jer je godina bila u znaku diplomatskog rolerkostera uz međusobno proterivanje visokih diplomata.

Najpre je Beograd krajem novembra proglasio nepoželjnim Hrvoja Šnajdera, prvog sekretara hrvatske ambasade, na šta je Zagreb reagovao proterivanjem konzula u ambasadi Srbije Petra Novakovića.

Hrvatska je uzvratila i adekvatno odgovorila na proterivanje hrvatskog diplomate Srbije, ocenio je premijer Andrej Plenković, upozorivši da ovakvi potezi ne doprinose poverenju i saradnji Zagreba i Beograda.

Zvanični Beograd je nastavio da održava dobre odnose sa Republikom Srpskom u turbulencijama koje vlasti tog entiteta imaju na nivou BiH, a predsednik RS Milorad Dodik čest je i rado viđen gost u Srbiji.

Srbija nastavlja da ima posebno dobre odnose sa svojim severnim susedom Mađarskom, „najbolje ikada”. Sa Bugarskom je, uz donaciju EU od 46,9 miliona evra i povoljan kredit EIB, otvorila gasni interkonektor koji će obezbediti snabdevanje i dalju distribuciju gasa iz Azerbejdžana u Evropsku uniju.

Nastavljene su aktivnosti u regionalnoj inicijativi Otvoreni Balkan, koju je Srbija pokrenula sa vladama Severne Makedonije i Albanije.