OSCE: Zvaničnici ne bi trebali slaviti ratne zločince, neki se nisu pokajali ni nakon odslužene kazne

Komentar je OSCE dao Al Dzaziri nakon što se ministrka kulture i sporta Federacije BiH Sanja Vlaisavljević zauzela za rehabilitaciju ratnih zločinaca, nakon što odsluže zatvorsku kaznu.

“On mora biti rehabilitovan u društvo, on je odslužio kaznu, bilo ko, rekla je Vlaisavljević za televiziju N1. “Evo, Sanja Vlaisavljević je odslužila kaznu za ratni zločin. Što sad vi mislite, trebamo li Sanju Vlaisavljević poslati na Goli otok nakon odslužene kazne jer ona više ne zaslužuje da bude ljudsko biće zato što je bila suđena i presuđena za izvesno?”

Zločinci ne shvataju šta su počinili

Izjava ministarke Vlaisavljević, koja je bila izbor na tu funkciju Hrvatske demokratske zajednice (HDZ BiH), izazvala je oštre osude u zemlji, uključujući i kritike organizacija koje zastupaju preživele žrtve ratnih tortura. Udruženje žrtava i svedoka genocida i Udruženje građana žrtava rata ‘92-95’ 16. april Ahmići zatražili su ostavku ministarke.

Tokom rata u Bosni i Hercegovini ubijeno je oko 100.000 ljudi, među kojima je veliki broj civila, ubijeni u logorima ili na drugim mestima. Porodice još tragaju za više od 7.000 članova koji se vode kao nestali.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine izvestilo je nedavno o optužnicama protiv više od 1.000 optuženih za ratne zločine u poslednjih 19 godina, dok su pravosnažno okončani predmeti protiv nekoliko stotina optuženih.

Za OSCE, pitanje rehabilitacije ratnih zločinaca je izuzetno osetljivo i mora mu se pristupiti s posebnom pažnjom i taktom. OSCE podseća da određeni osuđeni ratni zločinci, bez obzira na to što su odslužili svoje kazne, ne pokazuju pokajanje niti shvataju ozbiljnost svojih (ne)dela iz prošlosti.

Zabrinuti su što izabrani zvaničnici, uticajne javne ličnosti i mediji neke od ovih osuda vode ka uzdizanju i slavljenju takvih pojedinaca.

Ignorisanje tragedije ubijenih

„Često i značajan deo društva sledi ovaj trend, zaboravljajući, umanjujući ili ignorišući sudbinu žrtava i onih koji su preživeli ove zločine“, rekli su iz OSCE-a, u komentaru koji je dostavljen Al Džaziri. „Ovo jasno pokazuje da, u skoro tri decenije nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji, veliki broj lidera nije dao prioritet vođenju svojih zajednica ka istini i istinskom procesu pomirenja, koji se odražava kroz uzajamno dostojanstvo, poštovanje i razumevanje prema svim žrtvama, a ne samo prema ‘svojim’.

Za OSCE, krivičnopravni procesi sami po sebi nisu dovoljni u ozdravljenju društva. Retko su, ako su ikada, oni upotpunjeni sa održivim, inkluzivnim i adekvatnim naporima iz domene tranzicijske pravde. U ovom kontekstu, istorijske dokaze o ratu, koji su zasnovani na činjenicama, ključni akteri su osporavali i dalje nastavljaju osporavati, a njihov izostanak daje prostora suprotstavljenim narativima i aktima poricanja i veličanja genocida i ratnih zločina, čime se dalje deli i iznova traumatizuje društvo.

“Ukoliko bi građani i njihovi izabrani lideri dali prioritet nekim od navedenih i drugih srodnih temeljnih elemenata, onda bi tranzicijska prava i procesi pomirenja mogli, tamo gde je to prikladno, uključiti one koji su odslužili svoju kaznu i koji su, što je još bitnije, prepoznali i prihvatili traumu i štetu prouzrokovanu svojim delima“, piše Al Džazira.