Oštre reakcije iz Republike Srpske na film Sarajevo safari

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da je ovaj BiH entitet sposoban da se „uhvati u koštac sa svim falsifikatorima, koji na različite načine pokušavaju da prikazuju dešavanja iz proteklog rata u BiH“.

„Naš narod je ovde stradao, oni znaju odlično kako je to izgledalo tokom rata. Nije tu bilo nikakvih agresija, invazije. Ovde su se branili ljudi koji žive na svojim ognjištima“, kazala je Cvijanović novinarima u Šekovićima.

Prema njenim rečima, Republika Srpska je „stalno pod udarom, koji traje od rata, ali da je obaveza predstavnika RS da predstave ono što je istina, ali i adekvatno odgovore na sve falsifikate, manipulacije i prevare“.

„Nažalost, desio se rat i strahote koje je doneo. Da bismo mogli danas da odlučujemo o tako nečemu, da je samo do nas da odlučujemo, nikada ne bi bilo nijednog rata u svetu, a posebno onog koji rezultira tolikim brojem poginulih, ljudi koji su izgubili delove tela, koji su morali da napuste svoju imovinu“, kazala je ona.

Poslanik Srpske demokratske stranke (SDS) u Narodnoj skupštini Republike Srpske Darko Babalj izjavio je da su borci Vojske RS sa Grbavice, Ilidže i ostalih sarajevskih opština tokom rata „branili svoja vekovna ognjišta, svoje stare roditelje, žene i decu, zbog čega je skandalozan stav Zupaniča koji u svom filmu Sarajevo safari ističe da su srpski vojnici organizovali tzv. ‘lov na ljude’ na sarajevskom ratištu“.

„Predstavnici vlasti svih političkih stranaka u Republici Srpskoj moraju odmah da reaguju na monstruozne tvrdnje iznete u dokumentarnom Zupaničevom filmu i da traže zabranu emitovanja tog skandaloznog filma“, istakao je Babalj.

On je ocenio da je više od dve decenije srpski narod izložen „najstrašnijim optužbama i medijskoj satanizaciji režiranoj u kuhinjama belosvetskih moćnika“.

„Međutim, tvrdnje da je sa područja koja su tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata bila pod kontrolom srpske vojske, vršen ‘lov na ljude’, do sada je najmonstruoznija laž ikad izrečena“, naveo je Babalj, koji smatra da bi trebalo tražiti krivičnu odgovornost slovenačkog reditelja.

Babalj, koji je sam četiri godine bio pripadnik Vojske RS, navodi da je „branio kućni prag, porodicu, komšije, sugrađane i da ne može da gleda kako raznorazni plaćenici i mrzitelji blate njegov narod i saborce“.

„Svaka laž, prekrajanje istorije, lažna svedočenja za korist neke promocije ne koriste nijednom narodu. Ako se na ovakav način budemo vraćali u prošlost, pitanje je kako našu decu da vodimo u budućnost“, ocenio je on.

Predsednik Boračke organizacije RS Radan Ostojić izjavio je da je cilj Zupaničevog filma satanizacija srpskog naroda, ističuči da je Sarajevo, u kojem se, kako je ocenio, odvija imaginarna radnja filma, pre rata bilo srpsko koliko i muslimansko, ističući da sada u ovom gradu Srba gotovo da nema, dok je „Bošnjaka i džamija sve više“.

On je naveo da su Srbi u Sarajevu i okolini „časno i pošteno branili svoja vekovna ognjišta, zemlju svojih pradedova koju su u ratu odbranili, a u miru morali napustiti“.

„Odlazeći iz rodnog i nikad prežaljenog grada, Srbi su sa sobom nosili čak i grobove svojih predaka. Koga u ovom gradu više nema? Ko je proteran, a ko je ostao? Ko je dželat, a ko žrtva? Ko je lovac, a ko lovina?“, kazao je Ostojić.

Prema njegovim riječima, ‘lovci’ su u Sarajevo dolazili iz islamskih zemalja da „love Srbe radi džihada“, a „na safari vojnici NATO alijanse avionima, iz kojih su bacali bombe sa osiromašenim uranijumom, demonstrirajući savremeni način lova na Srbe“.

Film „Sarajevo safari“ slovenačkog režisera i scenariste Mirana Zupaniča priča je o bogatim strancima koji su novcem plaćali mogućnost da sa položaja Vojske Republike Srpske pucaju po civilma u opkoljenom gradu i biće prikazan na predstojećem festivalu dokumentarnog filma AJBDOC u Sarajevu.

U filmu se tvrdi da su bogati stranci, koji su sa srpskih položaja „lovili ljude“ u opkoljenom Sarajevu „stizali iz Beograda helikopterom Vojske Jugoslavije“.

Reditelj Miran Zupančič je izjavio da je „sarajevski safari“ bila „specifična, normalnom umu nezamisliva vrsta lova, lova na ljude“.

„U toku opsade Sarajeva je bilo bogatim strancima, koji su platili određenu nadoknadu, dopušteno da sa srpskih položaja pucaju na ljude u slobodnom delu grada. Žrtve su bili civili, koji su se u tom trenutku našli u snajperu tih okrutnih stranaca“, rekao je Zupanič, preneli su sarajevski mediji.

Prema njegovim rečima o „safariju“ mu je prvi pričao njegov producent Franci Zajc februara 2019. godine.

„S Francijem i snimateljem Božom Zadravcem smo već u početku 1993. godine snimali u Bosni i Hercegovini. Oči Bosne je bio prvi i, mislim, jedini slovenački dokumentarac snimljen na tlu Bosne i Hercegovine u toku rata. Onda su oni bili u Sarajevu krajem ‘93 i početkom ‘94. godine i snimili još više materijala“, naveo je on.

Zupanič je kazao da je Zajc najviše zaslužan za taj film, jer je on godinama tražio i našao ljude koji su bili spremni o „safariju“ pričati pred kamerom.

„Nažalost, bilo je i onih koji su prvo pristali na snimanje, pa su se onda predomislili. Strah je još prisutan posle skoro 30 godina“, naveo je  Zupanič, dodavši da su, prema svedočenjima, u organizovanju „safarija“ učestvovali pojedini pripadnici Vojske RS i Vojske Jugoslavije.