Foto: istraga.ba„Balkan se ne može stabiliziovati bez Srba niti bez BiH, a BiH se ne može stabilizovati bez bosanskohercegovačkih Srba. Srpska nacija je ključna za Balkan”, izjaviće u decembru prošle godine mađarski premijer Viktor Orban.
Dodaće, potom, da je „izazov sa BiH kako integrisati zemlju sa dva miliona muslimana”. Osam meseci kasnije će reći da Bošnjaci, od kojih su većina muslimani, varaju bh. Hrvate, podseća portal istraga.ba u svojoj analalizi.
“Ovo je komplikovana tema, ali bih voleo da znate da Hrvate koji žive u Bosni i koji imaju zakonsko pravo da biraju svog čelnika varaju Bošnjaci, a ovi drugi, zapravo, koriste rupe u Izbornom zakonu. Hrvati se o tome izjašnjavaju na svakom sastanku Evropskog veća, a mi, Mađari, podržavamo ih svim raspoloživim sredstvima“, kazao je Orban.
Tema je, uistinu, komplikovana, a na njoj su proteklih godina, osim hrvatskih zvaničnika najviše insistirali (pro)ruske diplomate.
Zapravo, priču o “hrvatskom pitanju”, prvi su, ne računamo li hrvatske zvaničnike, plasirali Rusi. Danas na toj priči insistiraju i pojedine američke diplomate. No, vratimo se u u 2017.
“Hrvatsko pitanje ‘postoji’ i treba ga rešiti u FBiH“, kazao je 24.avgusta 2017. u intervjuu za Večernji list bivši ruski ambasador u BiH Petr Ivancov.
Ovoj izjavi prethodila su dva sastanka ruskog ambasadora Petra Ivancova i predsednika HDZ-a BiH Dragana Čovića. Prvi je bio u februaru 2017. dok je Dragan Čović obavljao funkciju člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda.
“Hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović i ambasador Rusije u BiH Petar Ivancov ocenili su danas da je izgradnja ambijenta ravnopravnosti u BiH jedini način da se dugoročno prevaziđu ključni politički sporovi i ostvari potrebna stabilnost“, objavio je 7.februara 2017. javni servis Republike Srpske (RTRS).
U julu 2017. Čović i Ivancov opet su se sreli. Čović je, preneo je opet RTRS, pozitivnim ocenio kontinuitet odgovorne i konstruktivne komunikacije predstavnika Ruske Federacije unutar Veća za implementaciju mira.
“Zajednička je ocena kako je važno nastaviti negovati dobre odnose u interesu obe zemlje, ali i kako bi se izbegli pogubni učinci procesa globalne polarizacije koja je u BiH nedopustiva iz razloga što može pojačati pretnju miru, stabilnosti i privrednom prosperitetu“, navedeno je u Čovićevom saopštenju posle susreta sa Ivancovom.
Mesec i po kasnije Ivancov će u inervjuu Večernjem listu reći kako je nužno rešiti “hrvatsko pitanje u BiH”. Nakon toga ruski ambasador postaje još konkretniji. U oktobru 2017. Ivancov je razgovarao sa visokom zvaničnicom HDZ-a BiH Borjanom Krišto.
“Krišto je upoznala Ivancova s funkcionisanjem Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH te istakla kako je izmena Izbornog zakona BiH trenutno najbitnije pitanje koje se mora rešiti. Naglasila je da su pojedine odredbe Izbornog zakona BiH, odlukom Ustavnog suda stavljene izvan snage, te da bi nerešavanje tog problema vodilo BiH u stanje još dublje krize. Veleposlanik Ivancov složio se da se pitanje Izmena izbornog zakona BiH treba rešiti dijalogom i da svi akteri trebaju da ponude konkretna rešenja u skladu sa odlukama Ustavnog suda BiH“, saopšteno je nakon sastanka održanog 5. oktobra 2017.
Već u martu naredne, 2018. ruski ambasador Petr Ivancov susreo se sa liderom HDZ-a BiH Draganom Čovićem koji je u tom trenutku obavljao funkciju predsedavajućeg Predsedništva BiH.
“Čović je informisao ambasadora Ivancova o trenutnoj političkoj situaciji u zemlji, posebno istaknuvši nedavnu predaju odgovora na Upitnik Evropske komisije. Takođe se razgovaralo i o neophodnoj promeni Izbornog zakona. Ambasador Ivancov je ovom prilikom kazao kako će Ruska Federacija uvek pružiti podršku BiH kao državi tri državotvorna i ravnopravna naroda te dva entiteta”, navedeno je u saopštenju za javnost iz Čovićevog kabineta.
U oktobru 2018. u BiH su održani Opšti izbori na kojima Dragan Čović izgubio u trci za člana Predsedništva BiH. Petnaest dana nakon poraza, Čović je, još uvek u svojstvu člana Predsedništva BiH, u Mostaru primio ruskog ambasadora Petra Ivancova.
“Hrvatski član Predsjedništva Dragan Čović i ambasador Ruske Federacije u BiH Petar Ivancov saglasili su se tokom sastanka u Mostaru da je neophodno nastaviti podršku očuvanju načela konstitutivnosti sva tri naroda u BiH, kao temelja Dejtonskog mirovnog sporazuma i celovite i suverene BiH”, saopšteno je 24. oktobra 2018. iz Čovićevog kabineta.
Nakon što je formalno predao dužnost u Predsedništvu BiH, Dragan Čović je u decembru 2018. otputovao u Budimpeštu gde se susreo sa Viktorom Orbanom, mađarskim premijerom koji ne skriva svoje dobre veze sa Ruskom Federacijom. Čović je Orbana informisao o izborima u BiH.
Uprkos plebiscitarnoj potpori koju su Hrvatski narodni sabor i HDZ osvojili među Hrvatima u BiH, zbog neustavnog i nedemokratskog izbornog zakona Hrvatima je i ovaj put oteta pozicija člana Predsedništva BiH. Time je nepotrebno stavljen pritisak na političke odnose u BiH, te nužnost izmena izbornog zakona i Ustava kako bi se BiH konačno stabilizovala”, kazao je Čović mađarskom premijeru Viktoru Orbanu.
Skoro identične reči četiri godine kasnije ponoviće i mađarski premijer, govoreći na jednom od univerziteta u toj zemlji.
“Volio bih da znate da Hrvate koji žive u Bosni i koji imaju zakonsko pravo birati svog čelnika varaju Bošnjaci“, kazao je Orban.
O ugroženosti Hrvata i “legitimnom predstavljanju”, nastaviće govoriti i novi ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov. Nakon što je Vlada Holandije krititikovala koncept “konstitutivnosti” na kojem insistira HDZ BiH, Kalabuhov je u intervjuu za RTRS kritikovao stavove Holandije.
U junu ove godine, Igor Kalabuhov je, govoreći pred Narodnom skupštinom Republike Srpske, bio još otvoreniji u vezi sa “hrvatskim pitanjem”.
“Vidimo duboke probleme u Federaciji BiH gde se podstiču takve prakse zbog kojih se krše prava Hrvata na legitimno predstavljanje u pojedinim organima vlasti”, rekao je Kalabuhov.
Lider HDZ-a BiH Dragan Čović je, podsećamo, u februaru 2020. bio gost Valentine Matvijenko, predsednice Veća Federacije Federalne skupštine Ruske Federacije.
Nakon toga je gostovao na Državnom moskovskom institutu za međunarodne studije u svojstvu akademika Međunarodne inženjerske akademije iz Moskve, čiji je član postao bez ijednog relevantnog naučnog rada. Tokom posete Rusiji, Čović je za dnevni list Rossiyskaya Gazeta dao intervju u kojem je kazao: “Nažalost, u BiH ima vrlo malo ruskog uticaja”.
U decembru 2020. ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je doputovao u Sarajevo gde se, odvojeno, sreo sa Miloradom Dodikom i Draganom Čovićem.
Na novinarsko pitanje kako vidi sadašnju poziciju Hrvata u BiH odgovorio je kako “hrvatski narod mora imati prava zajamčena Dejtonskim sporazumom te kako se to odnosi i na osobe koje će taj narod predstavljati u Predsedništvu BiH.
Nepune dve godine kasnije, deo američkih diplomata podržao je OHR u nameri da nametne izmene Izbornog zakona i Ustava FBiH koje bi ojačale princip “legitimnog predstavljanja” i omogućile trajnu vladavinu HDZ-a BiH.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
