Laži o Srebrenici temelj za buduće nasilje

Dodik je kao i više puta do sada negirao da se u Srebrenici dogodio genocid kazavši da je u Srebrenici „bio težak zločin, ali da su tamo u identičnom broju stradali i Srbi i Bošnjaci“. Ovoga puta je, međutim, otišao i korak dalje navodeći da je nemoguće da se sve to desilo od 11. do 18. jula 1995.

„Imate stradanje oko 3.500 Srba u periodu tih ratnih godina, imate imena i prezimena, mesta, a oni su izdvojili samo jedan period u kojem je gotovo nemoguće da se sve to desilo od 11. do 18. jula 1995. Do 11. jula ne postoji ništa u Srebrenici. Mi smo uvek pokušavali da kažemo ‘dajte da vidimo celokupnu istinu i da ta istina bude utvrđena od neutralnih ljudi’“, kazao je Dodik.

Kako je dodao, niko ne spori da je u julu 1995. u Srebrenici bilo ubijanja, ali da sada nijednog Srbina iz tog vremena ne potražuje više nijedan sud. „Svi su oni presuđeni i svi su u zatvorima ili su već umrli zbog godina i zbog nečeg drugog“, tvrdi Dodik.

Međutim, činjenica je da u Srbiji slobodno živi i rade bar deset osuđenika ili optuženih za ratne zločine u Bosni i Hercegovini, protiv kojih je i Interpol raspisao crvenu poternicu. Neki od kojih neretko gostuju i na televizijama sa nacionalnom frenkvencijom.

U pomenutoj emisiji, Dodik je kazao i da polovina glavne ulice u Sarajevu, ulice Maršala Tita, nosi ime po prvom predsedniku BiH Aliji Izetbegoviću, te da su trotoari ofarbani u zeleno. Sarajevski mediji navode da je svakome ko je barem jednom boravio u Sarajevu poznato da nijedna ulica u Sarajevu ne nosi ime Alije Izetbegovića, kao i da takođe, trotoari nisu zelene boje.

Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Srebrenica u izjavi za Danas kaže: „Milorad Dodik laže instinktivno, onako kako Vi ili ja pijemo vodu“.

Dodaje da su mu manji problem „baljezgarije o ulicama u Sarajevu – premda bih u svakom drugom kontekstu bio siguran da je riječ o izjavama indukovanim psihodelicima“ – koliko mu je, kaže, bitno da naglasi da „nijedna, apsolutno nijedna riječ koju je izgovorio o Srebrenici nije tačna“.

Suljagić dodaje da laže o Srebrenici, međutim, nisu tako bezazlene kao laži o zelenim trotoarima u Sarajevu. „Laži o Srebrenici su temelj za buduće nasilje. I to su svjesno izgovorene laži sa upravo tim ciljem“, zaključuje naš sagovornik.

U sličnom tonu reagovao je i Ćamil Duraković, bivši predsednik Skupštine opštine Srebrenica.

Duraković za Danas ističe da „paušalno govoriti o sudski utvrđenim činjenicama je fašistički i necivilizacijski, što je Dodiku svojstveno.

„Govoriti o julu 1995, kako on kaže da se za nekoliko dana nije moglo ubiti preko osam hiljada ljudi, upravo dokazuje da je taj zločin, zločin genocida, da izuzmem činjenicu, da je od aprila 1992. do jula 1995. ubijeno cca 3.800 Bošnjaka u Srebrenici“. O zločinima do 1995, zaključuje Duraković, „mi rijeđe govorimo jer je juli 1995. bacio sjenu na sve ranije zločine, a bilo ih je mnogo“.

U istoj emisiji Dodik je govorio i o izgradnji Memorijalnog centra Donja Gradina navodeći da je sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem dogovoreno da se radi u potpunosti.

„Mi želimo u Gradini, ne samo da obeležimo stradanje u Јasenovcu, nego da obeležimo sva mesta stradanja Srba koji su ostali izvan srpske kontrole, u Hrvatskoj u Federaciji BiH, od Prebilovaca do Paga, Јadovna, Šušnjara, Garavica kod Bihaća“, naveo je.

Kazao je i da je u jamu u Јadovnu „bačeno više od 41 hiljada Srba, ubijenih tamo“, a da je u „Garavicama za sedmicu dve ubijeno oko 14 hiljada Srba“.

Bihać je, kaže, tada potpuno očišćen od Srba.

„A danas tamo živi oko 40 Srba zahvaljujući svešteničkim porodicama. To je priča o stradanju u kontinuitetu“, naglasio je Dodik.