Osmi mart – ženama je potreban posao, cveće je za jedan dan

Kako naglašavaju u saopštenju, pri zapošljavanju poslodavci se češće odlučuju za muškarce, posebno ako je žena u reprodukcionom dobu ili ima malu djecu. Problem zapošljavanja imaju i žene nakon pedesete godine, prenosi Radio-televizija Crne Gore.

„Po strukturi svih zaposlenih prema statusu zaposlenja najveći je broj žena (82 odsto) koji rade po ugovoru, informacija je Privredne komore. Takođe žene rade manje plaćene poslove i ne napreduju po hijerarhiji odlučivanja kao muškarci. Više od polovine nezaposlenih žena u ruralnim područjima nikad nijesu radile i nemaju penziono osiguranje“, navodi predsednica Banke hrane Marina Medojević.

Kako dodaje u Crnoj Gori je tri puta više samohranih majki nego očeva.

Prema jedino dostupnim podacima Monstata koji su od popisa 2011. godine, ima 24.424 porodica sa najmanje jednim detetom koje odgaja samo majka. Broj samohranih očeva je znatno manji i iznosi 5.105.

Neplaćanje alimentacije, nemogućnost zaposlenja i neprilagođeno radno vrijeme, samo su neki od problema sa kojima se one suočavaju.

„Mi nemamo zvanični podatak o broju samohranih majki koje primaju alimentaciju. Na Alimentacioni fond se i dalje čeka kao materijalnoj podršci ženama i djeci u procesu razvoda i nakon toga, koji su izloženih ekonomskom nasilju“, naglašava Medojević.

Neuporedivo je veći broj muškaraca na državnim funkcijama i rukovodećim mestima, ali je zato mnogo veći broj žena koje trpe nasilje u svim njegovim oblicima.

„U Crnoj Gori znatan procenat žena između 15 i 65 godina je bio izložen partnerskom nasilju: čak 42 odsto žena je tokom života imalo iskustvo sa bar jednim od četiri tipa partnerskog nasilja – psihičkim, ekonomskim, fizičkim ili seksualnim“, navela je Medojević.

U Crnoj Gori se i dalje uglavnom poštuje tradicionalni pristup nasleđivanja imovine muških potomaka u porodici, pa tako žene čak i kad se nalaze u teškom materijalnom položaju ostaju uskraćene za podršku.

Medojević kaže da su nam puna usta hvale, napretka i poštovanja žena, što je upitno u praksi.

„Malo se šta uradilo da se zaštite žene i pruže prilike da one ostvare svoje potencijale, u punom kapacitetu. Država mora staviti u fokus žene.  Sasvim je izvesno da sa porastom obrazovanja siromaštvo drastično smanjuje što je još jedan razlog ulaganja u obrazovanje“. kazala je ona.

Ženama je potreban posao kako bi bile ekonomski nezavisne i slobodne da ne trpe nasilje iz ekonomskih razloga, kada do njega dođe u porodici.

To je i način da se smanje traume među decom koje žive u porodicama nasilnika: „Puno žena nam je reklo: ‘ne treba nam karanfil nego posao’. Cveće je pažnja za jedan dan, a posao dostojanstvo, za čitav život.“

Selektivni abortusi i diskriminacija

„Među smo četiri države u svetu po disbalansu rođenja muške i ženske dece usled selektivnih abortusa. Neravnomjrna je podela obaveza u kućnim poslovima, negovanju dece, starijih i bolesnih između muškarca i žena. Žene nisu dovoljno zaštićene na radnom mestu od rodne diskriminacije, uznemiravanja i ucenjivanja, koliko je neophodno“, ističe ona.

Kako kaže, za žene se vezuje i pitanje potomstva, a kod u Crnoj Gori je natalitet ozbiljno ugrožen i nema mera koje bi pomogle da se stanje popravi: „Devojčicama treba podrška da se školuju kako bi bile ostvarene profesionalno, a ne samo kao porodične žene i majke.“