Oslobođenje: Vučić priznaje poraz, Dodik preti, ali svet je uz Srebrenicu

Nacrt rezolucije o međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici uvršten je u dnevni red 82. plenarne sednice GS UN-a, pod tačkom Kultura mira.

Rezolucijom o Srebrenici, koju su inicirale Nemačka i Ruanda, ukazuje se na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTJ) i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova. Danima traju lobiranja. U Njujorku su predsedavajući i član Predsedništva BiH Denis Bećirović i Željko Komšić, ali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ponovo o razlazu

Iz kabineta predsedavajućeg kažu da je Bećirović ukazao na važne činjenice vezane za usvajanje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN-a. Presudama najviših sudova UN-a potvrđeno je da je nad Bošnjacima u UN sigurnoj zoni Srebrenica počinjen genocid.

Predsedavajući je rekao da je cilj rezolucije izgradnja održivog mira i ohrabrivanje procesa pravde, istine i poverenja u Bosni i Hercegovini i regiji zapadnog Balkana.

Treći član Predsedništva BiH Željka Cvijanović smatra da način na koji je rezolucija o Srebrenici upućena u GS UN-a, bez saglasnosti i konsenzusa Predsedništva BiH, najbolje pokazuje kakva je BiH i kako funkcioniše. Istakla je da je reč o manipulaciji i zloupotrebi, te da je “laž da nema skrivenih namera iza toga”.

„Da nema takvih namjera, Predsjedništvo bi diskutovalo o tome, zauzelo stav i tad bi se moglo reći da postoji stav BiH. Ukoliko misle da Republika Srpska nije dio BiH, onda bi imali pravo da na taj način nastupaju i brane svoje individualne interese“, naglasila je Cvijanović.

Kosponzori rezolucije o Srebrenici su: Albanija, Australija, Austrija, Andora, Antigva i Barbuda, Bangladeš, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Kanada, Čile, Hrvatska, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Island, Irska, Italija, Jordan, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Maršalovi Otoci, Mikronezija, Holandija, Novi Zeland, Severna Makedonija, Norveška, Poljska, Ruanda, Slovenija, Švedska, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Vanuatu.

U međuvremenu, raste podrška i broj zemalja kosponzora rezolucije, kojima se priključila i ostrvska država Antigva i Barbuda.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da Srbija nema šanse da se izbori za svoj stav. Postoji velika mogućnost da i Grčka glasa za rezoluciju.

„Razgovarao sam sa našim prijateljima, oni su mi rekli da od 193 zemlje očekuju 100 glasova za. Mi očekujemo manje od 100 glasova za, a sve što budu imali ispod značiće ogromnu podelu, jer dobar deo muslimanskih zemalja koji se plaši neće ući na glasanje. Mi nismo genocidan narod. A onda će neki koji budu glasali za da dođu kod nas, da sarađujemo“, kazao je Vučić, dodavši da će Rusi podneti na glasanje rezoluciju o genocidu nad sovjetskim narodom, da bi to trebalo da uradi Belorusija, te da će Srbija “svima biti kosponzor”.

Predsednik RS-a još jednom je ponovio da je BiH došla do kraja.

„Da li će to sve biti ubrzano ili u neko dogledno vrijeme, to je stvar procesa. Mi biramo mirni razlaz i to ćemo predložiti sutra sa sjednice Vlade u Srebrenici. Predložićemo federalnoj strani“, rekao je Milorad Dodik.

Istakao je da su RS i FBiH sporazumne strane Dejtonskog sporazuma. Naveo je da je u pitanju “opsežna, pokvarena intervencija međunarodne zajednice”.

„Akcenat je na sve bacilo funkcionisanje zajedničkih institucija, koje su opet oni svojim sponzorstvom itekako rušili inkognito, da obezbijede podršku Njemačkoj. U tom pogledu, ne obavještavaju organe BiH. Organi BiH, koje oni tako forsiraju da funkcionišu, nisu donijeli nikakvu odluku“, navodi Dodik.

Najavljeno je održavanje sednice Vlade i rukovodstva RS-a u Srebrenici, kao i usvajanje “ranije pripremljenih zaključaka”. Građani su pozvani da istaknu i zastave RS-a. Iz Memorijalnog centra Potočari istakli su kako predsednik RS-a Milorad Dodik, kao i svi koji negiraju genocid nisu dobrodošli u Potočare.

Dodik je prethodno izjavio kako “još nema odgovora” na zahtev da delegacija Vlade RS-a položi cveće u Potočarima. Dodik je rekao da će taj dan zvaničnici RS-a položiti cveće i vence na srpsko groblje u Bratuncu, koje je udaljeno nekoliko kilometara od Potočara.

Direktor Memorijalnog centra Srebrenica – Potočari Emir Suljagić uputio je zvanični odgovor Vladi Republike Srpske da ne mogu osigurati uslove za posetu, s obzirom na stavove i politiku Vlade RS-a o genocidu počinjenom u Srebrenici nad Bošnjacima zaštićene zone UN-a.

„Ako predsjednik i predstavnici Vlade RS-a insistiraju da odaju počast žrtvama iz perioda 1992-1995. godine, mogu to učiniti na putu do Srebrenice, pa tako konkretno u Srebrenici mogu položiti cvijeće na školskom igralištu ispred osnovne škole, gdje su u aprilu 1993. godine usljed artiljerijskog napada VRS-a ubijena 74 Bošnjaka iz Srebrenice i Podrinja, a više od 100 ih je ranjeno. Ukoliko to već ne žele uraditi u Srebrenici, Vlada RS-a može stati i položiti cvijeće ispred magacina Zemljoradničke zadruge u Kravici, gdje su pripadnici specijalne brigade policije MUP-a RS-a ubili više od 1.300 zarobljenih Bošnjaka civila iz enklave Srebrenica“, naveo je Suljagić.

Narodna skupština RS-a usvojila je juče dokument “Protest protiv kršenja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i opšteg međunarodnog prava”. Predsednik NSRS-a Nenad Stevandić će poslati ovaj akt u vidu protesta misijama pri Savetu bezbednosti zbog predložene rezolucije o Srebrenici u GS UN-a.

„Mi smo u NSRS-u i Vladi RS-a učinili sve što je u našoj mogućnosti da to sprečimo. Naši glavni argumenti su da se ovim činom krše Dejtonski mirovni sporazum, Ustav BiH i međunarodno pravo, jer u BiH nije postignut konsenzus o ovom pitanju“, ocijenio je Stevandić.

Osim predlagača rezolucije, kako tvrdi, “međunarodno pravo krše sponzori, poput Sjedinjenih Američkih Država i Njemačke”.

„Još jednom, predložena rezolucija ne vodi pomirenju u BiH i zato ćemo i u protestu zatražiti njeno povlačenje iz procedure“, dodao je Stevandić.

Podsticaj katarzi

Ramiz Salkić, poslanik u NSRS-u, istakao je da je genocid bio deo projekta i plana. Podsetio je na strateške ciljeve koji su zapravo bili ratni ciljevi i na reči Ratka Mladića.

„Mladić, današnji ratni zločinac, rekao je: “Pa, ljudi, ovo je genocid”. Dakle, potpuno se svjesno išlo u ovo“, rekao je Salkić i dodao da se nije desio genocid, ne bi bilo presuda.

„Rezolucije su kao dodatni podsticaj katarzi i osvješćenju, prihvatanju utvrđenih sudskih i istorijskih činjenica. Nažalost, mi to ovdje nemamo“, smatra Salkić.

Nemačka i Ruanda su sponzori rezolucije, odnosno zemlje koje su zajedno inicirale i izradile njen tekst. Naknadno je 36 zemalja članica UN-a postalo kosponzorom, odnosno zemlje koje su preuzele zadatak da nacrt predstave pred 193 države članice UN-a, prenosi Oslobođenje.