Od velikog borca za srpsku stvar do “neprijatelja” srpstva: O Zdravku Krivokapiću, koji se povlači iz crnogorske politike

Kako je naveo, u crnogorskoj politici dominiraju neistina i interesne sfere na osnovu projekcije lidera.

Krivokapić je za lokalni javni servis iz Nikšića rekao i da u ovom trenutku nije međunarodno podoban, jer, kako kaže, nije taster premijer.

Tako je njegova politička karijera zapravo trajala prilično kratko iako se od njega, kao nestranačke ličnosti, dosta očekivalo.

Da li je razočarao ili ne, pokazaće vreme.

Ipak je on bio taj koji je srušio Mila Đukanovića posle 30 godina.

Mada je Đukanović još predsednik Crne Gore.

Zdravko Krivokapić je rođen 2. septembra 1958. godine u Nikšiću.

Redovni je profesor Mašinskog fakulteta u Podgorici od 2004. godine na predmetima Informatika i Sistem menadžmenta kvalitetom.

Prvi je u generaciji diplomirao na Mašinskom fakultetu na Univerzitetu Crne Gore na smeru proizvodno mašinstvo 1981.

Dobitnik je studentske nagrade “Devetnaesti decembar“ kao najbolji student.

Postdiplomske studije je završio u Beogradu 1989, a doktorirao je četiri godine kasnije u Podgorici.

Staž pripravnika je odradio u Željezari „Boris Kidrič“ u Nikšiću tokom 1982, a na Mašinskom fakultetu u Podgorici počinje da radi 1983. kao asistent-pripravnik.

Autor je više od 250 naučnih radova, 16 knjiga i udžbenika i 13 skripti.

Takođe je realizovao brojne naučno-istraživačke projekte i stručne projekte.

Krivokapić, koji je za sebe od početka govorio da nije političar, bio je jedan od 57 univerzitetskih profesora koji su se priključili litijama održanim zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti 2019. godine.

Odlučio je da uđe u politički život sredinom 2020. i to u jeku političke krize u Crnoj Gori – otvorenog sukoba Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i crnogorske vlade koju je vodila Demokratska partija socijalista.

Izabran je za prvog predsednika nevladine organizacije „Ne damo Crnu Goru“ koju su osnovali crnogorski profesori i intelektualci kao podršku SPC.

Predvodio je izbornu listu “Za budućnost Crne Gore” za parlamentarne izbore 2020. nakon što su se, između ostalih, Demokratski front, Narodni pokret i Socijalistička narodna partija dogovorili da formiraju predizborni opozicioni savez.

Prethodno je podneo ostavku u NVO „Ne damo Crnu Goru”.

Odziv birača je bio najveći ikada zabeležen u Crnoj Gori – 76 odsto.

Krivokapić je pre objavljivanja konačnih rezultata najavio pobedu koalicije rečima da se “sloboda dogodila u Crnoj Gori”.

U svom govoru je izjavio da neće biti revanšizma, a takođe je ponudio strankama nacionalnih manjina da uđu u novu vladu.

Koalicija je osvojila 33 odsto glasova, odnosno 27 mesta u parlamentu, dok je DPS prvi put izgubio većinu.

Tada je u intervjuu za Sputnjik, rekao da će nova vlada poboljšati odnose sa Srbijom i Rusijom.

Postao je premijer 4. decembra 2020. kada ga je Skupština Crne Gore izabrala za predsednika Vlade.

Za njegov izbor glasao je 41 poslanik od ukupno 81, a podršku je imao od poslanika koalicije “Za budućnost Crne Gore” (Demokratski front – NSD, DNP, PZP, Socijalistička narodna partija, Radnička partija i samostalni poslanik Marko Milačića), koalicije “Mir je naša nacija “(Demokratska Crna Gora, Demos) i Građanskog pokreta “URA”.

Međutim, njegova vlada je maltene od prvog dana zapala u krizu.

Prvo je ostao bez podrške najvećeg člana svoje koalicije prosrpskog Demokratskog fronta, a potom je izgubio i naklonost Beograda, pre svega zbog nepotpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC.

Srpski tabloidi su njega i njgeovu porodicu danima maltretirali, pa je tako od velikog borca za srpsku stvar postao je “neprijatelj” srpstva.

Kulminacija je dostignuta inicijativom potpredsednika Vlade Dritana Abazovića o obaranju ove i formiranju manjinske vlade, koju bi podržao i DPS.

Krivokapić je to nazvao izdajom.

Na sednici Skupštine Crne Gore koja je održana 4. februara 2022. godine, izglasano je nepoverenje njegovoj Vladi – za koje je glasalo 43 poslanika (Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratske partije Crne Gore, Socijaldemokrata Crne Gore, Liberalne partije i Ujedinjene reformske akcije), a protiv 11 poslanika (poslanici Demokratske Crne Gore, poslanici Vladimir Dobričanin i Marko Milačić) od ukupno 54 poslanika koji su prisustvovali sednici prilikom glasanja.

Poslanici Demokratskog fronta i Socijalističke narodne partije, kao i poslanik Miodrag Lekić, napustili su salu neposredno uoči glasanja.

Nakon toga je sa Dejanom Vukšićem osnovao Demohrišćanski pokret.

Supruga Jasminka, s kojom ima petoro dece je profesorka na Univerzitetu.

Najstarija kćerka je doktorirala, a ukupno troje dece je završilo postdiplomske studije.

Njegove dve ćerke žive i rade u Beogradu, a 29. juna 2021. godine su izjavile kako napuštaju Srbiju, navodeći da se zbog „hajke koja je pokrenuta u beogradskim tabloidima” ne osećaju bezbedno.

Najmlađi sin je srednjoškolac.

Par ima i dvoje unučadi.